Jelena Jorgačević

Šta kaže struka

Roditelj je prva linija odbrane

Kako društva i pojedinci reaguju na kolektivne traume? Šta možemo da očekujemo od sebe i drugih? Šta se može učiniti da (društveni) odgovor na tragedije ide u pravcu zalečenja? Koji su konstruktivni, zdravi načini? Možemo li sprečiti ili makar umanjiti mogućnost za ovakve tragedije u budućnosti? Koji bi trebalo da bude odgovor na vršnjačko nasilje? Kada se kaže “razgovarajmo sa decom”, šta to zaista (treba da) znači? Konačno, koliki je jaz između mera koje je vlast predložila i mera za koje struka kaže da su potrebne

Mentalno zdravlje

Saveti psihologa: Kako pomoći deci nakon masovnih pucnjava?

Veoma je važno da se nakon traumatičnog događaja deci ograniči pristup medijima i društvenim mrežama. Neprestana izloženost tragediji koji se dogodila – kroz medijske izveštaje, užasne slike, potresna svedočenja – može da izazove sekundarnu traumu

Intervju

Psihijatar Slavoljub Milojević: Budite sada sa svojom decom

Kako razgovarati sa decom koja su bila prisutna kada se pucnjava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ dogodila? Kako razgovarati sa drugom decom u Beogradu i Srbija koja sada o tome čitaju, gledaju slike i snimke sa mesta tragedije? Na šta roditelji i profesori treba da obrate pažnju u narednim danima i mesecima? Kakav bi trebalo da bude društveni odgovor?

Intervju

Psihoterapeutkinja Biljana Slavković: U ovoj tragediji zakazao je čitav sistem

Tragičan događaj koji se jutros dogodio u OŠ "Vladislav Ribnikar", u kojem je maloletnik ubio čuvara i osmoro svojih vršnjaka, otvara mnoga pitanja. Koliko razgovaramo sa svojom decom? U kakvom je stanju naše društvo? Kako je moguće da se to dogodilo?

Intervju: Muftija Mustafa ef. Jusufspahić

Nisu nas ni Isus ni Muhamed učili nacionalizmu

“Ljudi su u kreditima, čekaju da odgoje decu, pa se i ne usuđuju, a i nemaju vremena, da se posvete nečemu ili nekom ko nije, recimo, njihov poslodavac. Nije odlika ovog naroda da ćuti pred onima koji pokušavaju zemlju da pokore. Pokazalo se da smo ćutali – mnogo je ljudi moglo nešto reći u ono vreme Miloševića, Tuđmana i Izetbegovića. Očigledno je da mi 30 godina posle i dalje od sličnog patimo. I dalje su tu neki koji hoće naciju nad nacijom. I dalje drugi ćute. A usput smo i prave reči izgubili, ostali smo bez ispravnih pojmova, pa smo i otud zanemeli. Pa smo glagol ‘obožavati’ stavili uz političara, uz naciju...”

Intervju: pastor Samuil Petrovski

Protestantizam u Srbiji

“Na ovim prostorima mi treba da ohrabrimo ljude da biraju svoj put. Ali je na nama da sarađujemo, nezavisno od toga ko je većina, a ko je manjina, jer je toliko životnih pitanja, pitanja važnih za društvo koje traže zajedničko delovanje i zajedničke odgovore. Ako se budemo samo svađali, ljudi će kazati – šta oni to propovedaju, kakvo je to hrišćanstvo uopšte”

Prosveta

Protest učenika protiv državne mature: Mi se pitamo, nas se tiče

Rešenjem da već naredne godine uvede državnu maturu, Ministarstvo prosvete napravilo je potpunu pometnju. Kako bi objasnili nadležnim organima da i oni treba da se pitaju za nešto što njih direktno pogađa, učenici beogradskih srednjih škola okupili su se danas na Cvetnom trgu i odatle krenuli do Ministarstva prosvete da uruče peticiju neformalnog Udruženja „I mi se pitamo“ koja broji preko 25.000 potpisa.

Prosveta

Otvoreno pismo učenika Gimnazije „Sveti Sava“ o stanju u školstvu: Neki novi, pametni klinci

„Smatramo da je matura važna, ali se mora mnogo ozbiljnije pristupiti njenoj organizaciji i informisanju. Potrebno je i objaviti materijal za državnu maturu bar nekoliko godina ranije jer, za razliku od male mature, ovde ne postoje priručnici, kao ni zadaci iz prethodnih godina. Tokom diskusije na ovu temu smo zaključili da će verovatan ishod takve mature biti loš i zato želimo da se to popravi i da pomogne, a ne da odmogne pri upisu na željeni fakultet“

Intervju: profesor Dino Abazović

Zlokobna ćutnja o tamnoj strani svoje istorije

“Moramo prvo da rehabilitujemo politiku da bi institucionalni narativ odozgo prestao biti do te mere dominantan. Upravo sam zato uvek prizivao ulogu organizovane religije u pomenutim procesima, jer je ona jedina na ovim prostorima dovoljno snažna i dovoljno autonomna da može parirati državi. Ako religijske zajednice, kao organizovane institucije, ne smognu snage da pruže podršku autentičnim pamćenjima odozgo, da priznaju tuđoj žrtvi da jeste žrtva i priznaju njenu patnju, teško će se stvari značajnije promeniti”

Komentar

O istoriji i fantaziji: Ko nije sagradio Hram Svetog Save

Teško je racionalnim argumentima pobijati tvrdnje koje su očigledno neistinite ali, kad ih izgovara predsednik države, ne mogu se samo prenebregnuti. A rekao je: „Nismo mi sad završili Hram nego smo ga sad napravili!“. To nije tačno

U novom broju: Intervju - vladika Grigorije

Sva krv mora biti iznesena na sunce

“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš glavu ili da možeš da izgubiš nekog bližnjeg, kao što sam ja izgubio nekolicinu ljudi koje sam mnogo voleo... Ali zamislite trenutak: moj brat ide sa svojim tastom na razmenu leševa. A taj je njegov tast izgubio sina od 23 godine, i kaže mom bratu: ‘Da mi je neko pričao da ću se obradovati mrtvom sinu...’”

Kriza u međureligijskom dijalogu u Bosni i Hercegovini

Trun i brvno

Zaista, malo je šta strašnije od tišine i ćutnje na nedela svojih, odnosno svoje zajednice. Ali problem je što svi oni koji to izgovaraju najpre misle na ove druge. Odsustvo pogleda u sebe i svoje postupke izostaje, osude svoje zajednice takođe. Jednako kao kada se kritikuje instrumentalizacija religije u političke svrhe – ali samo kada to radi onaj drugi