Mnoge građevine markiraju istoriju koju dogradnje revidiraju. Aja Sofija je od crkve pretvorena u džamiju, od džamije je odlukom Mustafe Kemala Ataturka postala muzej, da bi sada ukazom Tajipa Redžepa Erdogana ponovo trebalo da se pretvori u džamiju. Da li će u jednoj od najlepših svetskih građevina ponovo prekrečiti sve što podseća na hrišćanstvo
U naletu pravedničkog ili kakvog god besa rušenje spomenika ne doprinosi ničemu dobrom. Ono ne doprinosi sučeljavanju sa neprijatnom prošlošću i njenom prevazilaženju, naprotiv, rušenjem spomenika ona se samo gura pod tepih. Da li bi trebalo da se minira Akropolj zato što su tvorci naše današnje demokratije u antičko doba držali robove
Evropom su nekada vladala "tri musketara": Vili Brant, Bruno Krajski i Ulof Palme. Nikada do kraja rasvetljeno ubistvo Palmea stavilo je tačku na zlatno doba socijaldemokratije, čiji sunovrat i dalje traje. Od njihove ere na evropskom vidiku se nije pojavila ličnost koja je imala toliko uticaja na borbu za socijalnu pravdu. Ovo je kratka priča o sjaju i sutonu socijaldemokratije
Da li se ljudima može zabraniti da tragaju za srećom? Naravno da ne. Da li društvo odraslom čoveku sme da propiše na koji način da traga za srećom? Naravno da ne. Da li društvo sme, može, treba da reguliše da niko svojim traganjem za srećom ne ugrožava tuđu sreću? Svakako. Ljudi od pamtiveka konzumiraju pivo, rakiju, vino i drogu. Nijedan zakon bilo gde nije to uspeo da promeni. Što reče papa Martin IV: "Ergo bibamus!" – "Dakle, hajde da popijemo!"
Tito nikada nije ishitreno donosio odluke. Uvek bi prvo saslušao šta drugi imaju da kažu, ne bi ih prekidao, ne bi se mešao u raspravu, ali kada bi izrekao svoj sud, to je bilo neupitno i konačno. Smatrao je da ne treba previše često da drži govore kako ne bi dosadio ljudima, stručne poslove je delegirao, na pamet mu nije padalo da se meša u sve i svašta, njegova prirodna harizma i autoritet bili su toliki da nije imao nikakvu potrebu da se bilo kome dokazuje
Ko snosi deo krivice za izbijanje Drugog svetskog rata? Šta predstavlja Armija krajova? Kako je poginuo Vladislav Sikorski? Da li je Crvena armija odgovorna za pokolj u Varšavi? Da li je Čerčil to znao? Ko je bio Stjepan Bandera? Različito tumačenje istorije doprinosi podgrevanju hladnog rata koji je ponovo podelio svet
Ujedinjene nacije su 27. januar proglasile za Međunarodni dan sećanja na žrtve nacionalsocijalizma. Jedinice sovjetske armije su na taj dan 1945. godine oslobodile koncentracioni logor Aušvic. Savet Evrope je preporučio da se tim povodom u svim školama održi čas na temu holokausta. U Srbiji se na taj dan slavi Sveti Sava, nije zgodno istovremeno podsećati na koncentracione logore, ali bi za to mogao da se odredi neki drugi dan. Ja ovu priliku koristim da skrenem pažnju da Srbija u Aušvicu nema svoju nacionalnu izložbu, iako joj je odavno na raspolaganje stavljen prvi sprat bloka 17 koji bi trebalo da deli sa drugim državama nastalim iz Jugoslavije
Novogodišnje noći su kao miljokazi na putu. Što je put duži, sve se više prepliću do nerazdvojivosti. U sećanju ostaju one posebno lepe ili posebno strašne, naročito bučne ili posve tihe
Braneći Sinišu Malog, kome će doktorat biti poništen kao plagijat, Aleksandar Vučić je rekao da su, eto, i velikog Danila Kiša isto tako neopravdano napadali da je plagirao doktorat, ali da se pisac odbranio. Obaška neukost, nesuvislost i neistinitost ove izjave, valja se podsetiti skandala nastalog nakon objavljivanja Grobnice za Borisa Davidoviča koji je potresao Jugoslaviju
