Vesti iz sveta
Hip-hop klasikaU Amsterdamu koncert Filip Glas i prijatelji, neočekivani momenti u skladu umetnikove avangardne prošlosti
U Amsterdamu koncert Filip Glas i prijatelji, neočekivani momenti u skladu umetnikove avangardne prošlosti
Kada su 1976. godine stvorili Anštajna na plaži, Filip Glas i Robert Vilson bližili su se četrdesetoj, iza sebe su već imali značajan broj ostvarenja, ali ne i senzacionalnu međunarodnu karijeru. Ajnštajn je bio njihova opklada na sve ili ništa. Balansiranje na ivici, neprihvatanja kompromisa, neslaganje sa konvencijama, izlaganje svog "sve ili ništa" na sceni opere i njegovo neprekidno ponavljanje i danas čini ovo delo živim, oštrim, relevantnim i aktuelnim. Vilson je rekao da je Ajnštajn danas revolucionarniji nego što je bio onda kada je nastao. Nakon nedavne amsterdamske premijere nove postavke ovog komada, ova izjava je višeznačna i diskutabilna, ali ne i sasvim netačna
Priča o ženskom pismu u muzici u Srbiji je uzbudljiva – mnoštvo je različitih muzičkih jezika koji ostvaruju živopisan kontrast znatno ujednačenijoj "muškoj sceni". Tokom oko dva veka delovanja kompozitorki i muzičkih autorki u Srbiji, muzika koju su kreirale prešla je dug put od romantizma do raznih vrsta medijskih, stilskih i konceptualnih raznolikosti savremenih muzičkih jezika. Srednja i mlađa generacija kompozitorki ostvaruje proboj na internacionalnoj sceni, a neke od kompozitorki poput, Ljubice Marić ili Ludmile Frajt, odnosno u popularnoj muzici Margite Stefanović i Radojke Živković, gotovo su kultne figure na lokalnoj sceni
"Filmovi Žana Koktoa predstavljaju neku vrstu epske trilogije o kreativnosti u umetnosti, životu, smrti, ljubavi i onome što je suprotno od ljubavi, a to nije mržnja, već narcizam"
"Opere ranog dvadesetog veka za mene su bile veoma dosadne, nikada za njih nisam bio posebno zainteresovan. Sve dok nisam video Ajnštajna na plaži Filipa Glasa i Roberta Vilsona 1976. godine. Ona mi je pokazala put"
Trinaesta međunarodna tribina kompozitora, Beograd, 25–29. oktobar 2004.
Program ovogodišnjeg BEMUS-a, s obzirom na njegovu disperznu heterogenost, može da se shvati najpre kao vrsta evidentiranja pred eventualnu reviziju stanja u domaćem muzičkom svetu, i kao promišljanje budućeg, snažnijeg priklanjanja nekoj od ove godine prikazanih "frakcija"
Opera Zora D. je značajna za lokalnu sredinu, budući da je jedan od konstituenata scene savremene opere u Srbiji, i to upravo onog njenog fragmenta koji uspostavlja nekakvu "novu nacionalnu operu". U širem kontekstu, njen značaj i provokativnost drugačiji su i manji
Ninoslav Živković i Dorian Ljeljak (Zadužbima Ilije Milosavljevića Kolarca)