Loader
avatar

Nataša Gvozdenović

Intervju – Rakan Rašedat, glumac

Predstava je pametnija od nas

"Moraš riskirati kada radiš, a ljudi jako često kalkuliraju. mislim da je to uvijek bilo tako... Nije to zato što su svi danas kako na traci... nisam sklon tom vjerovanju. Vjerujem da je čaša polupuna, optimist sam. Ne volim one priče: joj, kazalište nije nikad bilo loše kao sada!"

Intervju – Marta Bereš, glumica

Ana, sukob nagonskog i racionalnog

"Kada čovek sebi i svom okruženju napravi toliki haos koliki je Ana Karenjina napravila, to je uvek iz neznanja, tačnije iz nedostatka samospoznaje. Da bi neko bio toliko autodestruktivan i destruktivan za svoje okruženje, mora da postoji neka nesvest"

59. MESS, Sarajevo 2019.

Začudno i strašno, kao život

Mess jeste jedno od najprirodnijih mesta u Evropi na kojem se može odvijati pozorišni i ljudski dijalog jer je Sarajevo grad tri različita kulturna obrasca, tri Abrahamove vere, koje se dobro i rafinirano znaju i koje vekovima žive bratski, dakle, u preplitanju harmonije i nesaglasja

Intervju – Irena Popović, kompozitorka

Neslobodna kultura je narcistička

"Nema ničeg poraznijeg u teatru nego kad vidite ili čujete nešto što ne pripada predstavi, nešto što je njen kalemljeni deo. Komponovanje je slično režiji, na neki način kompatibilno i drago mi je kad sarađujemo kao autorski tim i kad smo svi u procesu, kada prosto svi težimo jednom umetničkom izrazu"

Intervju – Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske

Prilagođavanje publici

"Interakcija između umetnosti i ljudi, odnosno između prošlosti i sadašnjosti jeste nova praksa i nešto što se trenutno radi svuda u svetu"

Intervju – Jicak Bar Josef, pisac

Sećanja naše sadašnjosti

"Kad sam bio kod roditelja moje majke, redovno sam išao u sinagogu, nosio kipu na glavi i postajao religiozan. Kada bih se vratio kući, vodio bih sekularan život sa ocem. Kao magija, kao menjanje kostima"

Intervju – Ema Dekster, direktorka umetničke zbirke British Council

Tekstura današnjice

"Zaista ne vidim ni jedan razlog zašto muzeji iz ovog regiona ne bi iskoristili trend globalizacije i povezali se sa muzejima Šangaja, Londona, Bangkoka"

Intervju – Bruno Viejra Amaral, pisac

Svet koji nastaje sam od sebe

"Nije lako živeti od pisanja, nije nikad ni bilo lako. Ali ne bih mogao da radim od 9 do 5, da se vraćam ženi i deci i pišem. Da, privilegovan sam i ne žalim se. Ima puno ljudi koji bi voleli da su na mom mestu. Koji rade i onda jedva izdvajaju vreme za ono što vole da rade – za pisanje"

Prve promene

Buduće jezgro kreativne industrije

Započeo je veliki posao rekonstrukcije Kineske četvrti, centralnog dela projekta "Novi Sad 2021". Arhitekte Darko Polić i Srđan Jovanović Vajs objašnjavaju kako će se odvijati proces očuvanja autentičnog i transformacije ovog popularnog dela grada

Premijere – Doručak šampiona

Živeo Mate, prezime mu znate

Intrigantna i upečatljiva predstava Teatra Ulysses i Bitef teatra inspirisana je životom legendarnog Mate Parlova, mada je iz pravnih razloga njegovo ime u izvođenju moralo da izostane

Utisci sa Briona

Mediči u Britaniji

Vanesa Redgrejv i Ralf Fajns na gostovanju u Hrvatskoj sa večitim Šekspirom, koji nam priča da današnji svet nije naučio lekciju koju su iskusili njegovi sunarodnici još u petnaestom veku

Intervju – Tanja Šljivar, dramska spisateljica

Unutar tri jezika

"Postoji taj jedan monolog sa ženom i konjem, sa ženom koja je radila u fabrici pločica, i to je bukvalno monolog o sećanju, i tematski i formalno. Taj monolog razotkriva neke od mehanizama po kojima se konstruiše i kroz generacije opstaje kolektivno sećanje. Napisala sam: onda je to bilo na televiziji, onda se o tom snimio film, ali je meni baba rekla da ja nisam bio tu"

Intervju – Boris Liješević, reditelj

Teatar paradoksa

"Mi možemo uzeti da radimo komad koji govori o Francuskoj revoluciji i tražiti neke paralele sa našim vremenom, ali opet to nije tema koja ne da ljudima da spavaju. Velika prednost dokumentarnog pozorišta je direktno tumačenje ovog vremena – šta iz ovog vremena može da tumači ovo vrijeme"

Intervju uoči Bitefa – Jovan Ćirilov

Gorka, surova i usijana poezija

"Nove pozorišne tendencije Bitefa tematski se vezuju kao da su na usijanom limenom krovu. To znači da su teme vruće, a obično su vruće teme političke i društvene. Sve predstave iz regiona su zaista takve zbog osvrtanja na prošlost i razračunavanja sa prošlošću i savešću zbog svega što se dogodilo u poslednjim ratovima"