Loader
avatar

Redakcija Vremena

Lični stav

Išli slon, majmun, lav, nosorog…

Najveća nepravda je učinjena nepriznavanjem knjiga kao rezultata izvrsnosti u naučnom radu u društvenim naukama. Pisanje knjiga u filozofiji i teologiji je uvek bio glavni, a samim tim i najcenjeniji oblik prikazivanja naučnih rezultata, a svaki naučnik iz ovih disciplina, bilo gde u svetu, teži da knjigu objavi u prestižnoj seriji, prestižnih svetskih izdavača, poput Oxford ili Cambridge University Press-a. Isto važi za kolektivne tematske zbornike, koji nisu priznati ni filozofiji kao ni drugim humanističkim naukama. Dok se naučnici iz celog sveta utrkuju da se njihovi radovi nađu u tematskim zbornicima, poput Oxford Handbook-a, Routledge Companion-a ili Cambridge Critical Guide-a, i time pokažu da pripadaju uskom krugu naučnika najboljih na svetu u svojoj oblasti, za naše Ministarstvo nauke to nije pokazatelj izvrsnosti

Naprednjačka agrarna politika

Korupcija koja je pojela meso, sir i hleb

Zahtevi koje su paori ovih dana izneli pred Vladu RS gotovo su identični prolećnim i ponovo se traži, pre svega, povećanje subvencije po hektaru na 300 evra. Da sve bude još paradoksalnije, budžet za poljoprivredu je najveći u modernoj srpskoj istoriji, dok sa druge strane imamo gotovo izvestan bankrot najmanje polovine subjekata kojima je ovo primarna delatnost

Intervju: Kristina Atovska, ratna reporterka

Izveštaji sa prve linije

“Kad se gleda kroz kameru, sve izgleda malo dalje, vidi se cela linija u polju koja gori. Ne možete da vidite ruske tenkove jer su sa druge strane, a ukrajinski sa strane na kojoj se nalazim su maskirani, ne mogu baš lako da se vide. Kroz kameru vidite kako ceo horizont gori”

Fotografija

Uputstvo za korišćenje AI

Da li je na slici zabeleženo baš ono što vidite ili je prizor konstruisala veštačka inteligencija, tema je ovogodišnjeg festivala “Vizuelizator” zbog koga su u Beograd došli svetski poznati autori

avatar

Provetravanje

Ja, pripadnik elite

Za njih sam ja privilegirani sloj koji je u ovoj priči pobijedio, ja sam pobjednik gentrifikacije bez obzira koliko me ona možda smetala. Jer kada govorimo o gentrifikaciji, svi smo mi tek vlastita kućna adresa

Izbori za prestonicu 2023.

Promena kreće iz Beograda

Prvi put posle dužeg vremena i vlast i opozicija su u sličnoj poziciji – posao i jednih i drugih je da svoje birače ubede da je nešto moguće. Jedni treba da ubede svoje da je moguća promena, a drugi da ubede svoje da je ovo što se sada radi u glavnom gradu politika kojom (treba da) se ponose. To će biti još jedan veliki test za opozicione prvake da pokažu zrelost, da se u kampanji “ne pecaju” na mamce koje će vlast putem režimskih tabloida i mreže botova na društvenima mrežama da im neprekidno zabacuje

Ribolov i posledice

Dugački pipci jednog biznisa

Jedan grad u Mauritaniji živi od hvatanja hobotnica. Jedna varoš na severu Španije živi od prerade njenih pipaka. To sve često završi na japanskim trpezama. Unosan posao koji bi mogao doći glave hobotnici, životinji toliko pametnoj da sanja, kao čovek

Izložbe

Politike sećanja na klizavom terenu

Iz pozicije tradicionalnog, tvrdo orijentisanog i modernistički nastrojenog istoričara umetnosti, spomenicima koji komemoriraju borce i žrtve Drugog svetskog rata i NOP-a danas preostaje samo univerzalna, takoreći vanvremenska umetnička vrednost, koja je oslobođena (autonomna) od svih ideoloških naslaga. Nažalost, to je upravo pozicija desnice

Ekonomija na naprednjački način

“Navučeni” na zaduživanje

Javni dug je u poslednjih 11 godina povećan sa 15,3 na 35,6 milijardi evra, a poseban problem predstavlja to što je, uprkos tvrdnjama ministra finansija da “kredite koristimo za višegodišnje investicije, a ne za potrošnju”, od novih 20 milijardi evra duga samo 6 milijardi evra uloženo u infrastrukturu, dok je preostalih 14 milijardi otišlo u potrošnju ili isparilo. To je kao da ste u banci uzeli kredit od 20 hiljada evra, pa za 6 hiljada evra popravili krov i zamenili prozore na kući, a 14 hiljada evra pojeli i popili. Problem je što morate da vratite ceo dug od 20 hiljada evra, i to sa kamatom

