Loader
Beograd, 36°C
0

Latest Edition

Dodaj u korpu
avatar

Ivan Ivanji

Poslednje vesti

Vučićev nemački uzor – Konrad Adenauer (1876–1967) i CDU

Različiti horizonti istog neba

Tokom intervjua na TV B92 u kontekstu pitanja o eventualnim razmiricama u Srpskoj naprednoj stranci premijer Aleksandar Vučić je rekao: "SNS je takozvana ‘catch all party’ za koju bih voleo da je vidim da bude adenauerskog tipa, jer je on takvu pravio od ljudi različitih uverenja, od liberala do komunista, od građanskih demokrata do nekih nacionalista. Dakle, ljudi različitih uverenja, ali koji imaju određene principe za očuvanje i napredak Srbije." Vučić je mislio na prvog posleratnog nemačkog kancelara Konrada Adenauera. S obzirom na prošlost našeg premijera, logično je da bi pravio partiju po uzoru na Adenauera, koji je rekao da je CDU, doduše, partija bivših, ali ne i sadašnjih nacista. Samo što se čini da je Vučić štošta pobrkao i da nije baš shvatio šta je Hrišćanskodemokratska unija (CDU); nije to nikakav narodni pokret koji okuplja sve i svja, već je bila i jeste striktno ideološki definisana partija koja zastupa katoličke vrednosti i interese industrije i kapitala. A vredi se ovim povodom podsetiti i ko je bio Konrad Adenauer

Ivan Ivanji

70 godina od kraja Drugog svetskog rata

Dan pobede ili poraz pobednika

Parada koja će se povodom Dana pobede održati u Moskvi ove godine označiće poraz pobednika od pre sedam decenija. Poraz nanose sami sebi. Poraženi će biti i oni koji su se odazvali pozivu Rusije, jer im se najviši predstavnici potomaka mnogih njihovih saveznika neće pridružiti. Ali još mnogo više oni koji se danas odriču zajedništva borbe protiv najvećeg zla koje je čovečanstvo iznedrilo u 20. veku. Razočaran sam zbog stavova Vašingtona, Londona i Pariza i svih onih koji misle da moraju da ih slušaju. Njihova bruka meni nije uteha. Dobro je što će predsednik Srbije Tomislav Nikolić u Moskvi predstavljati građane ove zemlje i njihove potomke koji su se borili protiv nacizma i fašizma, to jest Titove partizane

Ivan Ivanji

In memoriam – Ginter Gras (1927–2015)

Dobošar iz Gdanjska

Ginter Gras je, po meni, najznačajniji ne samo nemački nego i svetski pisac druge polovine prošlog stoleća. A bio je mnogo više od toga

Ivan Ivanji

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta

Poklon od sedamdeset godina

Sve je manje živih svedoka nacističkih koncentracionih logora. S njima, sa mnom, nestaće neposredno sećanje na taj nezamislivi deo ljudske istorije. Ja sam sedamdeset godina dobio na poklon. Nije moj problem, ali me zanima, kako će se u svetu, kako će se u Srbiji, obeležavati Dan holokausta kada nijednog logoraša ne bude više bilo

Ivan Ivanji

Traktat o granicama

Moj Ljubelj

Međunarodno pravo je pravo jačeg. Granice se crtaju mačevima. Tako je bilo i biće. Slaba je vajda od svečano potpisanih dokumenata o nepromenljivosti granica, od upozorenja da se pogromi i istrebljenja čitavih naroda ne smeju ponoviti. Često izgovaram reči sumnjive nade, koje se od mene, svedoka "onog strašnog vremena", očekuju. Radujem se što danas nema granica dok se vozim kroz Evropsku uniju, ali nije ih bilo ni unutar Rimskog carstva

