Bioskop: Naslednik
Iz zone komfora u srce tameLegranov Naslednik, visokih dometa u svim dimenzijama zanatske izrade, gledaocima daje i dovoljno suvislih i vešto “upakovanih” osnova da ga prevashodno posmatraju i kao slojevitu identitetsku dramu
Legranov Naslednik, visokih dometa u svim dimenzijama zanatske izrade, gledaocima daje i dovoljno suvislih i vešto “upakovanih” osnova da ga prevashodno posmatraju i kao slojevitu identitetsku dramu
Endru Hejg je ostao imun na tako jake izazove i već spremna zicer-rešenja, jer manipulacije ovde ima taman onoliko koliko to zakoni pripovedanja iziskuju. Tretman kvir identiteta je primer poštenog i odmerenog pristupa, dostojanstvenog i u pravcu procenitelja i u pravcu procenjenog
Ovaj film Filipa Pošivača ima niz upadljivih kvaliteta, ali je u isti mah vidno opterećen i problemima sa ritmom i progresijom priče
Za danas toliko svakako neće izneveriti očekivanja onih koje je očarao Moj jutarnji smeh; jednoglasno ushićenje bilo je evidentno već tokom “prve rolne” na festovskoj premijeri
I ovde na fonu priče svedenog narativnog vizira dobijamo upečatljivu širu sliku, skoro pa zamaha pune i punokrvne društvene hronike, koja kao takva podosta govori i o socijalnom, ako ne i aktuelnom antropološkom kontekstu društva u kome je ova priča nastala i na koje dovoljno jasno referiše
Klasici i doajeni su razočarali, ali nije sve tako crno – prvih dana FEST-a na programu se našlo i nekoliko zaista kvalitetnih i potrebnih filmova
Iz solidnog i uverljivog temelja problemske i komedije naravi Dobar šef umešno i elegantno izrasta u priču sa znatno širim i značenjski sugestivnijim fonom
Poslednja noć ljubavi upečatljivo figurira i kao uspeo žanrovski rad i kao film koji bi lako mogao da prija i isključivijim pobornicima evropskih filmova lako upadljivog umetničkog profila
Man je ovde uspeo da stvori svakako pregledan i punokrvan repertoarski, a u isti mah i u dovoljnoj meri i manje konvencionalan film o suštinski nekonvencionalnoj ličnosti
Već na “dverima” drugog čina postaje očigledno da je u uvodnom delu Borgli temeljno trasirao priču kako bi ova jetka i efektna satira prvenstveno ciljala tu (para)kulturu otkazivanja. Njegova poenta je bez daljeg jasna i učinkovita, to jeste fenomen nad kojim ima i smisla i povoda detaljnije se zamisliti
Ćeranićeva (i Radunovićeva) Nedelja je zaslužen bioskopski hit, koji će nam, avaj, narednih godina sigurno podariti još sličnog i na tom tragu derivativnog u pokušaju nekih drugih autora i producenata, ali to je filmska industrija