Nakon ujedinjenja Nemačke ljudi sa istoka zemlje su dobili toliko dugo snevanu slobodu da putuju gde hoće i kupuju šta hoće, samo što za to nisu imali para. Životni standard na istoku države je počeo da opada, a na gotovo sve rukovodeće funkcije su postavljani zapadni Nemci, čak i za šefove baleta ili direktore muzeja. Tri decenije nakon pada Berlinskog zida nemačko društvo je i dalje podeljeno, baš kao i raspodela bogatstva. Još jednom se pokazalo da demokratiju i slobodu veličaju samo oni koji je nemaju
U Srbiji se često govori o nekakvim špijunima, obično stilizovanim u misteriozna bića koja u dosluhu sa domaćim izdajnicima iz tmine rovare protiv srpstva. Ko su ti obaveštajci, agenti tajnih službi, prvi ili drugi sekretari ambasada, špijuni i šta rade širom sveta
Pred kraj Prvog svetskog rata 1918. godine, među vojnicima koji su taman srećno preživeli sve opasnosti bojišta, počela je da se širi infekcija koju su u prvo vreme smatrali gripom. Ubrzo je širom sveta umrlo između pedeset i sedamdeset miliona ljudi. Više nego od sveg mogućeg oružja za vreme rata
Kada je Nemačka 22. juna 1941. napala SSSR, Staljin je bio zatečen. Računao je da će pakt koji je sklopio sa Hitlerom duže trajati. Politbiro se sakupio u radnom kabinetu svog vođe. Neko je rekao da Staljin mora da se obrati narodu preko radija. On je rekao: "Ne mogu. Neka govori Molotov!" Ništa drugo nije rekao. Naručio je automobil i odvezao se u svoju Daču u Kunčevo gde je ostao deset dana. Četiri godine kasnije je Staljin sa Ruzveltom i Čerčilom prekrajao svet. Bio je najveći pobednik Drugog svetskog rata
Pakt o nenapadanju i podeli Poljske i istočne Evrope između SSSR i nacističke Nemačke pred početak Drugog svetskog rata niko nije naslućivao. Velika Britanija i Francuska su se osećale izdanim, komunisti širom Evrope bili su zbunjeni, dok su Fon Ribentrop i Molotov pili votku i nazdravljali Staljinu i Hitleru
Srpski političari u verbalnim obračunima uobičavaju da nemušto i neupućeno koriste pojmove "nacisti", "nacistički", "esesovci" ili "SS odredi" uz sporadična poređenja neistomišljenika sa Hitlerom. Kako je nastala i kako je bila organizovana Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (NSDAP), šta je bio SS i zbog čega je svaka sličnost sa nekom našom partijskom organizacijom slučajna
SKOJ i KPJ. Informbiro. Mermer. Logorisanje Švaba. Deklaracija o jeziku. Memorandum SANU. Događanje naroda. JNA. Savez književnika. Prijatelji i nacionalizam. Tadić i Nikolić. Osvrćući se devedeset godina unazad, mnoga sam svoja mišljenja revidirao i utekao u fantazmagoriju beletristike
Šta je otadžbina? Svakodnevna reč. Ali šta zaista osećamo kada govorimo o svojoj otadžbini? Da li smo spremni da poginemo za nju? Ne apstraktno uz piće za kafanskim stolom, nego da zaista, iz ubeđenja, damo život za nju? Da li smo spremni da na poziv otadžbine ostavimo roditelje, ostavimo svoju decu? Da li razlikujemo rodoljublje i patriotizam od šovinizma? I šta ako na čelo naše otadžbine ili domovine zalegnu štetočine koje je po našem mišljenu upropašćavaju
Arhiva advokatske kancelarije "Varadi" iz Zrenjanina koja zahvata tri veka i četiri države, koja je pisana na četiri jezika i tri pisma, u interpretaciji Tibora Varadija na duhovit način dočarava duh različitih vremena u jednom malom mestu u Vojvodinu koje su negdašnji tabloidi iz Budimpešte, Beča pa i Amerike proslavili izveštavajući o ljubavnim aferama, spletkama i skandalima habsburških plemića koji su tamo svraćali
U Srbiji se pojam fašizam pretvorio u psovku koja bi trebalo da diskvalifikuje političke protivnike. To je neuka i neodgovorna zloupotreba pojave koja je na tragičan način obeležila 20. vek
