Građani i građanke Republike Srbije u skladu sa Ustavom imaju svako pravo da ne prihvate rezultate izbora uzimajući sve činjenice i okolnosti izbornog procesa u obzir. Iz tog razloga sve što su do sada učinili nema elemente apsolutno nijednog krivičnog dela, eventualno se pojedinačna delovanja mogu svrstati u grupu prekršaja
Slučaj Arena ukazuje na veliku zloupotrebu sa glasanjem birača koji ne žive na teritoriji Srbije na republičkim, odnosno lokalnim izborima u Beogradu, i sa tim u vezi nezakonitim intervencijama u biračkom spisku
Iako nije lako pretpostaviti šta se događa u glavi predsednika Srbije, ta glava sledi nekakvu logiku, a logika, verovatno je i njemu to jasno, kaže da sada ne sme da odstupi ni za pedalj. Makar će to pokušati
Predsednik Vučić najavio je da će do Nove godine raskrinkati neku "važnu" zemlju koja se navodno meša u srpske izbore. Nije teško pogoditi koja je zemlja u pitanju
Na današnjem skupu studenti su još jednom pozvali vlast da oslobode njihove uhapšene kolege i otvore biračke spiskove. Dok su šetali Knez Mihajlovom podržavali su ih prolaznici i turisti, ali nekima su i smetali. Za petak su najavili blokadu na 24 sata
Izgubljeni album Nila Janga Chrome Dreams ušao je u usmenu legendu tako što se nije pojavio kad je snimljen, sredinom sedamdesetih. Da jeste, bio bi smatran za remek-delo svog doba, kao što je to sasvim jasno danas pošto je napokon izašao u integralnom obliku
Ivan Čolović: Na putu u srpski svet: ogledi o političkoj antropologiji 5; Biblioteka XX vek, Beograd, 2023.
Savršeni dani Vima Vendersa i Crveno nebo Kristijana Pecolda
Retrospektivno putovanje kroz inspirativnu karijeru Jagode Buić u beogradskom Muzeju savremene umetnosti kao svedočanstvo njenog majstorstva
Veštačka inteligencija nudi mogućnost unapređenja obrazovnih sistema na način na koji do sada to nije bilo moguće. Kroz inovacije u učenju, kao i upotrebu AI a, može se prevazići višegodišnji jaz između načina učenja i samog gradiva sa jedne strane i tehnoloških mogućnosti savremenog sveta sa druge strane
Iako nezakonito finansiranje stranaka predstavlja jedan oblik korupcije, za njegovo gonjenje nisu zadužena posebna tužilačka odeljenja za borbu protiv korupcije i Tužilaštvo za organizovani kriminal, već tužilaštva opšte nadležnosti. Ne postoji ni mogućnost da se u istragama primene posebne tehnike
Garantujem da u Srbiji i mom Šapcu ima hrabrih i poštenih policajaca i tužilaca koji će bandite koji izigravaju političare izvesti pred sud. Potrebno je da svi oni koji traže pravdu u nedelju izađu na izbore
Više niko ne brine hoćemo li preko cenzusa, već se ponavlja pitanje “Hoćemo li da ih srušimo?” Bijemo se već 10 godina. Naučili smo da gubimo, ali smo prvi put spremni da prihvatimo sve obaveze pobede
Srbi i komšije vole da slušaju Lukasa, ali da čitaju o njegovom životu ili da gledaju film zasnovan na njegovom životu – to je već neka sasvim druga priča. Koga to zanima? Uostalom, čega tu ima a da već nije obrađeno u tabloidima?
Čini mi se da nema porodice kojoj ova vlast nije nanela neku nepravdu, koja na svojoj koži nije osetila svu brutalnost i nasilje ovog režima. Zato su naš autobus sa natpisom „Srbija protiv nasilja“ tako srdačno dočekivali širom zemlje
Imamo ličnu vlast koja je industrijom populizma uspostavila kontrolu nad institucijama, osiguračima demokratskog poretka – pre svega nad Narodnom skupštinom, regulatornim telima i medijima. U takvom ambijentu skoro polovina građana Srbije smatra da danas nije pametno govoriti ono što misliš tako da je javnost na putu da zamre, a time i da se izbori pretvore u referendum o ličnoj vlasti Aleksandra Vučića ili kako to vlasnik “Informera” smatra, posredno – predsedničke izbore
“Uvek sam voleo digresije, čini mi se da smo zreli, pogotovo mlada generacija, bar za ovo da otvaraš puno prozora, dolaziš do neke šifre, tražiš tu dalje, pa se vraćaš u osnovnu pripovest. Pošto je život haotičan, postoji potreba za smirenjem koja bi dala (a odatle ta želja i u pozorištu) čisto pripovedanje. Čini mi se da su u porastu čistije forme – priča, povratak realizmu, sklanjamo mikrofone, gradimo, u stvari, scenografiju koja dočarava, zatvara, radi ono što nam radi film”
Da li su poslodavci uvek pravedni u donošenju odluka koje se odnose na zaposlene? Da li je krajnji cilj samo ostvarivanje što veće dobiti? Postoji li interes da se zadrži dobar i odgovoran radnik? Može li poslodavac pod okriljem zakona imati neograničenu autonomiju raspoređivanja zaposlenih bez njihove volje? Ima li zaposleni bilo kakva prava da odlučuje o svom radnom odnosu? Zašto uopšte poslodavac “menja mesto” zaposlenom i da li je to zakonito i uopšte dovoljno regulisano “Ime pravde ljudi ne bi poznali kad ne bi bilo nepravde” – Heraklit
Smirili se nemiri kolege, saborca, prijatelja Dušana Duška Radulovića. Podelili smo nekoliko decenija života u redakcijama Radio Beograda, BBC-ja, kafanama, putovanjima... Neponovljiv integritet, profesionalac beskrajne radoznalosti, mašte i talenta
Naše aktivistički i radni dan traje od 6 ujutru do 11 uveče
Po poslednjem popisu ima nas nešto manje od 26.000 stanovnika. Malo je to duša da bismo se popreko gledali
Ukoliko je u Srbiji i dalje bauk govoriti o lustraciji, možemo da govorimo o nužnosti donošenja Zakona o vetingu. Tako se zove taj proces u zemljama u regionu
Najveća nepravda je učinjena nepriznavanjem knjiga kao rezultata izvrsnosti u naučnom radu u društvenim naukama. Pisanje knjiga u filozofiji i teologiji je uvek bio glavni, a samim tim i najcenjeniji oblik prikazivanja naučnih rezultata, a svaki naučnik iz ovih disciplina, bilo gde u svetu, teži da knjigu objavi u prestižnoj seriji, prestižnih svetskih izdavača, poput Oxford ili Cambridge University Press-a. Isto važi za kolektivne tematske zbornike, koji nisu priznati ni filozofiji kao ni drugim humanističkim naukama. Dok se naučnici iz celog sveta utrkuju da se njihovi radovi nađu u tematskim zbornicima, poput Oxford Handbook-a, Routledge Companion-a ili Cambridge Critical Guide-a, i time pokažu da pripadaju uskom krugu naučnika najboljih na svetu u svojoj oblasti, za naše Ministarstvo nauke to nije pokazatelj izvrsnosti
Zahtevi koje su paori ovih dana izneli pred Vladu RS gotovo su identični prolećnim i ponovo se traži, pre svega, povećanje subvencije po hektaru na 300 evra. Da sve bude još paradoksalnije, budžet za poljoprivredu je najveći u modernoj srpskoj istoriji, dok sa druge strane imamo gotovo izvestan bankrot najmanje polovine subjekata kojima je ovo primarna delatnost
