Većina ljudi prolazi kroz život savijajući se nesvesno kada vetrovi istorije zaduvaju, zaokupljeni svakodnevnim problemima, menjajući stavove i mišljenja između kupovine nove veš-mašine i plaćanja rate za kredit. Ali kako radikalno menja ubeđenja ona manjina koja sebe, manje ili više s pravom, smatra elitom, kako oni koji znaju šta jeste, prihvataju ono što nije
Mene sport odavno, gotovo čitavog života, uopšte ne zanima. Nemam “svoj” klub, ne zanimaju me ni reprezentativna sportska takmičenja, ni fudbal, ni košarka, ni atletika, zapravo ni tenis. Poslednji put sam za nekoga navijao još kao dete pre Velikog rata – za Ratarski klub Borac. Zašto ja onda i u 95. godini ne propuštam mečeve Novaka Đokovića, strasno navijam i još se i nerviram kada mu ne ide
Lako je bilo novinarima na Istoku, partija im je govorila o čemu i kako moraju da pišu. lako je bilo i kolegama na Zapadu, njima su vlasnici medija govorili šta da pišu. Teško je bilo novinarima u Jugoslaviji, nama niko nije govorio ništa, ali teško onome ko ne bi pogodio šta je trebalo da se piše
Šef agitpropa Srbije, drug Gedža, smatrao je da treba da radim u redakciji “Omladine”. Nisam tada obraćao pažnju na to da se drug Gedža građanski zvao Dobrica Ćosić; pa i za Tita smo znali da se zove Josip Broz, ali je prosto bio Tito. Niko tada ni slutio nije šta će drug Gedža sve postati: nagrađeni i slavljeni književnik, disident, predsednik Jugoslavije, otac nacije. Za mene je on tada bio Agitprop, znači upravljač sudbinom, na pamet mi nije padalo da se bunim
Moj šef u listu “Omladina” Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču, koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja budem urednik kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, sa 22 godine i objavljenih nekoliko pesama, urednik kulturne rubrike saveznih novina
Iako je prolazila kroz zmijarnik partijskih intriga zbog kojih je, najzad, zajedno sa Markom Nikezićem “pala”, za nju se ne vezuje ni jedna. Mogu da posvedočim da je ona kroz sve te opasne godine i političke igre prošla neukaljana i poštena do kraja
U hotelu „Ekscelzior“ u Dubrovniku, gde smo slušali radio-prenos fudbalske „utakmice stoleća“ između Jugoslavije i SSSR, je zavladala potpuna euforija - 1:0 za Jugoslaviju, 2:0, 3:0. Čestitali smo jedni drugima, kao da smo ih mi lično zabili. Mala Titova Jugoslavija je tukla Staljinov Sovjetski Savez. U 46. minutu smo poveli sa 4:0, u 59. minutu bilo je 5:1 i tako ostalo sve do 75. minuta. Sve se činilo gotovim. Kakva pobeda! Kakav trijumf jugoslovenskog samoupravnog socijalizma nad staljinizmom! Kakva demonstracija nadmoćnosti! A onda je sovjetska ekipa krenula u napad kao sedam godina ranije na Berlin
Na današnji dan pre 80 godina, 26. novembra 1942, je u Bihaću održano Prvo zasedanje AVNOJ-a na kome je postavljen kamen temeljac za izgradnju socijalističke Jugoslavije, a usput su pratktično osnovani i OZNA i Tanjug. Ono će u posleratnom dobu pasti u senku Drugog zasedanja u Jajcu, ali se valja podsetiti šta se tada zbivalo
Konstruisao je avion, leteći čamac, podmornicu, benzinski motor sa vodenim hlađenjem i električnim punjenjem, preteču plastike... i pao u zaborav. Banaćanin, ruski oficir, kapetan broda, pronalazač zaslužio je, po mom mišljenju, da mu se napravi spomenik u Srbiji. U najmanju ruku da neki istoričar pođe njegovim tragovima koji iz Banata vode u Rusiju, Francusku, Nemačku i vidi kuda će ga odvesti
Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti su hitno i pomalo ultimativno pozvani u Brisel. Predlažem da Borelj naruči avion, da sa njima i Lajčakom razgovore počne iznad oblaka, pa da slete u alpskom gradiću sa stotinak hiljada stanovnika Bolcanu, glavnom gradu italijanske autonomne oblasti Južni Tirol – Alte Adige, i provere kako se tamo živi
„Staljin je isuviše bezobziran, pa ako je ta greška još i podnošljiva u pogledu odnosa među nama komunistima, nepodnošljiva je u kabinetu generalnog sekretara. Zbog toga predlažem da drugovi nađu način da uklone Staljina sa tog položaja“, napisao je Lenjin pre ravno 100 godina. Drugovi ga nisu poslušali i istorija je krenula sasvim drugim tokom. Komunizam se pretvorio u staljinizam
Osam godina nakon završetka Drugog svetskog rata pričao sam u Hamburgu sa profesorom Erihom Bageom koji je sa Hajzenbergom u nacističkoj Nemačkoj radio na projektu atomske bombe. Ni sami nisu bili svesni koliko su blizu bili. Sreća za čovečanstvo je što Hitler nije shvatao da atomska bomba nije maštarija ludih naučnika
