Loader
avatar

Ivan Ivanji

Sećam se

Novogodišnji koncert: Radosni duh nekih mnogo drugačijih vremena

Ja gotovo šezdeset godina svakog 1. januara u podne gledam i slušam Novogodišnji koncert. Preko pola veka bila je to mala svečanost sa kojom smo jedna beogradska balerina i ja započinjali svaku novu godinu. A sve je počelo jednog leta u Dubrovniku kada je čuveni dirigent Lovro Matačić insecenirao Monteverdijevo „Krunisanje Popeje“

Sećam se

Dobrica Ćosić: Pisac, član CK, „otac nacije“ i neposredan i prirodan čovek  

Na današnji dan pre 100 godina rođen je Dobrica Ćosić. Bilo kao član CK, ili kao otpadnik i kasnije „otac nacije“ i predsednik države, uvek je bio neposredan i drugarski nastrojen. Rođen u Velikoj Drenovi, selu na Zapadnoj Moravi, srcu izvorne Srbije, bio je Srbin dušom i telom. Bio je stresao sa sebe plašt lažnog internacionalizma. Nisam se slagao sa politikom proizašlom iz njegovih nacionalnih ubeđenja koju je zastupao, ali sam uvek voleo tog čoveka

Sećam se

Sveti Nikola: Kako me je darovao „gospodin Majnl“

Dobro se sećam mog prvog susreta sa Svetim Nikolom: došao je da daruje decu.To je zapravo katolički običaj, ali da bi obradovali decu njegov dolazak u kuće su organizovali i pripadnici drugih vera. U dečju sobu je ušao u crveno ruho odeven muškarac sa velikom belom bradom i vrećom sa poklonima. Pitao me je da li sam bio dobar

Sećam se

Ministri spoljnih poslova: Ko je znao, a ko nije, gde su klozeti u MIP-u

Miloša Minića i Josipa Vrhovca je vetar partijske politike naneo u kancelariju ministra spoljnih poslova na uglu zgrade MIP-a. U tu zgradu sa lavirintom beskonačno dugačkih hodnika su prvi put ušli na veliki, svečani ulaz, a ne na druga dva službena ulaza, kroz koja na posao dolaze diplomate, činovnici i čistačice. Zato nikada nisu do kraja shvatili kako ministarstvo spoljnih poslova funkcioniše

Kolumna

Oproštaj od Angele Merkel: Kraj jedne političke ere

Preksinoć je Angela Merkel na televiziji sama pevala podrugljivo izmenjeni tekst kabaretistkinje Hildegard Knef, ismevala samu sebe. Knef, na primer, peva da je sa šetnaest godina poželela „sve ili ništa“, a Angela Merkel da je sa šestnaest godina „poželela da vlada“. Pevala je neobično dobro. Podsetilo me je na to kako je Putin jednom prilikom na engleskom zapevao Bluberry Hill

Osvrt na suđenje za nacističke zločine u Nemačkoj

Moja Nojeva barka

Devedesetšestogodišnja Irmgard F. optužena je za saučesništvo u ubistvu 117 zatvorenika nacističkog koncentracionog logora Štuthof gde je za vreme Drugog svetskog rata radila kao sekretarica. Pitam se da li to ima ikakvog smisla. Kao što Noje svojim sinovima nije umeo da objasni kakav je svet bio pre Potopa, tako ni oni koji su preživeli koncentracione logore nikada neće uspeti da prenesu kako se tamo stvarno umiralo

Najava izgradnje Memorijalnog centra Jasenovac

Svesrpsko svetilište Aleksandra Vučića

Da li će Memorijalni centar Jasenovac čiju su izgradnju najavili Vučić i Dodik biti u službi odavanja pošte žrtvama, istorijskog pamćenja, nauke i otkrivanja istine, ili mesto za okupljanje nacionalističkih hodočasnika i potkosurivanje neraščišćenih računa sa Hrvatima, sve u duhu "srpskog sveta" koji bi trebalo da se okreće oko aktuelnog predsednika Srbije

Polaganje kamenja spoticanja u Zrenjaninu

Na pomenu samome sebi

Od 1992. godine u Nemačkoj se polaže takozvano "kamenje spoticanja" – male, mesingane, u trotoar utisnute pomen-ploče koje treba da podsete na sudbinu ljudi koji su za vreme nacionalosijalizma progonjeni, ubijeni, deportovani, proterani ili oterani u samoubistvo. Kamenje spoticanja je 18. avgusta položeno i u Zrenjaninu, među ostalim žrtvama i u pomen mojim roditeljima, babi i dedi. Jedan od njih bio je posvećen i meni

Hrana i piće – Svađa oko brendova

Torte, vino ili kobasice – nije svejedno

U brojnim poslastičarnicama u Srbiji možete da kupite zaher tortu, samo što ti kolači nemaju baš mnogo veze sa "originalnom" zaher tortom ili "Demelovom" zaher tortom koje se nude u Beču. Oko prava na korišćenje imena te torte u Austriji se vodio decenijski kulinarski sudski spor, kakvih danas u svetu ima na pretek

SFRJ, 30 godina od početka kraja (1)

Besmisleni rat

Osećao sam ogroman gubitak svega u šta sam verovao, ali sam na neki način bio pomiren sa tim. Propalo je propalo. Život ide dalje. Danas je početak rata u Sloveniji za mene tek datum u kalendaru koji mi ne budi neke posebne emocije. Samo malo tihe tuge