Ivan Ivanji

Sve moje parade

Karneval jugoslovenskog socijalizma

Na prvomajskim paradama u Jugoslaviji svaka opština, svako preduzeće ili škola hteli su da se pokažu u što boljem svetlu, izmišljali su originalne nošnje, kostime i maske, pravile su se scenografije i koreografije na vozilima koja su defilovala pred partijskim i državnim rukovodstvom. Kolone bi predvodile jedinice Narodne armije. Sredinom šezdesetih godina vojne parade koje su slavile pobedu nad fašizmom su razdvojene od prvomajskih. Poslednja je održana 1985. godine. Marširali su Jugosloveni, čvrstim strojevim korakom u budućnost. Šest godina kasnije počeli su da pucaju jedni na druge

Ivan Ivanji

Koča i Peko – Dva lica revolucije

Kad heroji ne umru mladi

Peko Dapčević je vozio džip. Koča Popović spačeka. Da li su bili skromni, ili su odricanjem od službenih automobila i šofera, svako na svoj način, zapravo naglašavali svoju posebnost? Jedan dete iz crnogorskog sela, drugi iz gradske, buržujske porodice, nadrealista. Obojica su heroji partizanske legende, ali nezgodno je kad heroji dočekaju penziju, kada počnu da ih muče prostata ili staračka zaboravnost. Uskoro će i poslednji svedoci Drugog svetskog rata i nastanka Titove Jugoslavije i njenih heroja nestati sa lica zemlje, lepo bi bilo da za nama ne ostanu baš sve same laži

Ivan Ivanji

Kultura sećanja – Volfgang Leonhard (16. april 1921 – 17. avgust 2014)

Revolucija otpušta svoju decu

Otac mu je bio Lenjinov prijatelj, majka se družila sa Rozom Luksemburg. Bio je među prvih deset Nemaca koje je Staljin poslao u Istočnu Nemačku da grade socijalizam. Posle Rezolucije informbiroa prebegao je u Jugoslaviju. Sa parama i instrukcijama Udbe osnovao je Nezavisnu radničku partiju Nemačke. Verovao je u san o svetom trojstvu socijalizma, samoupravljanja i nesvrstanosti

Ivan Ivanji

Novi antisemitizam u Evropi

Ne reci Jevreji kad misliš na Izrael

Ja se nadam da Palestinci u pojasu Gaze sada u miru sahranjuju svoje poginule sugrađane, da pristiglim lekovima leče ranjenike, da imaju struju i hranu i vodu za piće. Nadam se da građani Izraela više ne beže u skloništa zbog raketa koje na njih ispaljuju pripadnici Hamasa. Nadam se i da više neće biti antijevrejskih demonstracija u gradovima Evrope koje su inspirisale ovaj tekst. Bojim se, međutim, da ovo nije bio poslednji krvavi sukob između Izraelaca i Palestinaca i da je on samo povod za pojave koje su neki krstili "novim antisemitizmom"

Ivan Ivanji

Slučaj Alojzija Stepinca

Dobri sluga svoga pape

Od Jugoslovena i solunskog borca, preko molitvi za Pavelića, prekrštavanje Srba i fra Sotone, do narodnog neprijatelja i pretendenta za sveca, ili kako su Alojzije Stepinac i sveti Nikolaj Žički u početku bili na istoj, jugoslovenskoj strani, a u igru svetaca ušli kao veliki Hrvat i Srbin

Ivan Ivanji

Prevođenje na visokom nivou

Jezik moćnika i njihovih tumača

Prevodioci jesu statiste na diplomatskoj pozornici, ali uvek moraju da znaju o čemu se radi i da dobro poznaju svog šefa, da bi mogli verno da prenose šta govori. I to, po mogućnosti, na strani jezik, jer će na svom maternjem lakše da razaznaju sve nijanse, koje ponekad mogu da utiču na tok istorije

Ivan Ivanji

Povodom izložbe »U ime naroda«

Ispovest omatorelog skojevca

Imao sam samo šesnaest godina kada se posle rata obračunavalo sa "domaćim izdajnicima". Pitam se šta bih činio da sam bio nekoliko godina stariji. Kako bih se odnosio prema onima koji su sarađivali sa ubicama mojih roditelja, ili makar nemo posmatrali kako odvode u smrt njihove sunarodnike, koji su normalno živeli sa svojim porodicama dok sam ja bio u nacističkim koncentracionim logorima. Da li bih i ja streljao "u ime naroda"

