"Siniša Mali je doslovce prevodio čitave stranice, precrtavao ilustracije, pa bi čak i nakosio ili zadebljao slova na istom mestu u tekstu kao originalni autori. Ako ćemo o procentima, Siniša Mali je iskopirao ili doslovce preveo više od trećine teksta u svojoj tezi i precrtao je gotovo sve ilustracije"
Nakon više od godinu dana busanja u grudi da će pomoći niškom Aerodromu "Konstantin Veliki", država je zapravo odabrala da pomogne jednoj ili više avio-kompanija, i to sumom (15 miliona evra za tri godine) o kojoj niški aerodrom može samo da sanja
"Ukoliko do 13. aprila ne dođe do ispunjavanja zahteva protesta, naš odgovor mora biti radikalizacija. Tu ne mislim na izazivanje fizičkih incidenata, već na inteligentno osmišljene forme mirne građanske neposlušnosti. Sistem je i ovako na ivici pucanja, a tada će postati više nego očigledno da je jedini način da se izbegne kolaps uspostavljanje suštinskog dijaloga vlasti i opozicije. Kada kažem dijalog, to nipošto ne znači da treba odustati od zahteva koje su građani postavili, već da treba biti racionalan i razumeti da do njihovog ispunjenja teško može doći u samo jednom koraku"
"Loš kadar je neposredni uzrok, a iza toga postoji suštinski problem – zašto taj kadar opstaje, iako se već drugi put ponavlja pad proizvodnje. To može da se objasni prirodom aktuelne vlasti: partijski interesi su iznad društvenih i državnih. U takvim okolnostima mnogo je važnije za poziciju nekog rukovodioca da bude lojalan stranci i predsedniku nego što su važne njegove sposobnosti, stručnost, poštenje i posvećenost"
Priča o onome što se u Crnoj Gori zbiva između Kneževića i Đukanovića ujedno je fascinantna i onespokojavajuća. Ona svedoči o tome šta je potrebno da "zarobljena država" – a takve su, prema Strategiji Evropske komisije, sve zemlje tzv. Zapadnog Balkana – makar počne da puca i da istina počne da se oslobađa
Iako deluje da je "lov" na Jeličića otvoren – režimski tabloidi su 1. marta, kao po komandi, krenuli da se sladostrasno utrkuju ko će više da napiše o ovom slučaju, a pomenuti tabloidi kao maca oko vruće kaše obigravaju oko jedne druge krivične prijave protiv Jeličića – da je kao predsednik opštine dao nalog da se falsifikuju službene isprave kako bi se sprečilo rušenje nelegalnog objekta na vrhu Kopaonika: svi pišu o svemu što je Jeličić ikad uradio, ama o ovome – jok
Šta ako cisterne sa opasnim teretom iskliznu sa šina usred tunela "Vračar" koji ide ispod centra Beograda, kao što uporno isklizavaju na pruzi Niš–Zaječar? Da li postoji plan za evakuaciju, i na koje alternativne pravce će se preusmeravati putnički i teretni saobraćaj, s obzirom da se vlast zafarbala u ćošak i više nema kuda da "protera" kompozicije
Samo jedan pogled na fotografiju na kojoj predsednik sedi za stolom i ruča sa radnicima razbija Vučićevu ružičastu stvarnost više nego tabaci teksta: Vučić jede pasulj i kupus salatu i ima jedno parče hleba. Radnici za stolom imaju i pasulj i kupus salatu, ali i gotovo celu veknu hleba, svaki od njih. Mogu biti samo dva zaključka: da radnici mnogo vole hleb ili da znaju da će to biti jedino što će pojesti tog dana
Ono što je dodatno iziritiralo javnost posle udesa u kome je jedna žena izgubila život jeste izjava Zorana Babića data "Kuriru": "Sva sreća živ sam i još ću vas gnjaviti. Nisam životno ugrožen, ali imam prelome noge, butne kosti najverovatnije, sada se sve utvrđuje. Nalazim se u Kliničkom centru Niš i ovde su lekari i sestre predivni. Dobro sam prošao", rekao je Babić
"Izveštaj nemačke Komisije za ugalj mogao bi da bude putokaz za zemlje koje žele da napuste ovaj prljavi način dobijanja električne energije. Naravno, prvo je potrebno da se takva odluka donese na državnom nivou, za šta u Srbiji još ne postoji interesovanje"
"Ja sam bio u Rakiti i ono što sam tamo video je otelovljenje užasa. Meštanima je neko došao u selo, razvalio im centar sela, počeo da pravi vodozahvatnu građevinu, izazvao klizište, skliznulo je brdo"
"Ja sam dobro čula upravo ponudu Baneta Trifunovića da opozicija izađe sa konkretnim predlozima i da se u zajedničkom saglasju – do koga će, duboko sam uverena, moći da se dođe – dogovore dalji zajednički aktivizam, ciljevi, rokovi, nosioci politike i oni koji će biti odgovorni: ne samo za to kako će do nje da se dođe, nego i šta ako se ukazano poverenje ne opravda. Političari moraju da budu deo toga, zato što je politička partija ili političko udruženje stub parlamentarnog delovanja. Mi možemo da se bunimo zajedno jako dugo, nije problem, ali neko sutra to mora da iznese"
