Jelena Jorgačević

Šta kaže struka

Roditelj je prva linija odbrane

Kako društva i pojedinci reaguju na kolektivne traume? Šta možemo da očekujemo od sebe i drugih? Šta se može učiniti da (društveni) odgovor na tragedije ide u pravcu zalečenja? Koji su konstruktivni, zdravi načini? Možemo li sprečiti ili makar umanjiti mogućnost za ovakve tragedije u budućnosti? Koji bi trebalo da bude odgovor na vršnjačko nasilje? Kada se kaže “razgovarajmo sa decom”, šta to zaista (treba da) znači? Konačno, koliki je jaz između mera koje je vlast predložila i mera za koje struka kaže da su potrebne

Mentalno zdravlje

Saveti psihologa: Kako pomoći deci nakon masovnih pucnjava?

Veoma je važno da se nakon traumatičnog događaja deci ograniči pristup medijima i društvenim mrežama. Neprestana izloženost tragediji koji se dogodila – kroz medijske izveštaje, užasne slike, potresna svedočenja – može da izazove sekundarnu traumu

Intervju

Psihijatar Slavoljub Milojević: Budite sada sa svojom decom

Kako razgovarati sa decom koja su bila prisutna kada se pucnjava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ dogodila? Kako razgovarati sa drugom decom u Beogradu i Srbija koja sada o tome čitaju, gledaju slike i snimke sa mesta tragedije? Na šta roditelji i profesori treba da obrate pažnju u narednim danima i mesecima? Kakav bi trebalo da bude društveni odgovor?

Intervju

Psihoterapeutkinja Biljana Slavković: U ovoj tragediji zakazao je čitav sistem

Tragičan događaj koji se jutros dogodio u OŠ "Vladislav Ribnikar", u kojem je maloletnik ubio čuvara i osmoro svojih vršnjaka, otvara mnoga pitanja. Koliko razgovaramo sa svojom decom? U kakvom je stanju naše društvo? Kako je moguće da se to dogodilo?

Intervju: Muftija Mustafa ef. Jusufspahić

Nisu nas ni Isus ni Muhamed učili nacionalizmu

“Ljudi su u kreditima, čekaju da odgoje decu, pa se i ne usuđuju, a i nemaju vremena, da se posvete nečemu ili nekom ko nije, recimo, njihov poslodavac. Nije odlika ovog naroda da ćuti pred onima koji pokušavaju zemlju da pokore. Pokazalo se da smo ćutali – mnogo je ljudi moglo nešto reći u ono vreme Miloševića, Tuđmana i Izetbegovića. Očigledno je da mi 30 godina posle i dalje od sličnog patimo. I dalje su tu neki koji hoće naciju nad nacijom. I dalje drugi ćute. A usput smo i prave reči izgubili, ostali smo bez ispravnih pojmova, pa smo i otud zanemeli. Pa smo glagol ‘obožavati’ stavili uz političara, uz naciju...”

Intervju: pastor Samuil Petrovski

Protestantizam u Srbiji

“Na ovim prostorima mi treba da ohrabrimo ljude da biraju svoj put. Ali je na nama da sarađujemo, nezavisno od toga ko je većina, a ko je manjina, jer je toliko životnih pitanja, pitanja važnih za društvo koje traže zajedničko delovanje i zajedničke odgovore. Ako se budemo samo svađali, ljudi će kazati – šta oni to propovedaju, kakvo je to hrišćanstvo uopšte”

Prosveta

Protest učenika protiv državne mature: Mi se pitamo, nas se tiče

Rešenjem da već naredne godine uvede državnu maturu, Ministarstvo prosvete napravilo je potpunu pometnju. Kako bi objasnili nadležnim organima da i oni treba da se pitaju za nešto što njih direktno pogađa, učenici beogradskih srednjih škola okupili su se danas na Cvetnom trgu i odatle krenuli do Ministarstva prosvete da uruče peticiju neformalnog Udruženja „I mi se pitamo“ koja broji preko 25.000 potpisa.