Ivan Ivanji
Ljubav prema sebi kao čin otpora i borbe Aktivistkinja Dejana Stošić smatra da je neophodno pričati o fenomenu body positivity kao o činu prihvatanja novih i drugačijih standarda lepote. „Naša tela se menjaju kako se i mi menjamo. Celulit, strije i ožiljci su deo nas, posebno ako pričamo o ženama koje su mame, koje su stvorile jedan život. Standardi lepote se menjaju i zavise od društva, kulture,mode i vremena“, kaže Stošić. Objašnjava da je, uprkos konstantnim promenama u standardima koje postavlja modna industrija, potrebno u svakom trenutku voleti svoje telo i sebe. „Voleti sebe baš takve kakvi jesmo jeste čin pobune i otpor“, naglašava Stošić. Psihološkinja i profesorka na Fakultetu političkih nauka Ivana Jakšić kao razlog nastanka pokreta telesne pozitivnosti navodi i frustraciju time što su dominantni standardi lepote tokom prošlih decenija isključivali veći deo populacije. „Nemogućnost da sliku o sebi uskladimo sa onom koja je socijalno poželjna dovodi do nezadovoljstva sobom i do negativnih ishoda u domenu mentalnog zdravlja, među kojima su socijalna anksioznost i poremećaji u ishrani“, kaže Jakšić. „Posebno su ranjive mlade osobe, devojčice i devojke, budući da su tek u procesu izgradnje identiteta tokom kog su podložnije uticaju društvenih normi“, navodi ona. Dodaje da uključivanje osoba različitog izgleda u modne revije, reklamne kampanje i druge široko vidljive sadržaje šalje poruku da su sva tela prihvatljiva i vredna. „Takvi pokušaji zasigurno pogoduju mentalnom zdravlju osoba koje odstupaju od predhodno opisanih normi. Reč je o principu reprezentacije koji nam je potreban u svim sferama društvenog života“, kaže Jakšić.
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 

Објава коју дели PARIS MAJEKS (@parismajeks)

Toksična strana pozitivnosti Jakšić upozorava da je javnost i dalje skeptična kada je telesna pozitivnost u pitanju i da još uvek izostaje razumevanje ovog pojma, pa samim tim dolazi do manjka empatije i razumevanja za osobe koje su telesno različite, posebno za gojazne osobe. „Telesna pozitivnost se nekada tumači i kao promocija gojaznosti. Javnosti nije jasno da je gojaznost često posledica mentalnog zdravlja i da je za suočavanje sa tim problemima potrebno samoprihvatanje i izgradnja pozitivne slike o sebi“, objašnjava Jakšić. Kritičari ovog pokreta izražavaju zabrinutost da dolazi do promovisanja „toksične pozitivnosti“ odnosno očekivanja da moramo uvek biti pozitivni bez obzira na sve, pa i na štetne posledice gojaznosti po zdravlje. „Smatram da je body positivity dobra stvar, ali i da ovaj pojam više ne postoji u svojoj početnoj formi“, kaže za „Vreme“ nutricionista Aleksandar Matić. „Ovaj pokret je osmišljen u cilju promovisanja različitosti i prihvatanja sebe. To podrazumeva ne samo prihvatanje različitih veličina tela, već i različitih deformiteta, opekotina i sličnih specifičnosti. Međutim, vremenom je došlo do velike zloupotrebe pojma i do narativa da su ljudi sa bilo kojom telesnom težinom zdravi“, objašnjava on. Treba, kaže, biti svestan i potencijalnih rizika po zdravlje koje gojaznost nosi – veće opterećenje zglobova, veći rizik za kardiovaskularna oboljenja, povišen holesterol, pa i pojedine oblike karcinoma. „Treba voleti svoje telo i prihvatiti ga u potpunosti, ali ako volimo svoje telo, onda je potrebno da želimo najbolje za svoje zdravlje i budemo svesni određenih rizika“, zaključuje Matić. Prema poslednjim podacima, u Srbiji polovina ljudi ima prekomernu telesnu masu, a petina se broji u gojazne.
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 

