Lični stav
Dnevnik jedne kampanjeViše niko ne brine hoćemo li preko cenzusa, već se ponavlja pitanje “Hoćemo li da ih srušimo?” Bijemo se već 10 godina. Naučili smo da gubimo, ali smo prvi put spremni da prihvatimo sve obaveze pobede
Više niko ne brine hoćemo li preko cenzusa, već se ponavlja pitanje “Hoćemo li da ih srušimo?” Bijemo se već 10 godina. Naučili smo da gubimo, ali smo prvi put spremni da prihvatimo sve obaveze pobede
Srbi i komšije vole da slušaju Lukasa, ali da čitaju o njegovom životu ili da gledaju film zasnovan na njegovom životu – to je već neka sasvim druga priča. Koga to zanima? Uostalom, čega tu ima a da već nije obrađeno u tabloidima?
Čini mi se da nema porodice kojoj ova vlast nije nanela neku nepravdu, koja na svojoj koži nije osetila svu brutalnost i nasilje ovog režima. Zato su naš autobus sa natpisom „Srbija protiv nasilja“ tako srdačno dočekivali širom zemlje
Imamo ličnu vlast koja je industrijom populizma uspostavila kontrolu nad institucijama, osiguračima demokratskog poretka – pre svega nad Narodnom skupštinom, regulatornim telima i medijima. U takvom ambijentu skoro polovina građana Srbije smatra da danas nije pametno govoriti ono što misliš tako da je javnost na putu da zamre, a time i da se izbori pretvore u referendum o ličnoj vlasti Aleksandra Vučića ili kako to vlasnik “Informera” smatra, posredno – predsedničke izbore
“Uvek sam voleo digresije, čini mi se da smo zreli, pogotovo mlada generacija, bar za ovo da otvaraš puno prozora, dolaziš do neke šifre, tražiš tu dalje, pa se vraćaš u osnovnu pripovest. Pošto je život haotičan, postoji potreba za smirenjem koja bi dala (a odatle ta želja i u pozorištu) čisto pripovedanje. Čini mi se da su u porastu čistije forme – priča, povratak realizmu, sklanjamo mikrofone, gradimo, u stvari, scenografiju koja dočarava, zatvara, radi ono što nam radi film”
Da li su poslodavci uvek pravedni u donošenju odluka koje se odnose na zaposlene? Da li je krajnji cilj samo ostvarivanje što veće dobiti? Postoji li interes da se zadrži dobar i odgovoran radnik? Može li poslodavac pod okriljem zakona imati neograničenu autonomiju raspoređivanja zaposlenih bez njihove volje? Ima li zaposleni bilo kakva prava da odlučuje o svom radnom odnosu? Zašto uopšte poslodavac “menja mesto” zaposlenom i da li je to zakonito i uopšte dovoljno regulisano “Ime pravde ljudi ne bi poznali kad ne bi bilo nepravde” – Heraklit
Smirili se nemiri kolege, saborca, prijatelja Dušana Duška Radulovića. Podelili smo nekoliko decenija života u redakcijama Radio Beograda, BBC-ja, kafanama, putovanjima... Neponovljiv integritet, profesionalac beskrajne radoznalosti, mašte i talenta
Naše aktivistički i radni dan traje od 6 ujutru do 11 uveče
Po poslednjem popisu ima nas nešto manje od 26.000 stanovnika. Malo je to duša da bismo se popreko gledali
Ukoliko je u Srbiji i dalje bauk govoriti o lustraciji, možemo da govorimo o nužnosti donošenja Zakona o vetingu. Tako se zove taj proces u zemljama u regionu
Najveća nepravda je učinjena nepriznavanjem knjiga kao rezultata izvrsnosti u naučnom radu u društvenim naukama. Pisanje knjiga u filozofiji i teologiji je uvek bio glavni, a samim tim i najcenjeniji oblik prikazivanja naučnih rezultata, a svaki naučnik iz ovih disciplina, bilo gde u svetu, teži da knjigu objavi u prestižnoj seriji, prestižnih svetskih izdavača, poput Oxford ili Cambridge University Press-a. Isto važi za kolektivne tematske zbornike, koji nisu priznati ni filozofiji kao ni drugim humanističkim naukama. Dok se naučnici iz celog sveta utrkuju da se njihovi radovi nađu u tematskim zbornicima, poput Oxford Handbook-a, Routledge Companion-a ili Cambridge Critical Guide-a, i time pokažu da pripadaju uskom krugu naučnika najboljih na svetu u svojoj oblasti, za naše Ministarstvo nauke to nije pokazatelj izvrsnosti