Predsednik SAD Donald Tramp uzburkao je nedavno strasti na Bliskom istoku priznavši strateški važnu Golansku visoravan kao deo izraelske teritorije. Tim povodom bacićemo pogled na doba faraona Amenemheta I, kada se zakuvalo ono što do dana današnjeg nikako da se smiri
Skandal nastao posle susreta u četiri oka između Donalda Trampa i Vladimira Putina u Helsinkiju jula prošle godine ponovo je otvorio pitanje da li za prevodioce važi isti kodeks o tajnosti kao za advokate, lekare ili sveštenike. Tim povodom i o tome kako su amateri sa znanjem jezika stvorili simultano i konferencijsko prevođenje, koje se kasnije pretvorilo u nauku koja se studira na univerzitetima
Različitim običajima u različito vreme narodi i religije slave ili obeležavaju Novu godinu. U Beogradu se 1890. godine u kafani "Kod pozorišta" za doček plaćalo "50 para od osobe". Vlasnik restorana "Manjež" daje oglas: "Prase i ćurka na lutriji. Krofne sa napoleonom. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan Bidža restorater". U Kini je to malo drugačije
Treba se tu i tamo podsetiti da u Africi deca rade u rudnicima, da u Aziji radnice padaju mrtve od iscrpljenosti za šaku dolara, kako bi se firme u zapadnim zemljama, koje se pompezno zalažu za ljudska prava i socijalnu tržišnu privredu, što više bogatile. Treba se malo češće podsetiti da aktuelna srpska vlast pokušava da od Srbije napravi zemlju jeftine radne snage, to jest da je u evropskim okvirima pretvori u zemlju robova modernog doba
Taj glas kaže i da sve to treba snimati, slati njemu, a on će medijima.
„Gurate narod u građanski rat“, ocenila je Tepić.
Gostujući na Pinku, predsednik Aleksandar Vučić je preneo šta mu je Zobenica navodno rekao o snimku: „Ja nisam hteo ni da ga pitam. Evo, poslao mi je poruku da je to veštačka inteligencija, ne znam šta. Baš me briga.“
Vučić se takođe usprotivio komemorativnom zastajanju na ulicama, rekavši: „I sad je naišao neko ko im je nešto rekao, pa sad mora da odgovara on, a ne ovaj ko je kršio Ustav i zakone ove zemlje. Ljudi koji su pravili blokade i sprečavali ljude da se slobodno kreću, kršili zakon i pre svega moraju oni da odgovaraju.“
',
title: 'Završena blokada: Građani zastali na petnaest minuta',
pubdate: '2024-11-29 12:05:26',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "15 minuta za 15 stradalih,Novi Sad tragedija,Zastani Srbijo,Železnička stanica u Novom Sadu",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Završena blokada: Građani zastali na petnaest minuta',
'pageContent': 'I ovog petka (29. novembar) brojne organizacije i građani su "zastali" na petnaest minuta, tačno u 11:52, vreme u koje je pre četiri sedmice nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu zdrobila petnaest života.BeogradDejan Atanacković, pisac i aktivista za odbranu Savskog mosta kaže za „Vreme" da pitanje koliko će ovakve blokade trajati treba da postavi svaki građanin samom sebi.„Odgovor je, trajaće sve dok se i ja sam ne pridružim i dok sam ne uložim sve svoje lične kapacitete da se stvari okončaju u što kraćem roku. Važno je da građani shvate da jedino zajedno imamo šanse da zaustavimo ovog monsutruma”, kaže Atanacković.U Beogradu su bili protesti ćutanjem na Trgu Nikole Pašiće, ispred zgrade RTS-a u Takovskoj, ispred Fakulteta dramskih umetnosti, Pravnog fakulteta, ispred Specijalnog suda u Ustaničkoj...Ispred zgrade RTS-a bilo je oko 200 ljudi. Jedan autobomil pokušao je na početku blokade polako ali uporno da prođe kroz masu. Gimnazijalci blokirali Bulevar Kralja AleksandraUčenici Šeste beogradske gimnazije blokirali su saobraćaj u Bulevaru Kralja Aleksandra, u blizini raskrsnice sa Batutovom ulicom. Učenici su upalili sveće u znak sećanja na stradale u Novom Sadu.