Jevrejska država

Zašto nisam postao Izraelac

Bili smo na nekoj od glavnih ulica Netanije kada su se oglasile sirene. Nije bila uzbuna, nego se označavao Dan Holokausta. Svi su stali, život je stao za minut. Gledam mlade Izraelce i pitam se da li razumeju. Shvatam da oni to i te kako razumeju. Oni odrastaju sa svešću da će posle svih istorijskih pogroma i istrebljavanja sa puškom u ruci braniti svaki pedalj jevrejske države

Prvi maj – Od međunarodnog Praznika rada do Dana izliva sveopšteg gneva

Dan borbe, proslave i gneva

Duga tradicija prvomajskih praznika se menjala kroz istoriju. Od borbe za radnička prava došlo se do proslave pobede radnika. Čini mi se da u Srbiji radnici nemaju mnogo razloga za slavlje, a nekakva organizovana borba se i ne nazire

Spasavanje vinove loze na severu Burgundije

Šabli je šabli

Temperatura u regiji Šabli je ovog marta padala i na minus deset stepeni. Vinogradari koji nisu investirali u grejanje vinograda spasavali su čokote loze paleći baklje. Velika polja su noću svetlela kao da su zvezde sišle sa neba da zaštite vino

Staro sajmište – Zakon o Memorijalnom centru

Mesto ukopanih strasti

Zlo ne treba ostaviti ukopano pod peskom, njegovo zlokobno dejstvo nestaće tek kada se iznese na svetlost dana. To omogućava odavno izglasan Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište" – samo još da počne da se primenjuje

Holokaust – Kupleraji u koncentracionim logorima

Dve do pet maraka za petnaest minuta seksa

Celokupna dostupna istina o jednom od najmračnijih perioda čovečanstva čak i kada je neprijatna neće oslabiti ideju antifašizma, ili relativizovati užas poznat pod nazivom "holokaust". Naprotiv, može samo da doprinese prosvetljenju i pročišćenju. Zato ne treba prećutkivati neugodnu činjenicu da su u koncentracionim logorima postojali kupleraji u kojima su logorašice bile prisiljene da privilegovanim logorašima pružaju seksualne usluge

Novogodišnji traktat o sreći

Tesla, Ajnštajn i gospod Bog

Da li ste doživeli trenutak prave, sveobuhvatne, samodovoljne sreće? Ne mislim na osećanje zadovoljstva, radosti, ispunjenosti. Ja ovde mislim na trenutak u koji je sabijena sva sreća ovog sveta, u kome ne postoji ništa drugo do pulsirajuća sreća, trenutak u kome bismo hteli da zaustavimo vreme, jer lepše, bolje, srećnije biti ne može

Limes – Granice nisu večne

Bedemom protiv varvara

Nekada je Rimsko carstvo utvrđivalo svoje granice ne bi li ih odbranilo od varvara. Danas Evropska unija svoje granice brani od najezde migranata, grade se stotinama kilometara dugačke ograde od bodljikave žice. Istorija nas uči da carstva propadaju, da je svaka granica porozna ma koliko bila utvrđena, da ograde mogu da uspore migracije, ali ne mogu da ih zaustave

Kultura sećanja

Glad

Gladnom čoveku čitav život se vrti oko hrane, spreman je na sve ne bi li utolio smrtonosnu glad. Takva glad danas vlada u nekim delovima Afrike i Azije. Takva glad harala je i Nemačkom po završetku Drugog svetskog rata

1990–2020 – Od pisaćih mašina do 5G mreže

Troskok u naučnu fantastiku

Pre trideset godina još je postojao SSSR. Te 1990. godine Nelson Mandela je pušten iz zatvora, a Svetska zdravstvena organizacija je došla do zaključka da homoseksualnost nije bolest. Kucalo se na pisaćoj mašini, tek poneko je imao kućni računar, samo su stručnjaci znali da se razvija nešto što se zove World Wide Web, nije svako imao ni bežični telefon, nešto nalik mobilnim telefonima moglo se videti u naučnofantastičnim filmovima, a pametni telefoni su bili nezamislivi. Te godine, kada se ujedinila Nemačka i kada je Slovenija na referendumu izglasala izlazak iz SFRJ, osnovan je nedeljnik "Vreme"

Godišnjica ustanka u Mađarskoj 1956.

Unuk Mađarske revolucije

Po mom mišljenu, Viktor Orban je unuk Mađarske revolucije 1956, odnosno jednog njenog dela, onog negativnog, ekspanzionističkog, naglašeno nacionalističkog. On je politički unuk onih ustanika iz 1956. čija se dela ne samo u Mađarskoj nego i diljem zapadnog sveta najradije guraju pod tepih

Varljivo leto 1990

Poslednji jugoslovenski maestral

Bilo je to jedno od najlepših leta u mom životu, jer slep kod očiju ništa nisam video ili hteo da vidim. Ne kajem se. Ne bi pomoglo ni da sam unapred strahovao i tugovao zbog onoga što sam mogao da naslutim, čak da znam, ali da zaustavim ili promenim nikako

75. godišnjica nuklearnog napada na Hirošimu i Nagasaki

Dve bombe koje su promenile svet

Da je Frenklin Delano Ruzvelt poživeo još koji mesec duže, pitanje je da li bi SAD ikada na japanskom civilnom stanovništvu demonstrirale razornu moć atomske bombe. Za Harija Trumana, koji ga je kao potpredsednik nasledio, "Mali dečak" i "Debeli čovek" bili su ključni argumenti u političkoj preraspodeli sveta posle Drugog svetskog rata, u kome on sam nije imao značajnu ulogu. Konferencija u Potsdamu bila je njegov trenutak, njegova prilika da pokaže da može da se nosi sa Staljinom – da raspolaže atomskim oružjem