Zoran Kovačević je naručio da ubiju čoveka. I osuđen je za to, ali ne po jasnim zakonskim načelima, te je tako, umesto na petnaest, u zatvor poslat na četrdeset godina, kaže njegov advokat. Kada se uporede presuda Kovačeviću i nekim drugim osuđenicima, ispada da je on još pre pet godina trebalo da bude na slobodi
Kako je grupa srpskih psihijatara zloupotrebila svoje zvanje da anatemizuje i proglasi neuračunljivom mentalno zdravu osobu, uglednog svetskog stručnjaka koji ih je tužio sudu? Pitanje je i kako su ti psihijatri, zarad ličnog interesa, smeli da koriste pečat Univerzitetskog kliničkog centra u dopisu MUP-u kada dr Lens nikada nije bio pacijent te bolnice? Deluje da je postojala i sumnjiva saradnja između psihijatara i policije, koja ga je proglasila za “bezbednosno interesantnu osobu”
Kako je grupa psihijatara zloupotrebila svoje zvanje da anatemizuje i proglasi neuračunljivom mentalno zdravu osobu, uglednog svetskog stručnjaka koji ih je tužio sudu? Pitanje je i kako su ti psihijatri, za lični interes, smeli da koriste štambilj i pečat Univerzitetskog kliničkog centra u dopisu MUP-u kada dr Lens nikada nije bio pacijent te bolnice? Naime, deluje da je postojala i sumnjiva saradnja između psihijatara i policije, koja ga je proglasila za “bezbednosno interesantnu osobu”
Nacrt novog zakona o policiji otkriva opsesivnu, gotovo fetišističku potrebu da se kontrolišu i prate građani i da se od policajaca napreve puki poslušnici kojima upravlja ministar sa nikada većim ovlašćenjima. On podseća na zakone o vojsci ili tajnim službama, protivan je međunarodnim pravima, neetičan i diskriminatorski. Ne samo da ne poštuje ljudska prava i slobode već je s predumišljajem napisan da bi ih ugušio. Sve to i nije iznenađenje kada se analiziraju biografije autora ovog pravnog čudovišta
Nacrt novog zakona o policiji nesumnjivo su pisali vešti pravnici, upravo zato što je tako loš. U najmanju ruku dvosmisleni, mogli su napisati ovaj zakon samo sa ogromnim umišljajem. Iako bi trebalo da unapređuje demokratske tekovine, sam nacrt pokazuje da su mu opsesija, gotovo fetiš, kontrola i praćenje građana, te pravljenje pukih poslušnika od policajaca kojima upravlja politička figura – ministar sa nikada većim ovlašćenjima. Nacrt novog zakona o policiji podseća na vojne ili zakone tajnih službi, što i nije iznenađenje kada se analiziraju biografije autora ovog pravnog čudovišta. Ako se analizira predlog pravnog akta, zaključak je jednostavan: on je protivan međunarodnim pravima, neetičan i diskriminatorski; ne samo da ne poštuje ljudska prava i slobode već je napisan da bi ih ugušio, i to “sadističkim igračkama” viđenim isključivo na filmu
Nikada nije pronađen nijedan materijalni trag koji bi dokazao da je suprug pevačice Jelene Marjanović Zoran njen ubica, nikada nije pronađeno oružje kojim je nesretna žena ubijena, nema svedoka zločina, niti je otkriven motiv ubistva. Ipak, ima sudija koje su spremne da sude isto kao politički državni vrh i tabloidi, pa čoveka pošalju na 40 godina robije jer su, kako se navodi, u prvostepenoj presudi, “čvrsto uverene” da je muž ubica
Nikada nije pronađen nijedan materijalni trag koji bi dokazao da je suprug pevačice Jelene Marjanović zapravo njen ubica, nikada nije pronađeno oružje kojim je ta nesretna žena ubijena, nema svedoka zločina, niti je otkriven motiv ubistva… Ipak, ima sudija koje su spremne da sude isto kao politički državni vrh i tabloidi, pa čoveka pošalju na 40 godina robije jer su, kako se navodi, u prvostepenoj presudi, “čvrsto uverene” da je muž ubica. Presuda je obrazložena skandaloznim pitanjem: “Ako muž nije kriv, zašto onda pravdu nije uzeo u svoje ruke?”
Apelacioni sud u Beogradu u ponedeljak, 5. decembra otvara petodnevno zasedanje na kome će odlučivati o žalbama na drugu presudu Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal, kojom su četvorica optuženih, kao i prvi put, osuđeni na višegodišnje kazne zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije Presuda će biti doneta do kraja nedelje
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik...
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik... Ovaj čovek poznaje više mrtvih nego živih, sudbina mu je retko kada zavisila od policijske istrage, ali je uvek zavisila od političke odluke. U momentu kada nastaje ovaj tekst, Luka Bojović izlazi iz španskog zatvora
Većina vođa vračaraca i istaknutijih članova tog klana od ranije je poznata policiji. To “od ranije” u ovom slučaju je skoro deceniju i po. Oni potiču iz istog gnezda kao i klan Veljka Belivuka, samo su stariji i iskusniji. A kako je društvo iz Crvenog parkića na beogradskoj opštini Vračar postalo jedan od najopasnijih klanova u srpskoj prestonici, pa i u Evropi
Većina vođa vračaraca i istaknutijih članova tog klana od ranije je poznata policiji. To “od ranije” u ovom slučaju je skoro deceniju i po. Naime, reč je o izvornoj kriminalnoj grupi Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, ubijenog 2016. Oni potiču iz istog gnezda kao i klan Veljka Belivuka, samo su stariji i iskusniji. A kako je društvo iz Crvenog parkića na beogradskoj opštini Vračar postalo jedan od najopasnijih klanova u srpskoj prestonici, pa i u Evropi