Prosveta

Otvoreno pismo učenika Gimnazije „Sveti Sava“ o stanju u školstvu: Neki novi, pametni klinci

„Smatramo da je matura važna, ali se mora mnogo ozbiljnije pristupiti njenoj organizaciji i informisanju. Potrebno je i objaviti materijal za državnu maturu bar nekoliko godina ranije jer, za razliku od male mature, ovde ne postoje priručnici, kao ni zadaci iz prethodnih godina. Tokom diskusije na ovu temu smo zaključili da će verovatan ishod takve mature biti loš i zato želimo da se to popravi i da pomogne, a ne da odmogne pri upisu na željeni fakultet“

Intervju: profesor Dino Abazović

Zlokobna ćutnja o tamnoj strani svoje istorije

“Moramo prvo da rehabilitujemo politiku da bi institucionalni narativ odozgo prestao biti do te mere dominantan. Upravo sam zato uvek prizivao ulogu organizovane religije u pomenutim procesima, jer je ona jedina na ovim prostorima dovoljno snažna i dovoljno autonomna da može parirati državi. Ako religijske zajednice, kao organizovane institucije, ne smognu snage da pruže podršku autentičnim pamćenjima odozgo, da priznaju tuđoj žrtvi da jeste žrtva i priznaju njenu patnju, teško će se stvari značajnije promeniti”

Komentar

O istoriji i fantaziji: Ko nije sagradio Hram Svetog Save

Teško je racionalnim argumentima pobijati tvrdnje koje su očigledno neistinite ali, kad ih izgovara predsednik države, ne mogu se samo prenebregnuti. A rekao je: „Nismo mi sad završili Hram nego smo ga sad napravili!“. To nije tačno

U novom broju: Intervju - vladika Grigorije

Sva krv mora biti iznesena na sunce

“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš glavu ili da možeš da izgubiš nekog bližnjeg, kao što sam ja izgubio nekolicinu ljudi koje sam mnogo voleo... Ali zamislite trenutak: moj brat ide sa svojim tastom na razmenu leševa. A taj je njegov tast izgubio sina od 23 godine, i kaže mom bratu: ‘Da mi je neko pričao da ću se obradovati mrtvom sinu...’”

Kriza u međureligijskom dijalogu u Bosni i Hercegovini

Trun i brvno

Zaista, malo je šta strašnije od tišine i ćutnje na nedela svojih, odnosno svoje zajednice. Ali problem je što svi oni koji to izgovaraju najpre misle na ove druge. Odsustvo pogleda u sebe i svoje postupke izostaje, osude svoje zajednice takođe. Jednako kao kada se kritikuje instrumentalizacija religije u političke svrhe – ali samo kada to radi onaj drugi

Intervju: vladika Grigorije

Sva krv mora biti iznesena na sunce

“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš glavu ili da možeš da izgubiš nekog bližnjeg, kao što sam ja izgubio nekolicinu ljudi koje sam mnogo voleo... Ali zamislite trenutak: moj brat ide sa svojim tastom na razmenu leševa. A taj je njegov tast izgubio sina od 23 godine, i kaže mom bratu: ‘Da mi je neko pričao da ću se obradovati mrtvom sinu...’”

Crkva i Kosovo

Beseda u gromoglasnoj tišini

Šta je patrijarh i kome poručio na prvom molebanu u Hramu Svetog Save? Kakve su reakcije potom nastupile

Komentar

Borba za bolje društvo: Roditelji koji kašičicom pomeraju planine

Šta spaja Bojanu Mirosavljević, Igora Jurića, An Mari Alves Čurčić i Draganu Janković? Oni su roditelji koji pomažu društvu da se nekoj drugoj deci ne desi ono što se desilo njihovoj

Izmišljeni ljudi i izmišljene biografije u medijima

Fantomi sa naslovnih strana

Deo novinarskog zanata danas je i umeće da se brzo pronađu oni koji zaista jesu autoriteti u određenom polju. Zašto? Zato što sa svih strana vrebaju izmišljene biografije ali i izmišljene ličnosti, eksperti bez ekspertize i televizijski analitičari bez kičme, opskurne “zvezde” društvenih mreža i još gori botovi. Kako plivati u svemu tome i šta kada se greška već desi

Intervju

Milica Andrić Rakić: Važno je da SPC bude deo sporazuma o normalizaciji

„Srpska zajednica bi htela da Crkva direktno učestvuje, tačnije da njeni predstavnici budu deo zvanične delegacije. Međutim, predstavnici Eparhije raško-prizrenske ne bi hteli da budu u zvaničnoj delegaciji, već da imaju direktne kontakte sa tehničkim timom Miroslava Lajčaka“

Pojedinci i sistem

Heroji ili očajnici

Koliko je potreba za junakom-osvetnikom, koji uzima pravdu u svoje ruke, univerzalan fenomen? U kojoj meri i u kojim oblicima je prisutna u našem društvu? I zašto? Kakvu ulogu u tome igra (ne)poverenje u institucije, posebno sudstva, i šta slavljenje takvog razrešenja problema govori o nama? Koliko su udaljeni pravo i pravda i zašto je selektivna pravda – vrhunac nepravde? Kako ovo pitanje vide profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, profesor prava Bojan Pajtić i filozof Vladimir Cvetković