[caption id="attachment_4865300" align="alignnone" width="1024"] Blokada ispred RTS-a[/caption]
Blokada ispred Rektorata
Ispred rektorata takođe su se okupili studenti i građani.
[caption id="attachment_4865299" align="alignnone" width="1024"] Blokada ispred zgrate rektorata univerziteta u Beogradu[/caption]
Studenti mnogih fakulteta u Beogradu najavili su slično. Kako tvrdi portal Nova, neki su najavili dvanaestočasovnu blokadu Rektorata, ali još nije zvanično potvrđeno.
Traje i dalje blokada Fakulteta dramskih umetnosti zato što su se studenti prošlog petka našli na meti batinaša, a nijedan od nije priveden.
Zastajanje na određenim mestima bilo je u Novom Sadu, Kragujevcu i brojnim drugim gradovima.
Novi Sad
Opozicija traži puštanje iz pritvora još jednog maloletnog učesnika demonstracija, koji nije pušten juče kada je pušteno petoro demonstranata i aktivista.
Neki od osnivača ProGlasa bili su ispred Tužilaštva za organizovani kriminal.
Opozicija je na konferenciji za medije zatražila da vrh novosadske policije, načelnik Policijske uprave Goran Radonjić i Slobodan Drmanac, bivši načelnik Odeljenja kriminalističke policije u Novom Sadu, podnesu ostavke zbog zlostavljanja Ilije Kostića (74) u policiji, kao i da tužilaštvo privede Damira Zobenicu, koji je navodno davao naloge da se provociraju učesnici komemorativnog skupa u Novom Sadu, koji je završen paljenjem Gradske kuće.
Kragujevac
U Kragujevcu je organizovana akcija ispred Skupštine Grada. Na ovu akciju prošlog petka pozvali su opozicioni odbornici, ali su građani došli i samoinicijativno.
Jedna grupa građana je blokirala raskrsnicu, pešački prelaz ispred gradske Skupštine, iako to nije bilo najavljeno. Saobraćajna policija je regulisala saobraćaj i nisu zabeležni incidenti.
SNS sprema ometanje?
U četvrtak je Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, objavila audio-snimak na kojem, kako tvrdi, visoki vojvođanski funkcioner SNS-a Damir Zobenica orkestrira provokacije na skupovima "Zastani Srbijo" ovog petka.
Na snimku se čuje glas koji nalikuje Zobeničinom kako nekome priča da se valja brzo organizovati na svakom mestu, osim ispred Železničke stanice u Novom Sadu, vređati opoziciju.
I šta ćemo sad, Vučiću?
Raskrinkani ste! Evo snimka!
Tvoj i Andrejev glavni funkcioner za Vojvodinu i potpredsednik Skupštine Vojvodine Damir Zobenica daje instrukcije da aktivisti SNS izazovu incidente na komemorativnoj blokadi petkom u 11.52, vređaju opoziciju, snimaju, njemu… pic.twitter.com/XjqCXVIQMV
— Marinika Tepić (@MarinikaTepic) November 28, 2024
Taj glas kaže i da sve to treba snimati, slati njemu, a on će medijima.
„Gurate narod u građanski rat“, ocenila je Tepić.
Gostujući na Pinku, predsednik Aleksandar Vučić je preneo šta mu je Zobenica navodno rekao o snimku: „Ja nisam hteo ni da ga pitam. Evo, poslao mi je poruku da je to veštačka inteligencija, ne znam šta. Baš me briga.“
Vučić se takođe usprotivio komemorativnom zastajanju na ulicama, rekavši: „I sad je naišao neko ko im je nešto rekao, pa sad mora da odgovara on, a ne ovaj ko je kršio Ustav i zakone ove zemlje. Ljudi koji su pravili blokade i sprečavali ljude da se slobodno kreću, kršili zakon i pre svega moraju oni da odgovaraju.“