Skandal koji je izazvao predsednik Srbije mogao bi se razumeti kao izraz izvesne dezorijentacije, kao igrokaz koji je, gotovo rutinski, pokrenut i odigran, a da ni vrhovnom spletkarošu nije jasno čemu sve ovo služi i da li uopšte radi
S jedne strane nekompetentni s druge gramzivi, s jedne strane nedotaknuti kulturom s druge bezgranično oholi, s jedne strane puni velikih reči s druge apsolutno besramni – ekipu na vlasti savršeno nije briga ni za koga do za njih same
Da li bi se iko razborit usudio da stavi svoju ruku kao zalog da se iza čitavog Vučićevog muljanja i laprdanja o nezavisnosti i trećem putu ne krije lična korist? Naime, elementarna politička (ali i istorijska, kao i geopolitička) razboritost nalaže Srbiji da se svrsta u evropski tabor i da, bez oklevanja, u punom kapacitetu, pristupi NATO-u. Ali to se ne dešava, dočim se razlozi takvom stanju stvari bez problema pronalaze u državnim razlozima uverljivim koliko i persijski leteći ćilimi
Dobro, ideja dobra, ili pojam dobra, politička je koliko religijska ili moralna veličina: šta je dobro za jednu političku zajednicu odlučuje upravo ta zajednica – recimo, da li je dobro, danas, biti uz pomahnitalog hajzanina Vladimira Putina, ili biti deo projekta kakav je Evropska unija. Današnje srpsko društvo nalazi se u dosta jadnoj sivoj zoni u kojoj su tradicionalne vrednosti prilično opustošene
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Kada se iz javnog prostora izbaci mogućnost sporenja uzajamno suprotstavljenih političkih programa ne može više biti reči o demokratskoj republici već o autokratskom režimu. Takva nepolitička zajednica neminovno srlja u propast. Javni neprijatelj je, utoliko, uslov mogućnosti politike. Drugim rečima, ne može se prekid opštenja s javnim neprijateljem pravdati privatnim, ili moralnim razlozima. To je shvatila i Milica Đurđević Stamenkovski
Nikada u poslednjih deset godina na porušenoj srpskoj političkoj sceni nije bilo ovoliko vrenja, niti je Vučić mašineriju upregao na ovaj način da bi skrio učinke ključanja. Brojevi govore da ljudi izvan Vučićevog buraga ima dovoljno da se ovaj režim sruši 3. aprila, što ne znači nužno da je vreme sazrelo da se zaista pokrenu iz beznađa, depresije i lenjosti
Jedan pop uradak je, dakle, doveo do toga da opoziciona scena u Srbiji, koja se od Putinovog napada na Ukrajinu naprasno izgubila, da znak života, potom da se oglasi vrhovni sveštenik, a klinci, najzad, počnu masovno da ponavljaju pokrete koje izvodi pevačica. O čemu je reč
Šta ako Putin u jednom trenutku shvati da neće zaokružiti svoje životno delo, da nema šta da izgubi pošto je, u međuvremenu, izgubio i ono što je imao i počne glasnije da zvecka nukleranim bojevim glavama? Građani Srbije nemaju zbog čega da se brinu, Vučić će ih spasiti
Baklju Miloševićeve neslobode preuzeo je Vučić i nastavio da razara zemlju oslanjajući se na iste motive: ni on, dakle, ne razume šta se dešava u svetu, ili ne želi da razume. To što je, usred ukrajinske krize, priveden da se opredeli za svet, umesto za putinovski mrak, posledica je 1. njegove suštinske nesigurnosti, ili 2. puke trgovine za podršku još jednom mandatu za urnisanje Srbije
Među sazivima srpskog parlamentarizma po dubini besmisla i destruktivnih iskoraka ističe se poslednji, jednopartijski Vučićev saziv. Kakav bi parlament trebalo očekivati posle 3. aprila 2022. godine? Ukoliko opozicija, koliko-toliko združena, uspe da ideju suprotstavi životinjskom oglašavanju, ova zemlja bi možda, samo možda, dobila šansu u ratu protiv varvara. Jer parlament je vrhovna svetinja civilizacije