Ljudske sudbine

Bolesni beskućnik Rade Drini: Božićna priča o svima nama

Da je ovo holivudska božićna priča, teško bolesnog beskućnika koji trpi velike bolove milosrdni ljudi bi uz pomoć uviđajnih socijalnih radnika smestili u državnu zdravstvenu instituciju gde bi mu bila pružena neophodna mediciniska nega. Ali ovo je priča o srpskoj stvarnosti

Intervju, nadbiskup Stanislav Hočevar

Jevanđelje je uvek radikalno

“Biti predan tradiciji znači da svoj život svestrano razvijam, prihvatam iz svoje zajednice ono što je autentično, a ne ono što treba da prihvatam jer tako mora. Pogledajte, danas je deo našeg načina života – zagađen vazduh. Da li ću ja sutra, jer sam tradicionalista, čuvati taj nečisti vazduh? Ako je moja zemlja ugrožena zbog nezrelosti ekološke svesti, da li treba da to negujem ili upravo suprotno? Ovo se odnosi naravno i na druge aspekte”

Intervju: Đakon SPC Branislav Rajković

Pamtim žrtve i zaboravljam zlo

“Rušenje Saborne crkve u Mostaru jeste, što je rekao i vladika Grigorije u jednom intervjuu, fantastika zla. Tu su crkvu mesec dana minirali, palili, to je bio jedan pokušaj zatiranja… S druge strane, važno je da shvatimo, da imamo tu svest, da je pre toga neko u naše ime minirao franjevački samostan. Neko je u naše ime granatirao Karađoz-begovu džamiju. Da li svi to znamo? Da li uopšte mislimo o tome”

Analiza

Katolička crkva u Nemačkoj: Masovan beg nestrpljivog naroda Božijeg

Kao razlozi za okretanje leđa Crkvi najpre se navode finansijske zloupotrebe i seksualno zlostavljanje, boljke na koje je malo koja veća institucija imuna. A gde je tišina gušća, tamo su snažnije ukorenjene. Predsedavajući Nemačke biskupske konferencije kaže da je „narod Božiji u Nemačkoj nestrpljiv“ i da je reforma neophodna, a papa Franja odvraća od ishitrenih poteza zbog „opasnosti od protestantizacije"

Komešanja na medijskom nebu

Kakvo društvo, takav i REM

Šta štrajk Regulatornog tela za elektronske medije pokazuje? Koliko je on opravdan? Dokle će trajati čekanje na dodelu pete nacionalne frekvencije? Kakva je uloga REM-a u sadašnjem medijskom pejzažu Srbije, bilo da je reč o činjenju ili nečinjenju? Koliko je on (ne)zavisan od vlasti u teoriji i praksi? I zašto je situacija takva kakva je

Komentar

Nadbiskup Mate Uzinić: Riječko „ne“ velečasnom i preuzvišenom

Ima nekoliko godina kada se jedan ovdašnji sveštenik upitao kako sa javnošću komuniciraju poruke ljudi koji o sebi govore u množini i potpisuju se "božanstvenim" rukama sedeći na "najsvetijim" tronovima? I ne radi se tu o korišćenju termina koji, da bismo ih razumeli, traže odgovarajuće obrazovanje, već o jeziku koji odražava i stvara jaz između društva i Crkve, vernika i njihovih vođa

Komentar

Štrajk prosvetnih radnika: Razjedinjeni ustanak prezrenih u Srbiji

Tačno na današnji dan pre tri godine okončan je štrajk prosvetnih radnika u Hrvatskoj kada su ispunjeni svi njihovi zahtevi vezani za povećanje plata i plana protiv nasilja u školama. Kako? Tako što su ujedinjeni protestovali ravno 36 dana. Naši degradirani prosvetni radnici imaju svo pravo ovog sveta da štrajkuju, ali to čine razjedinjeni uz vidan manjak solidarnosti – i unutar profesije i u društvu

Intervju: profesor Alpar Lošonc, dopisni član SANU

Jedino je istina preostala protiv moći

“Naša večita dilema je da li intelektualac gubi identitet ako ponudi usluge vlastima, odnosno da li tada prestaje da bude intelektualac. Mislilo se da je ovaj problem nestao, ali nije. I sirene koje zavode intelektualce su danas lukavije nego ranije, mehanizmi su nevidljiviji. A intelektualac, naročito kome barem mala doza cinizma nije strana, lako nalazi alibi. Izvanredne su danas šanse da se postane kvaziintelektualac”

Intervju

Tanja Ignjatović: Naš sistem ne uči na greškama

„Naš obrazovni sistem sistemski odbija da sistemski reši ova pitanja. Svako može da pogreši, ali vi stalno imate iste propuste, samo se imena ljudi menjaju“