Vučićev potez „odmrzavanja“ odnosa između Srbije i Hrvatske pokazuje da u politici nema prirodnih ili smrtnih neprijateljstava, kao što nema ni večnih prijateljstava. Politička mržnja, naime, nije isto što i privatna mržnja. Politička mržnja tek je instrument političkog igrokaza
Kad zapadne političare nazove „velikašima“ (feudalnim gospodarima), Aleksandar Vučić na sav glas vrišti „nisam ja taj, nego oni“. Ali ta dreka, u gluvom mraku kojim je obavio zemlju, nepogrešivo upućuje na njega samog. Utoliko, „velikaš“ je slatka samodenuncijacija koja je lahko prhnula iz njegovog nesređenog uma i ozarila nas svojom preciznošću
Ova i ovakva, Vučićeva, Srbija nije u stanju da obezbedi nijednog jedinog saveznika ni za klikere, a kamoli za rat. Vučićevi lični bogati prijatelji, diktatori iz arapskog sveta, tu su samo radi bogaćenja svog, njegovog i njegovih ljudi, ni zbog čega drugog. Ograničen na tehnologiju održavanja na vlasti, bez bilo kakve političke ideje ili ideologije, „vrhovni komandant“ makar zna da u ratu ne bi imao nikakve šanse ni protiv koga
Čak i kada govore istinu populisti lažu. Jer nije reč samo o tome što su izgubili kredibilitet poput onog momka koji se zabavljao tako što je povicima „vuk!, vuk!“ uzbunjivao selo, iako vuka nije bilo, pa mu posle nisu poverovali kada se vuk zaista pojavio (i pojeo ga), već o tome što se istina nikada ne iscrpljuje u pukom iskazu, u pukoj tvrdnji, već je stvar konteksta u kojem se tvrdnja pokazuje kao istinita ili ne, čak i ako je tačna
Vučićeva propagandna glasila su dobila instrukciju da Aljbina Kurtija načine demonom, jer ako je arhi-neprijatelj demon - a Kurti je, kao što lepo kažu pinkovi, informeri i happyji upravo to, samo zlo - onda Vučić, kao Kurtijev antipod, mora da je vrhunsko dobro
Prema zaključku Nacionalnog prosvetnog saveta, na osnovu kojeg je ministar Ružić tražio da se oformi komisija, stoji da “nijedna interpretacija programa ne može da sadrži elemente ideologije i da se mora voditi računa o psihološkim i sociološkim predznanjima učenika kada je u pitanju interpretacija programa budući da đaci psihologiju uče od drugog razreda srednje škole, a sociologiju od trećeg”
S gledišta diktature sasvim je logično proganjati one koji misle sopstvenom glavom i koji se, po prirodi stvari, suprotstavljaju diktaturi i stalno nešto zanovetaju. Zbog toga je poželjno eliminisati ih iz javnog prostora, a još bolje eliminisati ih iz života.
Rulja je bezoblična masa. Rulja se, u najboljem slučaju, zauzdava tako što se okupi u pokret, ili falangu, dakle zatvoreni skup koji se kreće po volji onoga ko njime upravlja, a da sama nema izraženu volju
Jedini način da se Kosovo integriše u pravno-politički poredak Srbije jeste rat u kojem bi kosovski Albanci bili istrebljeni, isterani s teritorije na kojoj žive, ili bi (oni koji preostanu) postali građani drugog reda. Ako je tome već tako, a jeste, zašto onda potpisnici Proglasa za odbranu Kosova i Metohije ne kažu otvoreno kako stvari stoje, umesto što tuđom alatkom mlate po gloginjama
Ako smo, dakle, razumeli hrišćansku i pravoslavnu logiku sveštenika Porfirija, istinska opasnost nije u najavljenoj šetnji, već u tome što će pederi i lezbejke, ako krenemo da ih bijemo i ubijamo, početi, onako devijantni kakvi su, ubrzano da se razmnožavaju. Eto zašto ne valja da ih bijemo i ubijamo. Ne zbog toga što su oni ljudi poput nas, poput građanina Perića i sveštenika Porfirija, već zbog toga što su ultimativno zlo koje se pod batinama umnožava
S obzirom da su dve najizrazitije karakteristike Vučićevih konfuznih nastupa obećanja (koja ne ispunjava), i hotimično govorenje neistine, pitanje nije kakva je njegova politička i životna budućnost (sasvim izgledna, reklo bi se), nego kakva je budućnost Srba s Kosova, a, potom, posledično, i budućnost ljudi u Srbiji
Kako je moguće da zemlja bogate levičarske tradicije koja se nekoliko puta u svojoj savremenoj istoriji ozbiljno borila za slobodu, upadne u amok dobrovoljnog ropstva i postane politička i civilizacijska ruina