Energetska tranzicija

Zašto, kako i zbog koga

Tranzicija nije popularna reč. Podseća nas na mučan proces prelaska socijalističkih društava na model tržišne privrede i demokratskog političkog uređenja. Podseća nas na nezakonite privatizacije i neuspešne pokušaje iskorenjivanja korupcije. Posle 20 godina tranzicije čini se da su zemlje regiona dalje od EU nego što su bile davne 2003. godine, kada je na samitu u Solunu otvorena perspektiva priključivanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji

Slike iz Narodne skupštine

Dnevnik poslanika opozicije

Možda ste primetili da poslanici opozicije uglavnom jako glasno govore. Možda to u direktnom prenosu izgleda i čudno, ali u sali sve vreme dok govorimo traju dobacivanja, uvrede, vika i vriska od strane naprednjačkih poslanika. I to su nekad stvarno najgadnije uvrede, čak pozivi na tuču, ma neverovatno šta izađe tu iz tih ljudi. Mi ne čujemo sopstvene misli nekada. Zato su i zabranili novinarima da sa galerije prate sednicu jer bi videli sve ovo

Zaboravljeni

Čuvar sefardske muzike

Kompozicije Sefardska melodija sa Balkana i Jevrejska tema sa Balkana publikovane su u Njujorku 1940. godine, pa opet ime Eriha Samlaića nije zabeleženo ni u jednoj enciklopediji koja obuhvata biografije kompozitora sa prostora bivše Jugoslavije

Pred beogradske izbore: Mogući kandidati opozicije

Pazi šta želiš da ti se ne ostvari

Za 11 godina vlasti Aleksandra Vučića, pobeda opozicije u glavnom gradu nikada nije bila bliža. Da li će proevropska opozicija u Beogradu pokazati dovoljno zrelosti da prevaziđe stranačke razlike i da konačno, okupljena u jednoj koloni, pobedi vlast predvođenu naprednjačkim “autsajderom” Šapićem

Lični stav

Uvek je jedan glas presudan

Prijatelj me je podsetio na još jednu arhetipsku rečenicu kojom se valjda potvrđuje sopstveni moralni kredibilitet: “I da se razumemo, ja nisam član ni jedne partije!”. Da se razumemo, nisam ni ja, ali to pripisujem svojoj starosti, a ne nekoj svojoj ljudskoj prednosti

Deset godina od tragedije kod Lampeduze

Smrt od koje svi okreću glavu

U poslednjoj deceniji, u talasima Sredozemnog mora, pokušavajući da se domognu boljeg ili spasu goli život, stradalo je oko 28 hiljada ljudi. Njihova patnja ostaje nezabeležena. Šta sve čeka one koji stignu na evropske obale? Šta je, u vezi sa migrantskim pitanjem, činila i čini italijanska država? Koji su potezi nove vlade premijerke Meloni? Šta na to kažu italijanske sudije? Koji je bio, a koji je sada odgovor Evropske unije

Lični stav

Reči nisu dovoljne

Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji je na 100.000 stanovnika dostupno između četiri i pet psihologa u okviru zdravstvenog sistema. To znači da kada bi se sve osobe koje se nose sa psihičkim teškoćama zbog kojih bi trebalo da potraže pomoć stvarno i obratile psihologu u okviru zdravstvenog sistema, poslednja od njih bi na termin čekala četiri godine

Lični stav

O broju žrtava jasenovačkog logorskog kompleksa

Muzej žrtava u Beogradu je sakupio imena 84.796 jasenovačkih žrtava, ali u javnim istupima stručnjaci iz te institucije procenjuju da je u Jasenovcu stradalo između 122.300 i 130.100 osoba. U Spomen-području Jasenovac je do 2018. sakupljeno 83.811 imena i prezimena osoba koje su stradale u logoru. Čini se da smo tako napokon na dobrome putu da se prebrode ružne politikantske i propagandističke licitacije o broju jasenovačkih žrtava koje su desetlećima sprečavale da se toj traumatskoj temi pristupi historiografski objektivnije i smirenije

Bezbednost

Službena Službina tajna

U kontekstu dešavanja u Banjskoj, posebno je indikativna i tvrdnja Amerikanaca da je Vulin održavao odnos sa trgovcem oružja Slobodanom Tešićem, pomažući da se njegove ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica. Prema saopštenju Višeg javnog tužilaštva, Milan Radoičić je oružje pribavljao iz Tuzle i transportovao na teritoriju Kosova. BIA o tome navodno ništa nije znala ili, makar, nije uradila ništa da to bude sprečeno

Muzička strana Bitefa

Vreme raspevavanja

Dva događaja sa ovogodišnjeg BITEF-a ukazuju se kao akteri (van)institucionalne diskusije o pevanju. Jedan je operska instalacija Sunce i more, drugi je predstava Raspevana mladost. Obe izvedbe su pevane i između ostalog diskutuju tradiciju institucionalnog i vaninstitucionalnog operskog i ostalih pevanja iako se ne deklarišu kao opere