Zejlijanov Ripli čitavim se tokom priče zadržava isključivo na tački svojevrsne odmazde prema eksponentima više klase, što i jeste mračna postavka znana iz knjiga iz tog serijala Patriše Hajsmit, a čime jeste zadržan izvoran ideološki okvir koji je zadala autorka, a ona je poželela da u slučaju svog Toma Riplija pokuša da kod čitalaca izmami saosećanje prema liku koji tako nešto načelno svakako ne zaslužuje
Novi film Aleksa Garlanda Građanski rat pruža podosta implikacija za razmatranje. Medijski je predstavljan kao „najskuplji akcioni spektakl u Studiju A24”, što, ako ćemo pošteno, ne pruža previše orijentira i pomoći, a i opire se logici poslovanja i širenja posla na nove i novije teritorije
Razlog posve nenadanom fenomenu filma "Za danas toliko" Marka Đorđevića, koji je za kratko vreme videlo 41 i kusur hiljada ljudi, je zato što govori prvenstveno o emocijama i načinu na kojima se nosimo sa emocijama kada one nahrupe
U žiži su otpušteni, odbačeni, izigrani i na sam rub egzistencije ali i zdravog razuma proterani radnici u privatizaciji i sumnjivom požaru uništene fabrike u neimenovanom srpskom gradiću, radnici koji se u svom (nekim čudom još uvek borbenom) očaju čak okreću i onostranom u pokušaju da ponovo stignu do tačke kakvog-takvog temelja za najbazičnije preživljavanje
Legranov Naslednik, visokih dometa u svim dimenzijama zanatske izrade, gledaocima daje i dovoljno suvislih i vešto “upakovanih” osnova da ga prevashodno posmatraju i kao slojevitu identitetsku dramu
Endru Hejg je ostao imun na tako jake izazove i već spremna zicer-rešenja, jer manipulacije ovde ima taman onoliko koliko to zakoni pripovedanja iziskuju. Tretman kvir identiteta je primer poštenog i odmerenog pristupa, dostojanstvenog i u pravcu procenitelja i u pravcu procenjenog
Ovaj film Filipa Pošivača ima niz upadljivih kvaliteta, ali je u isti mah vidno opterećen i problemima sa ritmom i progresijom priče
Za danas toliko svakako neće izneveriti očekivanja onih koje je očarao Moj jutarnji smeh; jednoglasno ushićenje bilo je evidentno već tokom “prve rolne” na festovskoj premijeri
I ovde na fonu priče svedenog narativnog vizira dobijamo upečatljivu širu sliku, skoro pa zamaha pune i punokrvne društvene hronike, koja kao takva podosta govori i o socijalnom, ako ne i aktuelnom antropološkom kontekstu društva u kome je ova priča nastala i na koje dovoljno jasno referiše
Klasici i doajeni su razočarali, ali nije sve tako crno – prvih dana FEST-a na programu se našlo i nekoliko zaista kvalitetnih i potrebnih filmova
Iz solidnog i uverljivog temelja problemske i komedije naravi Dobar šef umešno i elegantno izrasta u priču sa znatno širim i značenjski sugestivnijim fonom
Poslednja noć ljubavi upečatljivo figurira i kao uspeo žanrovski rad i kao film koji bi lako mogao da prija i isključivijim pobornicima evropskih filmova lako upadljivog umetničkog profila
Man je ovde uspeo da stvori svakako pregledan i punokrvan repertoarski, a u isti mah i u dovoljnoj meri i manje konvencionalan film o suštinski nekonvencionalnoj ličnosti
Već na “dverima” drugog čina postaje očigledno da je u uvodnom delu Borgli temeljno trasirao priču kako bi ova jetka i efektna satira prvenstveno ciljala tu (para)kulturu otkazivanja. Njegova poenta je bez daljeg jasna i učinkovita, to jeste fenomen nad kojim ima i smisla i povoda detaljnije se zamisliti
Ćeranićeva (i Radunovićeva) Nedelja je zaslužen bioskopski hit, koji će nam, avaj, narednih godina sigurno podariti još sličnog i na tom tragu derivativnog u pokušaju nekih drugih autora i producenata, ali to je filmska industrija
Savršeni dani Vima Vendersa i Crveno nebo Kristijana Pecolda
Ono što je lako moglo da skrene put prvoloptaške naturalističke priče o mladom životu pod žrvnjem svekolike isključivosti, ovde zadobija jasne i postojane obrise priče sa neskriveno etičkom komponentom, srećom, kadre da iznese povest o drugosti koja se bori u pola glasa i o sitnim delima pobune protiv sveta
Ostavimo li po strani vrhunsku glumu i glumačku saigru mladog Jovana Ginića i Jasne Đuričić, problemi sa ovim filmom iskrsavaju u nekoliko ravni – recimo, na planu postavke i distribucije preostalih likova. Iako očigledno efemerniji, oni su ovde dati na tački krokija, pri čemu su opoziciono nastrojeni bočni likovi unutar ove priče opterećeni ishitrenim bigotizmom i opštom zadrtošću
Neumitnost emancipacije bi, između svega ostalog, mogao da bude ako ne krunski, a ono barem zbirni imenitelj na planu motiva nekoliko međusobno posve raznorodnih filmova iz različitih programskih segmenata ovogodišnjeg 29. Festivala autorskog filma u Beogradu
Premda u potpunosti lišen čak i bledih primesa aktivističke oblande, ovaj je Filiberov film, povrh svega drugog, i rečito i sveobuhvatno podsećanje na moć i značaj empatije
Tri arthaus noviteta: Bučerov prelaz, Prošli životi i Flašaroši
Ovde u znatnoj meri pratimo koliziju oprečnih mentalitetskih i svetonazorskih skupova vrednosti – srpski pacijenti su skloni hedonizmu, euforiji, kao i melanholiji i fatalizmu, kada postane očigledno da se stvari kreću u nepovoljnom smeru, dok kod francuskih naučnika imamo neutaživu i nepokolebljivu veru u moć novih i novih pokušaja, kao i nemogućnost da suštinski pojme razbarušenost onog drugog i drugačijeg
Martin Skorseze je pokazao da u nepobitno ozbiljnim godinama (rođen je 1942. godine) ima snage, i uma i tela, da se nakon krajnje upitnog filma (Irac) vrati u vrhunsku autorsku formu, na kakvu je, uostalom, još davnih dana i navikao brojnu “armiju” poklonika i poštovatelja
Bronja Žakelj: Belo se pere na devedeset Prevela Sonja Ćirić; Laguna 2023.
Ostvarenje 3211 je kombinacija, zapravo pletenica koju tvore igrani delovi i dokumentarni, odnosno, monološki postavljeni ispovedni segmenti u kojima Stefan Đurić Rasta govori o svom životu i životopisu, kao i o svojoj nepopravljivoj naravi
Kenet Brana je dosta davno, pre tri i kusur decenije, mogao da može i bolje i odrešitije, a Duhove u Veneciji, u celini vagano, nije uspeo da izdigne iznad uvreženog
