Među sazivima srpskog parlamentarizma po dubini besmisla i destruktivnih iskoraka ističe se poslednji, jednopartijski Vučićev saziv. Kakav bi parlament trebalo očekivati posle 3. aprila 2022. godine? Ukoliko opozicija, koliko-toliko združena, uspe da ideju suprotstavi životinjskom oglašavanju, ova zemlja bi možda, samo možda, dobila šansu u ratu protiv varvara. Jer parlament je vrhovna svetinja civilizacije
Prosečan građanin Srbije teško da bi uopšte razumeo pitanje „za šta glasate?“, za koju ideju glasate, jer ideje su stvar republikanskog nadmetanja, dok u autoritarnim porecima postoji samo jedna ideja, ona koju artikuliše vođa. Prosečan srpski glasač, naprosto, nema iskustvo slobodnog javnog prostora u kojem se, više nego ličnosti, nadmeću ideje. Parcijalni ciljevi poput, recimo, zdrave životne sredine ili većih zarada, su ostvarivi i u neslobodnim društvima. Pa ako ih ispuni Vučić, onda neka Vučića, ili nekog njemu sličnog, šta će nam republika
Nada je dobila političku artikulaciju. Nije reč naprosto o tome da se ljudima, eto, smučio režim: smučio im se on odavno. Ovoga puta Vučić i njegova mrakobjesna ekipa ne vode glavnu reč, iako, razume se, ne prestaju da pričaju, nego je lopta u nogama opozicije. Otud nada. A kada se nada zapati, pa još dobije neki prepoznatljiv oblik u stvarnosti, veoma ju je teško ugasiti
Anarhija nije puko bezvlašće, već nešto još gore: vladanje bez principa. Da bi se ustanovio princip vladavine volje Jednog, dakle princip bez principa, potrebno je odstraniti stvarni uticaj ustanove koja počiva na principima i koja proizvodi principe – zakone. I potpuna uzurpacija javnog prostora takođe doprinosi anarhičnim tendecijam u službi lične, proizvoljne vladavine
Umesto da građani i mediji zahtevaju objašnjenje sumnjivih okolnosti u vezi sa PCR testovima Novaka Đokovića, oni ne prepoznaju evetualno kršenje zakona i laž kao problem, već je problem ukazivanje na problem. Institucije zadužene za čuvanje zakona nisu se oglasile, a inače razbrbljale medije prekrio je muk. Bes je usmeren na one koji ukazuju na muljanje, a ne na moguće muljatore koji su išli protiv zakona ove zemlje i boljih civilizacijskih običaja
Rezultati referendum nisu “prvi udarac” autokratskoj vlasti. U najboljem slučaju to je blaga opomena Vučiću da opuštanja ne sme biti. Ipak, ovih 700 hiljada ljudi koji su izašli i dali glas protiv Vučića, jedva su trećina onih koji bi izašli da se olovkom i glasačkim listićem kurtališu bede, ali im je zato potreban minimum smislene opozicione artikulacije
Sabornost ove vrste, kakvu prepoznajemo u “slučaju zatočeništva Noleta u Australiji”, kada "svi" znaju o čemu je reč, kada je "svima" jasno šta se događa na 15 i po hiljada kilometara od Trga Republike, izraz je pocepanog javnog prostora u kome ima mesta samo za masu, ili onog Jednog koji se, kako iskustvo pokazuje, ne opterećuje smislom. A tamo gde svi znaju o čemu je reč niko ne zna o čemu je reč, jer snaga onoga "svi" leži u broju (kvantitet), a ne u argumentu (kvalitet)
Ne samo što će građanima biti ponuđen laserski spektakl u koji će biti uključene dve kule koje se grade u Beogradu na vodi - spektakl, sam po sebi, besmislen, ravan igri staklenih perli - nego će, kako bi građani mogli temeljnije da uživaju u svetlucanju đinđuva, na novogodišnju noć biti prekinut saobraćaj preko Savskog mosta, kao i preko Gazele na devet minuta (23.58 do 00.07 minuta posle ponoći)
Ministarka Zorane Mihajlović nedvosmisleno zna ko je odgovoran za havariju u TENT-u: najpre ekipa koja rukovodi Elektroprivredom, potom, po lancu odgovornosti i sama ministarka. Ali upravo zato što zna, ona se pravi da ne zna. Tako krivi mogu da budu i Grdana i 101 dalmatinac
