Najčešće nastaje prekoračenjem limita ugovorenog dozvoljenog minusa, ali i u nekim drugim slučajevima u kojima treba izvršiti naplatu, a na računu klijenta nema više sredstava.
„Nedozvoljeni minus nije proizvod i klijent ne može da koristi sredstva koja nema da nešto plati. Najčešće se dešava da banka naplati održavanje ili skine ratu kredita, pa klijent tako ‘ode u nedozvoljeni minus’ i na to je propisana kamata po zakonu koja je svuda ista“, kazali su u jednoj poslovnoj banci za Biznis.rs.
Propisana zatezna kamata po zakonu iznosi – referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije plus osam odsto, što je u ovom momentu 13,75 odsto.
Nelogičnost na tržištu
Nedozvoljeni minus osim angažovanja sredstava banke za koje ne postoji garancija obično znači i dodatne troškove, pa banke u ovom slučaju zaračunavaju i dodatne administrativne naknade za opomene ili praćenje nepodmirenih dugovanja, kao i za blokadu kartica.
Kada se ti troškovi saberu sa zakonskom zateznom kamatom dobijamo u proseku kamatu na nedozvoljeno korišćenje sredstava banaka u Srbiji od skoro 16 odsto.
„Evidentno je da je kamata u koju su uračunati svi ovi troškovi niža od one koje banke naplaćuju na dozvoljeni minus, odnosno unapred odobreni kredit sa čijim su se korišćenjem saglasile i za koji imaju obezbeđenje, što u najmanju ruku deluje nelogično“, zaključuje Biznis.rs u analizi.
Izvor: Biznis.rsPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Bankarska nelogičnost: Zašto je dozvoljeni minus u bankama skuplji od nedozvoljenog',
pubdate: '2026-06-10 09:10:28',
authors: authors,
sections: "Ekonomija",
tags: "Banke,Dozvoljeni minus,finansije,Nedozvoljeni minus",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Bankarska nelogičnost: Zašto je dozvoljeni minus u bankama skuplji od nedozvoljenog',
'pageContent': 'Podaci Narodne banke Srbije kraja aprila ove godine pokazuju da je prosek kamate dozvoljenog minusa u 17 poslovnih banaka u Srbiji 17,49 odsto, dok je prosečna cena nedozvoljenog prekoračenja po tekućem računu u istim tim bankama 15,87 odsto, piše Biznis.rs.
Šta je nedozvoljeni minus?
Za razliku od dozvoljenog minusa, bankarskog proizvoda koji je korisniku na korišćenje odobrila banka u kojoj ima tekući račun, nedozvoljeni minus je zaduženje koje nastaje kada se sa računa potroši novac kojeg klijent uopšte nema.
Najčešće nastaje prekoračenjem limita ugovorenog dozvoljenog minusa, ali i u nekim drugim slučajevima u kojima treba izvršiti naplatu, a na računu klijenta nema više sredstava.
„Nedozvoljeni minus nije proizvod i klijent ne može da koristi sredstva koja nema da nešto plati. Najčešće se dešava da banka naplati održavanje ili skine ratu kredita, pa klijent tako ‘ode u nedozvoljeni minus’ i na to je propisana kamata po zakonu koja je svuda ista“, kazali su u jednoj poslovnoj banci za Biznis.rs.
Propisana zatezna kamata po zakonu iznosi – referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije plus osam odsto, što je u ovom momentu 13,75 odsto.
Nelogičnost na tržištu
Nedozvoljeni minus osim angažovanja sredstava banke za koje ne postoji garancija obično znači i dodatne troškove, pa banke u ovom slučaju zaračunavaju i dodatne administrativne naknade za opomene ili praćenje nepodmirenih dugovanja, kao i za blokadu kartica.
Kada se ti troškovi saberu sa zakonskom zateznom kamatom dobijamo u proseku kamatu na nedozvoljeno korišćenje sredstava banaka u Srbiji od skoro 16 odsto.
„Evidentno je da je kamata u koju su uračunati svi ovi troškovi niža od one koje banke naplaćuju na dozvoljeni minus, odnosno unapred odobreni kredit sa čijim su se korišćenjem saglasile i za koji imaju obezbeđenje, što u najmanju ruku deluje nelogično“, zaključuje Biznis.rs u analizi.
Izvor: Biznis.rsPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-10 09:10:28',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
