Nema nikakvih razloga da beskompromisno verujemo kako će sunce sutra izaći. Ako imamo hipotezu koja to predskazuje, lako je možemo potvrditi svakog jutra, ali zapravo, iz takvih opažanja nikako ne možemo znati da li će jednom doći jutro kad sunca neće biti na istoku
Ne postoji ratni cilj dovoljno velik da opravda trenutnu smrt više desetina i stotina hiljada ljudi, a to je samo jedna od posledica nuklerane eksplozije. Možemo li se pripremiti za kraj sveta i šta bi se sve tada dešavalo
Ne postoji ratni cilj dovoljno veliki da opravda trenutnu smrt više desetina i stotina hiljada ljudi – da se ne govori o daljim posledicama. Slučaj je takav da to važi na strani onog ko bude njome pogođen, ali i na strani onih koji bi atomsku bombu upotrebili. Može li se pripremiti za kraj sveta i šta bi se sve tada dešavalo
Veliki Dnjepar ovde je kilometrima širok. Na njegovoj levoj obali, kraj gradića Energodar, nalazi se Nuklearna elektrana Zaporožje, poprište jedne od bitaka u nesrećnom ratu u Ukrajini. Tu se poslednjih nedelja istovremeno vodi poziciona, propagandna i povremeno prava borba oko kontrole nad šest zaporoških VVER-1000 reaktora koja predstavlja rizik kako za Ukrajinu i Rusiju, tako i za nemali deo Evrope
Veliki Dnjepar ovde je kilometrima širok. Na njegovoj levoj obali, kraj gradića Energodar, nalazi se Nuklearna elektrana Zaporožje, poprište jedne od bitaka u nesrećnom ratu u Ukrajini, gde se poslednjih nedelja zapravo vodi istovremena poziciona, propagandna i povremeno prava borba oko kontrole nad šest zaporoških VVER-1000 reaktora koje predstavljaju rizik kako za Ukrajinu i Rusiju, tako i za nemali deo Evrope
Sa dolaskom kiša krajem avgusta, jasno je da je i najvećoj evropskoj suši jednom morao doći kraj. Međutim, da li će uvek biti tako? Kakve će i kolike biblijske nesreće nastupiti zbog klimatskih promena? I šta čeka Srbiju
Slike statistike su neumoljive – nemamo se čemu nadati na novom i svakako vrlo važnom popisu stanovništva
Sile statistike su neumoljive – nemamo se čemu nadati na novom i svakako vrlo važnom popisu stanovništva. I dok se, istovremeno, svetska populacija približava osmoj milijardi, broj stanovnika Republike Srbije opada dramatičnom stopom
Zbog klimatskih promena u pojedinim regijama, u kojima toplotni talasi inače ukupno godišnje traju 20 dana, predviđa se čak pola godine ekstremnih temperature. Komforna zona za ljude su temperature između 4 i 35 stepeni Celzijusa, kada vlažnost ne prelazi 50 odsto
Povodom toplotnog talasa koji je stigao u Srbiju i ove godine u nekim evropskim zemljama obara rekorde, objavljujemo prošlogodišnji tekst Slobodana Bunjevića o posledicama globanog zagrevanja. Tada je na Siciliji bilo zabeleženo rekordnih 48,8 stepeni, a sve jači požari su besneli u Rusiji, SAD, Turskoj i Grčkoj. Klima postaje neumoljiva
“Da li smo mogli u prošlosti da gradimo alternativne načine snabdevanja gasom? I da i ne. Geografija nam ne ide naruku, ali smo svakako mogli da napravimo naša gasna skladišta. Dobijali smo i povoljne kredite od Evropske unije od 100 miliona evra. Da smo to uradili, bili bismo u mnogo boljoj poziciji. Pametna stvar koju su naši napravili jeste dogovor sa Mađarima. Po tom dogovoru možemo u okviru meseca da povlačimo tri miliona kubika dnevno, a u novembru, decembru i januaru šest miliona. Naša potrošnja u letnjim mesecima je do 4,5 miliona, u zimskim do 10 ili 15 miliona”
Među domaćim elitama sve popularnija priča o modularnim nuklearnim reaktorima kao deux ex machina rešenju za energetsku budućnost Srbije zvuči zgodno i moderno, ali ima jednu neugodnu manu – još uvek je praktično niko ne koristi. Možda će vas iznenaditi, ali dok u svetu danas aktivno radi oko 450 konvencionalnih reaktora, broj modularnih koji trenutno daju struju je tačno – jedan
