Tek je februar, a skup posvećen Nediću u Beogradu (na slici) bio je treći fašistički “ispad” od početka ove godine. Vlastima nije zasmetalo što su novosadski fašisti, slični ovim beogradskim, razlupali lokal “Crni ovan”, mesto okupljanja novosadskih antifašista, kao ni što su nacistički simboli osvanuli na Sefardskom groblju u Beogradu na Dan sećanja na žrtve Holokausta. Tako ni skup u čast Milana Nedića nije zabranjen
Potvrdu o držanju reči može dobiti samo 2008. godine, u vreme raskola radikala, kada je najavio da se na neko vreme povlači iz politike. Doduše, i tada je to potrajalo desetak dana
Pravilnik propisuje da vlasnik psa koji se tretira kao “opasan” ne sme istog ustupiti nekom trećem licu na čuvanje, a on sam mora biti punoletno lice koje nije kazneno osuđivano i protiv koga se ne vodi postupak zbog kaznenih dela, koja uključuju i trgovinu opojnim drogama. U slučaju vlasnika pasa koji su usmrtili kolegu Vladana Radosavljevića jasno je da on ne ispunjava nijedan od ovih uslova, a brigu o psima vodila je treća osoba
MUP je u nabavci program “Analyze Di Pro” opisao kao “softver za sortiranje i analizu velikih količina slika i video-zapisa, sa fokusom na slučajeve koji sadrže materijal seksualne eksploatacije dece”. Međutim, iz specifikacija na zvaničnom sajtu kompanije jasno je da to nisu centralne, niti najnaprednije karakteristike programa. Ovo je softver za biometrijsku obradu podataka
“Nema stvarno demokratskog društva bez uključivanja velikog broja građana u odluke političkih stranaka. Niko neće predstavljati stranku na izborima, a da ne dobije legitimitet na ovaj način. Mi pozivamo građane da se uključe u izbor najboljih kandidata, a ovo je put da dođemo do toga da poslanici i odbornici budu odgovorni onima koji ih biraju. Građanima ćemo vratiti volju da se bave politikom i tako ćemo zbrisati partokratiju, tu užasnu bolest našeg javnog života”
Noseći transparente “Stop francuskoj vojnoj operaciji Sky u Srbiji” i “Sloboda za grobare” (na slici), deo navijača na košarkaškoj utakmici između Partizana i Makabija nedvosmisleno je pokazao za koga su i dalje, kao i šta misle o dokazima tužilaštva. Istina je, međutim, da u razotkrivanju ove aplikacije nema ničeg misterioznog. Naprotiv: hipoteza da aplikacije nisu u službi tajnosti samo je potvrđena
Na Balkanu postoje mnoge vrste zagađenja. Neka, poput prljavog vazduha, uveliko su poznata i o njima se svakodnevno izveštava. Sa druge strane, postoje i ona poput buke, “tiha” u medijima i javnosti, ali sveprisutna u životima građana. Buka nikada ne spava, naprotiv, svakodnevno narušava zdravlje onih koji od nje nemaju kuda da pobegnu
Grupa građana iz mesta Veliki Crljeni vodi pravnu borbu protiv termoelektrane “Kolubara”. Sa jedne strane je njihova borba za opstanak, a sa druge čađ, prašina, pepelište, otpadne vode, samozapaljivi ugalj i teški metali, koji su nusprodukt rada ovog postrojenja. Država već decenijama za njih nema razumevanja
Oko 14 odsto ukupne električne energije u Srbiji proizvede se u kostolačkim termoelektranama. Taj podatak nije tajna i može se lako pronaći. Ono što nigde ne piše jeste činjenica da su meštani Starog Kostolca i okolnih sela “kolateralna šteta” proizvodnog procesa, koji omogućava svakodnevnu rutinu ostatku Srbije. Oni zato normalan život ne poznaju već dugo godina. Pepelište, zagađen vazduh, prljava voda i razna oboljenja su njihova svakodnevica. Zaštita životne sredine i zdravlja lokalnih žitelja je samo tekst na papiru, pro forme radi
Bezbednosno-informativna agencija je ove godine proslavila dvadeseti rođendan. Osnovana je 2002. u okviru reforme sektora bezbednosti, i čini se da se od svog prvog radnog dana do danas mnogo udaljila od svog krajnjeg cilja – službi bezbednosti pod demokratskom kontrolom
U naselju Popovac nadomak Paraćina vazduh je već tri godine zaredom u kategoriji prekomernog zagađenja. Malo je to selo da bi razlog bio prekomeran saobraćaj, a nije ni samo do individualnih ložišta, s obzirom na to da je zagađenje isto tokom letnjih meseci. Ekolozi i meštani sumnjaju da je zagađivač cementara, koja pored proizvodnje cementa služi i kao spalionica komunalnog otpada, guma, plastike i ostalih materijala. U cementari, naravno, tvrde da nije do njih, ali ih je i Institut za javno zdravlje “Batut” prepoznao kao zagađivača
Beočinska cementara već decenijama zagađuje okolinu i stanovnike ovog malog vojvođanskog mesta. Od petrol koksa, preko prašine, do onog najjopasnijeg – spaljivanja raznog otpada. Problem nije samo u cementari koja je nabavila potrebne dozvole, već u zakonu koji omogućava fabrikama sa neadekvatnim uslovima da postanu spalionice visoko rizičnih materijala
