"Junaci su nestali, to je veliki problem kinematografije i filmovi počinju da liče jedni na druge i da prikazuju banalno stanje stvari: ne vredi se boriti kad smo gubitnici. Odsustvo boraca-junaka stvara uniformnost i letargiju"
Srećan spoj književnosti i filma retkost je u istoriji naše kinematografije. Romani Grozdane Olujić pozitivni su primeri te teme
Da li je našem kulturnom miljeu i njegovoj publici potrebno nekoliko festivala dokumentarnog filma
"Atidžina premisa ‘uzmi pola, ostavi pola’ je u svojoj suštini jedan od Milenijumskih ciljeva UN-a. Ovaj princip je u osnovi ključan u obezbeđivanju sigurnog izvora hrane"
"Pod pritiskom se rađaju najzanimljivije stvari. Mislim da najveću pretnju stvaralaštvu predstavljaju ona stanja kada počnemo da se osećamo zadovoljni samim sobom"
Jeftinije je snimiti film u Beogradu nego van njega. Zato su krajolici naše zemlje retka pojava savremene kinematografije
Arthouse, novi talas u našem filmu, pomera granice filmskog izraza kako vam se možda neće dopasti, ali je dobro što je stigao
"Mislim da je odnos ne samo Srba i Hrvata nego i ostalih naroda u Regionistanu toliko bizaran, apsurdan i smiješan da se ne može bolje prikazati nego kroz zombi-komediju ili kroz naučnofantastični mjuzikl"
Moraće da prođe još dosta vode tekućim rekama naše domovine pa da u kontekstu srpske kinematografije ne moramo više da o diplomiranim filmskim rediteljkama govorimo ponajpre kao o pouzdanim realizatorkama televizijskog programa ili učinkovitim pomoćnicama režije
"Čovjek koji se dovede do stanja apatije refleksno pokušava održati neku iluziju rasta, nade, napretka. A kada mu je to oduzeto, on pokušava radi iluzije ono jedino što mu preostaje, a to je unižavanje oglednih primjera koji štrče iznad njega. To stvara jednu rušilačku nehumanu atmosferu, u kojoj se sve moralno-etičke vrijednosti brkaju i u tom kaosu, u toj močvari, teško je realno sagledati stvari"
Za narod koji insistira na svojim slobodarskim poduhvatima, potencijalima, pa i potrebama, značajnih filmova sa pobunom kao važnim motivom u srpskoj kinematografiji nerazumljivo je malo
"Voleo bih da ljudi gledaju Šavove i da osete patnju onih kojima su nestale bebe i da budu srećni što imaju svoje roditelje, svoje mame, tate, koji su ih negovali, pazili, uspavljivali i koji su uz njihovu ljubav postali odrasli, samostalni i odgovorni ljudi"