Објава коју дели PARIS MAJEKS (@parismajeks)

Isključiva inkluzivnost Druga grupa kritičara naglašava da, iako se zagovornici telesne pozitivnosti zvanično zalažu za što veću inkluzivnost, dolazi do paradoksa u kome je i sam pokret postao isključiv. Oni navode da pokret i dalje isključuje pojedine marginalizovane grupe i da većina objava na društvenim mrežama prikazuje „konvencionalno privlačne bele žene“. Jedna od analiza koja je proučavala objave na društvenoj mreži Instagram pokazuje da dve trećine ovih objava prikazuje bele žene, dok su muškarci i žene koji su pripadnici etničkih manjina i dalje slabije prisutni. Kao potencijalni odgovor na paradokse koje sa sobom nosi telesna pozitivnost, u upotrebu je ušao manje radikalan pojam telesne neutralnosti (body neutrality). Ključna poruka telesne neutralnosti jeste da je potrebno prebaciti fokus sa fizičkih karakteristika na unutrašnje stanje pojedinaca koje ne treba nužno povezivati sa izgledom.', title: 'Body positivity: Revolucija standarda lepote ili promocija nezdrave gojaznosti?', pubdate: '2024-03-13 06:26:41', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Body positivity,gojaznost,Lepota,zdravlje", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Body positivity: Revolucija standarda lepote ili promocija nezdrave gojaznosti?', 'pageContent': 'Tokom prethodnih deset godina, mladi ljudi su polako okretali leđa rigoroznim standardima lepote i idealu o besprekornom telu i savršenoj koži. Trend je započeo u Sjedinjenim Državama, kada su izloge butika počele da krase drugačije lutke, različitih veličina, oblika tela i boja, koje su daleko verniji prikaz ljudske figure. Na promenu je uticala i kompanija Mattel 2016. godine svojom novom linijom barbika, među kojima su se po prvi put našle lutke sa nekoliko različitih oblika tela i sedam nijansi kože. Tokom Nedelje mode u Njujorku 2019. godine, 49 „plus sajz“ modela imalo je priliku da prošeta pistom. Iz trenda je nastao i ceo pokret telesne pozitivnosti (body positivity) koji promoviše pozitivan pogled na sva tela, bez obzira na telesnu težinu, boju kože, pol i fizičke sposobnosti. Zagovornici ovog pokreta u fokus stavljaju zdravlje i funkcionalnost ljudskog tela, umesto ispunjavanja šablonskih standarda lepote.
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 

Објава коју дели PARIS MAJEKS (@parismajeks)

Ljubav prema sebi kao čin otpora i borbe Aktivistkinja Dejana Stošić smatra da je neophodno pričati o fenomenu body positivity kao o činu prihvatanja novih i drugačijih standarda lepote. „Naša tela se menjaju kako se i mi menjamo. Celulit, strije i ožiljci su deo nas, posebno ako pričamo o ženama koje su mame, koje su stvorile jedan život. Standardi lepote se menjaju i zavise od društva, kulture,mode i vremena“, kaže Stošić. Objašnjava da je, uprkos konstantnim promenama u standardima koje postavlja modna industrija, potrebno u svakom trenutku voleti svoje telo i sebe. „Voleti sebe baš takve kakvi jesmo jeste čin pobune i otpor“, naglašava Stošić. Psihološkinja i profesorka na Fakultetu političkih nauka Ivana Jakšić kao razlog nastanka pokreta telesne pozitivnosti navodi i frustraciju time što su dominantni standardi lepote tokom prošlih decenija isključivali veći deo populacije. „Nemogućnost da sliku o sebi uskladimo sa onom koja je socijalno poželjna dovodi do nezadovoljstva sobom i do negativnih ishoda u domenu mentalnog zdravlja, među kojima su socijalna anksioznost i poremećaji u ishrani“, kaže Jakšić. „Posebno su ranjive mlade osobe, devojčice i devojke, budući da su tek u procesu izgradnje identiteta tokom kog su podložnije uticaju društvenih normi“, navodi ona. Dodaje da uključivanje osoba različitog izgleda u modne revije, reklamne kampanje i druge široko vidljive sadržaje šalje poruku da su sva tela prihvatljiva i vredna. „Takvi pokušaji zasigurno pogoduju mentalnom zdravlju osoba koje odstupaju od predhodno opisanih normi. Reč je o principu reprezentacije koji nam je potreban u svim sferama društvenog života“, kaže Jakšić.
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 

