Umesto da se priča o tome kako je Generalštab poslao Aleksandru Vučiću dokument u kome se predlaže vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, bolje bi bilo da se priča o tome šta je sve trulo u Vojsci Srbiji. Onda bi postalo jasno da od toga, bar u dogledno vreme, nema ništa
Imam neke poznanike, nekada smo bili i prijatelji, koji su u svoje vreme bili članovi Saveza komunista, pa DSS-a, pa sad SNS-a… Veliki broj ljudi nema nikakvu ideologiju, jedina ideologija im je vlast. A tu su i navijači te vlasti, pa još je Nušić pisao o tome, o podaničkom mentalitetu, i Domanović u svom “Vođi“, Tito nam je bio ljubičica bela, pa Milošević, a sada ovaj. Slikao sam Bogdana Bogdanovića, kada je austrijski novinar pravio intervju sa njim, i Bogdanović je tada ispričao svoje viđenje pomenutih – Tito je bio Al Kapone, a Milošević je jajara sa Kalenićeve pijace. Posle izvesnog vremena jajara postaje bogotac. Neko je rekao da ga Vučić podseća na čovečiju ribicu. Od te čovečije ribice, metiljave, bledunjave, ma nikakve, on je sad postao kao neko i nešto, “tišina tamo“, “ćuti“, “vi lažete, nisam to nikad rekao“
“Predugo svjedočimo praksama koje se baziraju na zloupotrebama službenog položaja i ovlašćenja, najčešće iz političkih razloga. Evidentne su bile brojne nepravilnosti i nezakonitosti, uključujući ilegalna i protivzakonita praćenja ljudi i mnogo drugog negativnog. Nastaviti s takvim postupanjem jednostavno nije opcija”
“Dobra kampanja i dobar rezultat vam daju asa u rukavu – argument i samopouzdanje da onda sve krađe i nepravilnosti puno autentičnije imenujete i raskrinkate. Ako tjednima uoči izbora govorite da Beograd pada, a onda padne vaš rezultat, iako sam po sebi korektan, u odnosu na ono što ste si zadali – servirate se u smislu da se sve što radite tumači kao potez nekoga tko je ipak posrnuo na izborima”
Najveće iznenađenje izbora je stranka Branimira Nestorovića, nekada uglednog pulmologa, danas još čuvenijeg antivaksera i velike zvezde očigledno mnogobrojnih teoretičara zavera.
Treba imati hrabrosti pa podržati stranku koja drži ama sve poluge moći, te deli državni novac kao da joj je od ćaće ostalo
Koliko su legitimni ovi izbori odnosno predizborna kampanja? Šta je sve sporno i na šta se sve društvo naviklo, a u suprotnosti je sa demokratskim praksama i vladavinom prava? Šta će biti sa činjenicom da je kupovina glasova u korist vladajuće Srpske napredne stranke snimljena i dokumentovana? Kakva je uloga medija i BIA u ovoj kampanji i šta nas teka čeka narednih deset dana
“Tužna je ova civilizacijska inverzija koju živimo. Nekada ste, ako ste bili iz unutrašnjosti, slali sina i ćerku u Beograd na školovanje, ćerka da bude učiteljica, nastavnica ili doktorka, sin inženjer ili arhitekta. Danas smatrate da ste uspeli ako vam je sin u nečijoj privatnoj vojsci, bodigard koji zavodi red i viče da je gospodar Beograda, a ćerka vam je starleta, svi je znaju i učestvuje u rijalitiju. I šta raditi sa decom koja idu u ozbiljne škole, poput Matematičke gimnazije, šire slavu ovdašnjeg srednjoškolskog ili fakultetskog obrazovanja po svetu? Da se ne lažemo, šta oni imaju da traže ovde? Koja im je perspektiva? Ali baš zato neko mora i da ohrabri te ljude, da se ne boje, jer je ova zemlja i njihova. I šta mogu da urade? Pa da glasaju!”
Koje su glavne teme SNS-a u predizbornoj kampanji? Na koji se način uobličavaju, kakve se i kome poruke šalju? Kako izgleda predizborna kadrovska politika? Kolika je politička težina novih lica i “preletača”? Zašto Aleksandar Vučić, kao i drugi predstavnici njegove stranke, praćeni medijskim stampedom, neprestano vraćaju u prvi plan predsednikovu porodicu
“Jedna je stvar osloboditi se kolonijalnog gospodara, a sasvim druga da počneš da savladavaš roba u sebi. Do tog unutrašnjeg oslobođenja još nismo došli. Oslobodili smo se Turaka, ali se nismo izgradili kao slobodni subjekti. Autoritarizam se stalno vraća. Sve boreći se protiv Turaka, tražimo i nalazimo naše sultane”
Zašto je položaj savršene žrtve i takmičenje ko je veća žrtva kroz istoriju tako važan? I kako su sa tim povezane neprestane rasprave oko broja stradalih i ubijenih
“Vrhunski umetnički princip je udariti ekser u glavu iz bilo kog ugla, a ne samo iz jednog i on mora ići svojim putem kako treba. A za to je potreban mnogo veći rizik, senzibilnost, fleksibilnost i mnogo bolja tehnika. Potaknut idejama o jedinstvenosti svakog događaja, promenio sam svoje shvatanje umetnosti, tehniku, kompletan pristup. Srećan sam sa tim, pristup je životniji, muzika se pravi na licu mesta, u dodiru sa realnošću”
Postoji lep osećaj činjenja za drugog. Kada Aleksa Avramović kaže da mu je žao što još neki igrači nisu u reprezentaciji, ali da su se borili i za njih i za naraštaje koji će tek doći, to je pokazna vežba iz patriotizma. Onog zdravog, koji nije protiv nekog, nego za nešto
“Školska godina počinje, a ja kao građanka nemam pravu sliku ni šta se uradilo, ni kako će ona uopšte početi? Ili, kako to da je odjednom prekinuta, tj. dve nedelje skraćena? I zašto je tu vest objavio onaj koji je objavio, rekavši samo ‘to je tako’? Mi ne znamo ni šta će biti sa zgradom OŠ ‘Vladislav Ribnikar’. Neki medij je javio da deci koja su tražila da se prebace u drugu školu to nije bilo dozvoljeno. Da li je to lažna vest? Ako jeste, ko će da snosi odgovornost za to? Gde su demantiji? Sva pisma koja su slali oštećeni, a bilo ih je dosta prethodnih meseci, dokaz su da sistem ne funkcioniše”
“Školska godina počinje, a ja kao građanka nemam pravu sliku ni šta se uradilo, ni kako će uopšte ona početi? Ili, kako to da je odjednom prekinuta, tj. dve nedelje skraćena? I zašto je tu vest objavio onaj koji je objavio, rekavši samo ‘to je tako’? Mi ne znamo ni šta će biti sa zgradom OŠ ‘Vladislav Ribnikar’. Neki medij je javio da deci koja su tražila da se prebace u drugu školu to nije bilo dozvoljeno. Da li je to lažna vest? Ako jeste, ko će da snosi odgovornost za to? Gde su demantiji? Sva pisma koja su slali oštećeni, a bilo ih je dosta prethodnih meseci, dokaz su da sistem ne funkcioniše”
Nije upao ni u jednu zamku velikog i čuvenog pisca – svetski priznatog, nagrađivanog, prevođenog i čitanog
“Svi ti ljudi koji su se prodali vlasti vide veliko nezadovoljstvo svojih sugrađana i komšija, i oni sigurno procenjuju da li je suviše veliki rizik za njih da nastave da budu na brodu koji počinje da tone. Drugi problem je što apetiti svih onih koji su nešto dobili od vladajuće stranke rastu i ona neće biti u stanju da zadovolji sve te apetite. Zbog toga će se postepeno osipati njena moć. Taj proces osipanja će se nastaviti čak i u slučaju da protesti u ovoj formi prestanu da budu vidljivi”
“Svi ti ljudi koji su se prodali vlasti vide veliko nezadovoljstvo svojih sugrađana i komšija, i oni sigurno procenjuju da li je suviše veliki rizik za njih da nastave da budu na brodu koji počinje da tone. Drugi problem je što apetiti svih onih koji su nešto dobili od vladajuće stranke rastu i ona neće biti u stanju da zadovolji sve te apetite. Zbog toga će se postepeno osipati njena moć. Taj proces osipanja će se nastaviti čak i u slučaju da protesti u ovoj formi prestanu da budu vidljivi”
“Čestice patrijarhalnog, animalnog i neosvešćenog u nama su toliko rasitnjene i duboko sakrivene da ni same ne znamo kad i kako će da izbiju na površinu. Najteže je razlučiti šta je nasleđeni recidiv poremećenog društva kog se treba oslobađati, a šta je naše iracionalno biće koje treba osloboditi”
Ponašaj se kao da je meritokratija teško krivično delo i neka to bude svima jasno; za poltronstvo i samoponižavanje deli državni novac, raznorazne dozvole, radna mesta... To znaju i one hiljade botova. Pomenute karakterne osobine su ujedno kriterijum i za izbor poslanika, ministara, premijera…
“Ono što treba preboleti, kaže Rastko Petrović, jeste vlastita konstrukcija ‘Evrope’, koja kao takva ne postoji u realnosti, a neprestano nameće osećanje neadekvatnosti, jer uvek pretpostavljate da je ona potpuno ostvarena svuda osim u vašoj vlastitoj kući”
Navijač Crvene Zvezde D. M. je na trećoj utakmici finalne serije ABA lige pljuvao i psovao igrače Partizana i pokušao da ih gađa stolicom. D. M. je Draško Marković, izvršni direktor Telekoma zadužen za ljudske resurse
Kako se SNS i predsednik Srbije ponašaju suočeni sa desetinama i desetinama hiljada građana koji svakog petka šetaju? Šta (ni)su shvatili? Kako se nose sa zahtevima protesta? Šta čine i govore u prvim danima juna? I kakvu to reakciju izaziva i tek može da izazove
Kome je namenjeno gromoglasno okupljanje naprednjaka u Beogradu, dobrovoljnih i privedenih? Kakvog smisla ima trošenje stotina hiljada evra za bezidejnu manifestaciju moći? Šta bi se sa svim tim novcem moglo uraditi za društvo, uključujući mentalno zdravlje mladih? I zbog čega je predsednik Srbije konačno posetio porodice žrtava u okolini Mladenovca i Smedereva
Kome je namenjeno gromoglasno okupljanje naprednjaka u Beogradu, dobrovoljnih i privedenih? Kakvog smisla ima trošenje stotina hiljada evra za bezidejnu manifestaciju moći? Šta bi se sa svim tim novcem moglo uraditi za društvo, uključujući mentalno zdravlje mladih? I zbog čega je predsednik Srbije konačno posetio porodice žrtava u okolini Mladenovca i Smedereva
“Vučićeva namera da on bude taj koji će okupljati ljude u trenucima opšte žalosti ne može da uspe. On, izgubljen u predugom i u stvari nepodnošljivom monologu, dahćući i kolutajući očima kao da je on najveća žrtva u celoj tragediji, i ministri postrojeni iz njegovih leđa nisu prizor koji se uopšte može povezati sa nezaboravnom slikom ljudi koji u povorkama stižu na mesta gde će položiti cveće i upaliti sveću. Ova dva snimka, ova dva prizora, pokazuju dva sveta”
“Vučićeva namera da on bude taj koji će okupljati ljude u trenucima opšte žalosti ne može da uspe. On, izgubljen u predugom i u stvari nepodnošljivom monologu, dahćući i kolutajući očima kao da je on najveća žrtva u celoj tragediji, i ministri postrojeni iz njegovih leđa nisu prizor koji se uopšte može povezati sa nezaboravnom slikom ljudi koji u povorkama stižu na mesta gde će položiti cveće i upaliti sveću. Ova dva snimka, ova dva prizora, pokazuju dva sveta”