Zahtevi koje su paori ovih dana izneli pred Vladu RS gotovo su identični prolećnim i ponovo se traži, pre svega, povećanje subvencije po hektaru na 300 evra. Da sve bude još paradoksalnije, budžet za poljoprivredu je najveći u modernoj srpskoj istoriji, dok sa druge strane imamo gotovo izvestan bankrot najmanje polovine subjekata kojima je ovo primarna delatnost
“Kad se gleda kroz kameru, sve izgleda malo dalje, vidi se cela linija u polju koja gori. Ne možete da vidite ruske tenkove jer su sa druge strane, a ukrajinski sa strane na kojoj se nalazim su maskirani, ne mogu baš lako da se vide. Kroz kameru vidite kako ceo horizont gori”
Smena i izbacivanje Milorada Dodika iz institucija krivičnom osudom po nalogu visokog predstavnika bila bi Pirova pobeda za Bosnu i Hercegovinu, ali i novi udarac za ozbiljno uzdrmane temelje međunarodnog poretka
Da li je na slici zabeleženo baš ono što vidite ili je prizor konstruisala veštačka inteligencija, tema je ovogodišnjeg festivala “Vizuelizator” zbog koga su u Beograd došli svetski poznati autori
Za njih sam ja privilegirani sloj koji je u ovoj priči pobijedio, ja sam pobjednik gentrifikacije bez obzira koliko me ona možda smetala. Jer kada govorimo o gentrifikaciji, svi smo mi tek vlastita kućna adresa
Zastarelost potraživanja naknade za rad upravnika zgrade, investicioni fond i održavanje zgrade
Prvi put posle dužeg vremena i vlast i opozicija su u sličnoj poziciji – posao i jednih i drugih je da svoje birače ubede da je nešto moguće. Jedni treba da ubede svoje da je moguća promena, a drugi da ubede svoje da je ovo što se sada radi u glavnom gradu politika kojom (treba da) se ponose. To će biti još jedan veliki test za opozicione prvake da pokažu zrelost, da se u kampanji “ne pecaju” na mamce koje će vlast putem režimskih tabloida i mreže botova na društvenima mrežama da im neprekidno zabacuje
Jedan grad u Mauritaniji živi od hvatanja hobotnica. Jedna varoš na severu Španije živi od prerade njenih pipaka. To sve često završi na japanskim trpezama. Unosan posao koji bi mogao doći glave hobotnici, životinji toliko pametnoj da sanja, kao čovek
Iz pozicije tradicionalnog, tvrdo orijentisanog i modernistički nastrojenog istoričara umetnosti, spomenicima koji komemoriraju borce i žrtve Drugog svetskog rata i NOP-a danas preostaje samo univerzalna, takoreći vanvremenska umetnička vrednost, koja je oslobođena (autonomna) od svih ideoloških naslaga. Nažalost, to je upravo pozicija desnice
Javni dug je u poslednjih 11 godina povećan sa 15,3 na 35,6 milijardi evra, a poseban problem predstavlja to što je, uprkos tvrdnjama ministra finansija da “kredite koristimo za višegodišnje investicije, a ne za potrošnju”, od novih 20 milijardi evra duga samo 6 milijardi evra uloženo u infrastrukturu, dok je preostalih 14 milijardi otišlo u potrošnju ili isparilo. To je kao da ste u banci uzeli kredit od 20 hiljada evra, pa za 6 hiljada evra popravili krov i zamenili prozore na kući, a 14 hiljada evra pojeli i popili. Problem je što morate da vratite ceo dug od 20 hiljada evra, i to sa kamatom
Tranzicija nije popularna reč. Podseća nas na mučan proces prelaska socijalističkih društava na model tržišne privrede i demokratskog političkog uređenja. Podseća nas na nezakonite privatizacije i neuspešne pokušaje iskorenjivanja korupcije. Posle 20 godina tranzicije čini se da su zemlje regiona dalje od EU nego što su bile davne 2003. godine, kada je na samitu u Solunu otvorena perspektiva priključivanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji
