Loader
avatar

Zoran Janković

Serije: Pistol i Angelyne

Razonoda na putu ka zrelosti

Na planu izraza, ovo ipak u većoj meri jesu konvencionalni radovi o naoko nekonvencionalnim likovima (u, ako ćemo pošteno, dovoljno uobičajenoj misiji), što za neke možda može da bude povod za razočaranje; ipak, ima tu dosta toga da se pohvali i izdvoji

Bioskop – Top Gan 2

Leti, leti … ali bez zamaha

Mimo funkcionalnosti koju niko pri zdravoj pameti ne bi trebalo da pokuša da ospori, Top Gan – Maverik prevashodno je rutinsko ostvarenje, uz podosta povoda da mu se pridoda i epitet suštinske rudimentarnosti

Serije, tri u paketu

A što bismo ljudskost krili…

Pošteno govoreći, čime smo to zaslužili ovakvo obilje zanimljivih ostvarenja, među kojima se svako malo udene i nekoliko istinski odličnih novih serija. A tu kvalifikaciju bez daljnjeg zaslužuje ovaj trolist novih dramskih serija – WeCrashed, Tokyo Vice i Severance

Bioskop: Tri prolećna aduta

Baš loše, sasvim solidno i samodovoljno

Ako bismo sudili po onome što nam ovdašnji bioskopi nude u ovom trenutku, došli bismo do prilično neveselog utiska o onome što je filmoljupcima dato na potencijalno uživanje. Toj impresiji ponajviše doprinosi novi marvelovski superherojski spektakl

Film: Striming premijere

Mi, dovoljno iskusni, i vi, dovoljno strpljivi

Kome zreliji autori (neki od njih i veterani) imaju da prenesu naučeno i ono što oni u sebi nose kao autorski pristup, osobenost izraza? Možda ipak prvenstveno preostalim iskrenim i gorljivim filmofilima, njih se to i dalje tiče, njih to i dalje mami. Na sreću, tu je sfera striminga, u kojoj u poslednje vreme završe i filmovi inicijalno viđeni za bioskopsku distribuciju

Bioskop

Užas i vitalizam tame i osame

Sada imamo dva zanimljiva i kinestetski uspela i vredna filma koji, svaki na svoj način i saobrazno namerama, projektovanim ciljevima, pa i filmskim afinitetima svojih autora, tematizuju život preostale srpske manjine na Kosovu

FEST 2022 (2)

Škola naopakog sveta

Da vidimo šta su nam to doneli još neki od viđenijih filmova sa programa 50. FEST-a, da ustanovimo koliko je tu bilo prestupa u odnosu na očekivano, ali u odnosu na ono uvreženo, dominantno...

FEST 2022.

Krv, sreća, suze i znoj

Iz programa prvog vikenda Festa u fokus ovog pregleda stavljamo filmove koji se najverovatnije, a ponekad iz neshvatljivih razloga, posle festivala neće naći u redovnoj bioskopskoj ponudi kod nas

Bioskop: Leto kada sam naučila da letim

Ako smo leteli, bili smo letu skloni

Radivoje Andrić i ostatak autorskog i esnafskog dela ekipe uspeli su da stvore film čiji se sveprisutni polet nijednog trena ne čini hinjenim ili daleko bilo kalkulantskim, te se u ovom filmu lako može uživati sve i kada mu pristupate sa pozicije možda površnog gledaoca koji u bioskopu prevashodno traži i očekuje zabavu

Filmske premijere

O crnilu i svrsishodnosti

Dva noviteta iz dva suprotstavljena distributivno-prikazivačka kutka – Aleja noćnih mora Giljerma del Tora iz aktuelne bioskopske ponude i Minhen u režiji Kristijana Švokova sa Netfliksovog premijernog menija su u isti mah i ekranizacije u svojim izvornim žanrovskim domenima referentnih romana starog kova

Film: Tri premijere

Nostalgija, tabui i lepe razglednice

Šta je to što na uzorku ovih dana i sedmica traženih naslova saznajemo i o suštini autorskih poetika i odabranih pristupa, kao i o biti žanrova ili domena kojima ti filmovi barem okvirno i inicijalno pripadaju

Bioskop: Zlatni dečko

Fudbal, sjaj i tama

Zlatni dečko zaslužuje uspeh u bioskopima Srbije (i regiona) jer nanovo, sa svoje tačke bitisanja, potvrđuje smislenost ulaganja i negovanja primetne ali nekako uvek krhke tradicije srpskog repertoarskog, odnosno, komercijalnog filma

Serija: Succession (Naslednici), treća sezona

U kovitlacu vrzinog kola

Ova sezona je krupan dar za inicirane i posvećene: i dalje je ključan motiv neprekidni rat nerava, naravi i esencijalno sitnosopstveničkih interesa i pobuda, rat gotovo svih protiv svih

Bioskop – Nebesa

Tri priče o potrazi za smislom

Najnoviji film Srđana Dragojevića prilično otvoreno i hrabro stupa na tle savremenog evropskog arthaus/umetničkog filma, a da pritom pruža nešto drastično drugačije u odnosu na ono što bismo mogli da detektujemo kao preovlađujući izraz, oličen ponajpre u tom tvrdoglavom spoju naglašenog verizma, naturalizma koji je neretko tek prikriveni strah od nepregleda razmahane mašte, i stilema takozvanovog sporog filma

17. Slobodna zona

Slobodo, pevaj ako možeš!

Motiv slobode, koja i na osnovu toga što se moglo spoznati u pet filmova o kojima će ovde nešto pomnije biti reči ostaje prilično varljiv, možda i u biti neuhvatljiv koncept, ako ne i konstrukt večito pred vratima boljih i pravičnijih društava i svetova koji nikako da nastupe