Објава коју дели PARIS MAJEKS (@parismajeks)

Toksična strana pozitivnosti Jakšić upozorava da je javnost i dalje skeptična kada je telesna pozitivnost u pitanju i da još uvek izostaje razumevanje ovog pojma, pa samim tim dolazi do manjka empatije i razumevanja za osobe koje su telesno različite, posebno za gojazne osobe. „Telesna pozitivnost se nekada tumači i kao promocija gojaznosti. Javnosti nije jasno da je gojaznost često posledica mentalnog zdravlja i da je za suočavanje sa tim problemima potrebno samoprihvatanje i izgradnja pozitivne slike o sebi“, objašnjava Jakšić. Kritičari ovog pokreta izražavaju zabrinutost da dolazi do promovisanja „toksične pozitivnosti“ odnosno očekivanja da moramo uvek biti pozitivni bez obzira na sve, pa i na štetne posledice gojaznosti po zdravlje. „Smatram da je body positivity dobra stvar, ali i da ovaj pojam više ne postoji u svojoj početnoj formi“, kaže za „Vreme“ nutricionista Aleksandar Matić. „Ovaj pokret je osmišljen u cilju promovisanja različitosti i prihvatanja sebe. To podrazumeva ne samo prihvatanje različitih veličina tela, već i različitih deformiteta, opekotina i sličnih specifičnosti. Međutim, vremenom je došlo do velike zloupotrebe pojma i do narativa da su ljudi sa bilo kojom telesnom težinom zdravi“, objašnjava on. Treba, kaže, biti svestan i potencijalnih rizika po zdravlje koje gojaznost nosi – veće opterećenje zglobova, veći rizik za kardiovaskularna oboljenja, povišen holesterol, pa i pojedine oblike karcinoma. „Treba voleti svoje telo i prihvatiti ga u potpunosti, ali ako volimo svoje telo, onda je potrebno da želimo najbolje za svoje zdravlje i budemo svesni određenih rizika“, zaključuje Matić. Prema poslednjim podacima, u Srbiji polovina ljudi ima prekomernu telesnu masu, a petina se broji u gojazne.
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 

Објава коју дели PARIS MAJEKS (@parismajeks)

Isključiva inkluzivnost Druga grupa kritičara naglašava da, iako se zagovornici telesne pozitivnosti zvanično zalažu za što veću inkluzivnost, dolazi do paradoksa u kome je i sam pokret postao isključiv. Oni navode da pokret i dalje isključuje pojedine marginalizovane grupe i da većina objava na društvenim mrežama prikazuje „konvencionalno privlačne bele žene“. Jedna od analiza koja je proučavala objave na društvenoj mreži Instagram pokazuje da dve trećine ovih objava prikazuje bele žene, dok su muškarci i žene koji su pripadnici etničkih manjina i dalje slabije prisutni. Kao potencijalni odgovor na paradokse koje sa sobom nosi telesna pozitivnost, u upotrebu je ušao manje radikalan pojam telesne neutralnosti (body neutrality). Ključna poruka telesne neutralnosti jeste da je potrebno prebaciti fokus sa fizičkih karakteristika na unutrašnje stanje pojedinaca koje ne treba nužno povezivati sa izgledom.', 'pageDate': '2024-03-13 06:26:41', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });