Tokom poslednjih mesec dana, Ukrajina je intenzivirala napade dronovima na rusku teritoriju u do sada neviđenim razmerama.
Samo jedne noći prošle nedelje, ruske vlasti su saopštile da je oboreno čak 660 dronova u 12 regiona — jedan od najvećih napada od početka invazije 2022. godine.
Meta su, prema navodima, rafinerije, naftni terminali, mornarički kapaciteti i fabrike oružja duboko u unutrašnjosti Rusije. Cilj kampanje je, kako se ocenjuje, slabljenje ratne ekonomije i povećanje troškova daljeg vođenja rata.
I, prema oceni CNN-a, efekti su već vidljivi.
Nezavisni mediji u Rusiji izveštavaju o sve dužim redovima na pumpama, dok su u anektiranom Krimu uvedena ograničenja prodaje goriva i vanredne mere.
[caption id="attachment_4980400" align="aligncenter" width="1440"] Predsednik Rusije Vladimir Putin[/caption]
Putin priznaje probleme
Čak ni Kremlj više ne može u potpunosti da ignoriše situaciju.
Predsednik Vladimir Putin je na hitnom sastanku priznao da su nacionalne rezerve benzina smanjene na zabrinjavajući nivo.
„Svesni ste da problemi za vozače i privredu i dalje postoje“, rekao je Putin, dodajući da se i dalje stvaraju redovi na pumpama.
On je upozorio i da se razmatra potpuna zabrana izvoza dizela, kao i formiranje posebne radne grupe za rešavanje problema snabdevanja gorivom.
Putin je takođe upozorio da su ugroženi i poljoprivredni sektori, uz poruku da Rusija mora da „svede na minimum uticaj terorističkih napada na civilne ciljeve i infrastrukturu“ — retorika koja predstavlja odmak od ranijih tvrdnji da su ukrajinski udari bez značaja.
🔥🛢️ The Moscow Oil Refinery came under large-scale aerial attack early this morning, much larger than the one carried out just two days ago.
Ironija, kako primećuje CNN, leži u činjenici da je Rusija godinama sistematski gađala ukrajinsku energetsku infrastrukturu — elektrane, trafostanice i toplane — kako bi slomila civilni moral.
Sada se ta logika delimično vraća na rusku teritoriju.
Zapadni zvaničnici ocenjuju da ukrajinska kampanja već utiče na ruske vojne i logističke kapacitete, kao i na snabdevanje gorivom.
Na samitu G7 u Francuskoj, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da se „ravnoteža preokreće u korist Ukrajine“, navodeći da je 2026. godina politički i vojno drugačija od prethodne.
U izveštajima se navodi i da je intenziviranje ukrajinskih dronova doprinelo povratku određenih teritorija i usporavanju ruskih napredovanja na frontu.
Promenu tona primećuju i u Vašingtonu. Donald Tramp je, nakon ranijih pritisaka na Kijev, u poslednjim izjavama poručio da bi Rusija „trebalo da postigne dogovor“, dok je Volodimira Zelenskog opisao kao „hrabrog“.
Da li je Rusija pred popuštanjem?
Ipak, CNN upozorava da se iz trenutnih ekonomskih problema ne može izvoditi zaključak da je Kremlj spreman na ustupke.
Vladimir Putin je, ocenjuje se, izgradio politički imidž nepopustljivog lidera, zbog čega bi bilo kakav kompromis u Ukrajini bio izuzetno težak za opravdanje unutar Rusije.
Sa više od milion poginulih i ranjenih u ratu, prema zapadnim procenama, i sa teritorijalnim ambicijama koje uključuju delove Ukrajine koje Rusija ne kontroliše u potpunosti, svaki dogovor koji ne bi bio predstavljen kao pobeda nosio bi unutrašnje političke rizike.
Čak i u uslovima nestašice goriva i ekonomskog pritiska, zaključuje CNN, to ne znači da Rusija pokazuje znakove predaje.
Izvor: CNNPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Pod naletom ukrajinskih dronova: I Rusija gori, zar ne',
pubdate: '2026-06-30 07:59:46',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Moskva,Rusija,Rusko ukrajinski sukob",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Pod naletom ukrajinskih dronova: I Rusija gori, zar ne',
'pageContent': 'Na ulicama Moskve sve je više nervoze: vozači satima čekaju u redovima za gorivo, dok se širom Rusije oseća akutni nedostatak benzina. U zemlji koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača energenata, ovakve scene deluju gotovo nezamislivo — i dugo su bile.
Mnogi vozači, kako prenosi CNN, tvrde da su ceo dan proveli u potrazi za gorivom, obilazeći benzinske pumpe širom prestonice. Moskva je godinama bila izolovana od direktnih posledica rata u Ukrajini, ali se ta slika sada menja.
U četvrtoj godini rata, realnost sukoba koji Kremlj i dalje naziva „specijalnom vojnom operacijom“ postaje sve teže ignorisati za ruske građane.
❗️🇷🇺Moscow. The situation is getting worse — some drivers are already pushing their cars to gas stations because their tanks are empty. pic.twitter.com/uxAEQrHpTy
— 🪖MilitaryNewsUA🇺🇦 (@front_ukrainian) June 29, 2026
Ukrajinski udari na energetsku infrastrukturu
Tokom poslednjih mesec dana, Ukrajina je intenzivirala napade dronovima na rusku teritoriju u do sada neviđenim razmerama.
Samo jedne noći prošle nedelje, ruske vlasti su saopštile da je oboreno čak 660 dronova u 12 regiona — jedan od najvećih napada od početka invazije 2022. godine.
Meta su, prema navodima, rafinerije, naftni terminali, mornarički kapaciteti i fabrike oružja duboko u unutrašnjosti Rusije. Cilj kampanje je, kako se ocenjuje, slabljenje ratne ekonomije i povećanje troškova daljeg vođenja rata.
I, prema oceni CNN-a, efekti su već vidljivi.
Nezavisni mediji u Rusiji izveštavaju o sve dužim redovima na pumpama, dok su u anektiranom Krimu uvedena ograničenja prodaje goriva i vanredne mere.
[caption id="attachment_4980400" align="aligncenter" width="1440"] Predsednik Rusije Vladimir Putin[/caption]
Putin priznaje probleme
Čak ni Kremlj više ne može u potpunosti da ignoriše situaciju.
Predsednik Vladimir Putin je na hitnom sastanku priznao da su nacionalne rezerve benzina smanjene na zabrinjavajući nivo.
„Svesni ste da problemi za vozače i privredu i dalje postoje“, rekao je Putin, dodajući da se i dalje stvaraju redovi na pumpama.
On je upozorio i da se razmatra potpuna zabrana izvoza dizela, kao i formiranje posebne radne grupe za rešavanje problema snabdevanja gorivom.
Putin je takođe upozorio da su ugroženi i poljoprivredni sektori, uz poruku da Rusija mora da „svede na minimum uticaj terorističkih napada na civilne ciljeve i infrastrukturu“ — retorika koja predstavlja odmak od ranijih tvrdnji da su ukrajinski udari bez značaja.
🔥🛢️ The Moscow Oil Refinery came under large-scale aerial attack early this morning, much larger than the one carried out just two days ago.
Ironija, kako primećuje CNN, leži u činjenici da je Rusija godinama sistematski gađala ukrajinsku energetsku infrastrukturu — elektrane, trafostanice i toplane — kako bi slomila civilni moral.
Sada se ta logika delimično vraća na rusku teritoriju.
Zapadni zvaničnici ocenjuju da ukrajinska kampanja već utiče na ruske vojne i logističke kapacitete, kao i na snabdevanje gorivom.
Na samitu G7 u Francuskoj, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da se „ravnoteža preokreće u korist Ukrajine“, navodeći da je 2026. godina politički i vojno drugačija od prethodne.
U izveštajima se navodi i da je intenziviranje ukrajinskih dronova doprinelo povratku određenih teritorija i usporavanju ruskih napredovanja na frontu.
Promenu tona primećuju i u Vašingtonu. Donald Tramp je, nakon ranijih pritisaka na Kijev, u poslednjim izjavama poručio da bi Rusija „trebalo da postigne dogovor“, dok je Volodimira Zelenskog opisao kao „hrabrog“.
Da li je Rusija pred popuštanjem?
Ipak, CNN upozorava da se iz trenutnih ekonomskih problema ne može izvoditi zaključak da je Kremlj spreman na ustupke.
Vladimir Putin je, ocenjuje se, izgradio politički imidž nepopustljivog lidera, zbog čega bi bilo kakav kompromis u Ukrajini bio izuzetno težak za opravdanje unutar Rusije.
Sa više od milion poginulih i ranjenih u ratu, prema zapadnim procenama, i sa teritorijalnim ambicijama koje uključuju delove Ukrajine koje Rusija ne kontroliše u potpunosti, svaki dogovor koji ne bi bio predstavljen kao pobeda nosio bi unutrašnje političke rizike.
Čak i u uslovima nestašice goriva i ekonomskog pritiska, zaključuje CNN, to ne znači da Rusija pokazuje znakove predaje.
Izvor: CNNPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-30 07:59:46',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
