"Mi i danas imamo istaknute stručnjake u akademiji, a svakako i u dijaspori, koji bi mogli mnogo toga da projektuju, ali nema ko da to napravi, jer nema ko da donese odluku da idemo tim putem i da se oslonimo na srpsku pamet. Zašto? Između ostalog i zato što se uvek javi ono čuveno, da prevedem na crnogorski, ‘A đe sam tu ja?’"
Slučajevi crkvene jerarhije koja zlostavlja maloletnike već decenijama potresaju temelje Katoličke crkve. Od kada je izabran, papa Franja najavljuje odlučne mere protiv zlostavljača i zataškavanja. Neki pokušaje reforme u Vatikanu porede sa čišćenjem sfinge četkicom za zube
"Deci treba pomoći da se razvijaju, da se uključe u društvo, a ne da se trudiš da ih što više zakineš u samom početku i tako napraviš jednog invalida i socijalni slučaj od cele porodice. Ja mislim da oni koji su sastavili ovaj zakon nisu ni videli bolesno dete, ni ne znaju šta to znači i koliko može da bude teško", kaže za "Vreme" Stanislava Pavlović (na slici), majka petogodišnje Dajane koja se ne pomera i ne reaguje na okolinu
"Kada je reč o starijim ljudima koji odlučuju da se razvedu, najčešće su u pitanju ljudi željni slobode. Ostari i pomisli: ‘Ono što mi je preostalo, živeću bez tebe.’ I to je odličan razlog!"
"Suočena sa zidom, imala sam opcije – ili odlazim i menjam državljanstvo, ili menjam ovo društvo. Izabrala sam ovo drugo. Radim ono što bi trebalo da radi naša premijerka, a ona ima mnogo više moći za promenu društva. Nezavisno od onoga što ja želim, borim se za izbor za druge ljude"
Ne postoji čarobni štapić kojim možemo da rešimo probleme koji su vekovima rasli. Dakle, ja bih želeo da Srbija uđe u EU, ali znam i da ne možemo mi da rešimo Kosovo. Pet evropskih država ne priznaje Kosovo. Engleska ima Gibraltar, Španija ima eksklave u Africi, što znači da postavljamo standarde kojih se sami ne držimo
"Smatram da je u pitanju građanski bunt uperen pre svega protiv opšte fašizacije društva, kao i želja ljudi da se smanji uticaj bilo koje stranke-sekte ili teškog bolesnika na naše živote. Narodu je prekipelo od toga da pojedinac mora da se učlani u neku stranku da bi dobio bilo koji državni posao. Ljudi više ne žele da gledaju Predsednika koji ih svakodnevno laže da žive u ‘zlatnom dobu’. Ovo je prvi put, posle mnogo godina, da se broj učesnika u protestima uvećava iz dana u dan. Tu karakteristiku sam želeo da predstavim na svojim fotografijama i zato sam počeo da se pentram po raznim krovovima kako bih mogao to da snimim"
"Na opustošenom prostoru preostaju još samo ‘burazeri’ različitih vrsta, mada ni u njih ne treba imati bezgranično poverenje, i vođe, koje ćemo slaviti, a potom bacati pod noge. Mnogi dragoceni ljudi uporno izbegavaju svaku formu javnog delovanja plašeći se da ne budu, u ‘društvu u kome se deca na sijalicama uče gađanju’, proglašeni za autoritete, što je potencijalno subverzivno i opasno. Institucije kao da ne umemo da gradimo ili ih rušimo često i zbog toga što su smetnja personalizovanoj vlasti. Izvestan uticaj u svemu tome ima i naše istorijsko iskustvo da su u nekim vremenima države u kojima smo živeli, a time i najveći broj institucija, bile tuđe. Na našim pijacama se prodaju lažni konektori za sigurnosne pojaseve za kola, a da nismo baš jasno raščistili koga time zapravo varamo"
"Dobro sam poznavao Brehta četiri godine, dok sam još bio student, bio sam član ansambla u Istočnom Berlinu i glumio sam u njegovom komadu Život Galilea Galileja", kaže za "Vreme" Hans-Johen Šajdler. "Obišli smo celu Evropu. Bio je veliki učitelj, strog. Imam snimak u telefonu, kako mi se obraća, hoćete da čujete?" Slušam Bertolda Brehta koji daje savete o glumi, nisam zamišljala da tako zvuči. "Moja uloga je bila uloga Galilejevog sina. Kada smo pravili one letke, a i mnogo puta kasnije u životu, setio sam se jedne rečenice odatle – ko ne zna istinu, on je samo glup, ali ko je zna i laže, taj je zločinac"
Našu civilizaciju sam nazvao Ko-smo-mi-sada-civilizacija. To je metaforičko pitanje koje se postavlja nakon istorijskih događaja. Kada se Jugoslavija raspala, verujem da ste postavljali sebi to pitanje. Ali, danas se dešava da je Ko-smo-mi-sada globalizovano. Osim toga, imamo izbeglice, svake tri sekunde neko mora da se preseli negde drugde. Pitanje izbeglica je postalo povezano sa terorizmom. Postoji toliko toga što podstiče zajedničku brigu, više anksioznosti kada je reč o Drugom. I šta ljudi rade? Traže spasioca koji će to učiniti, zaštititi identitet njihove grupe. Znate li koliko je izgrađeno zidova u poslednje dve godine kako bi se odvojile etničke grupe? Sedamdeset! Poenta je – ako politička propaganda, ako vođe stimulišu predrasude, one će postajati sve jače, patološkije i opasnije
Vaseljenski patrijarh Vartolomej zajedno sa Sinodom Vaseljenske patrijaršije odlučio je da preuzme neophodne korake za davanje autokefalnosti pravoslavnima u Ukrajini. Ruska pravoslavna crkva je, kao odgovor, prestala da pominje Carigradskog patrijarha na službama, ne učestvuje više u strukturama kojima on predsedava. A srpski patrijarh Irinej je izjavio da Srpska pravoslavna crkva pruža podršku "kanonima, poretku crkve" i izrazio uverenje da će carigradski patrijarh uvideti da davanje autokefalnosti ukrajinskoj crkvi "nije celishodno"
U javnosti se mnogo govorilo o tome zašto je episkop zahumsko-hercegovački napustio tu eparhiju, da li je to zaista bila njegova odluka ili je, iz ovih ili onih razloga, bio na to prinuđen. Da li on nekome smeta ili nešto smeta njemu? Možda je ipak bolje pitanje šta on za sobom ostavlja i možda je važnija ona tema da se ipak nešto sme i može – ma koliko svi pričali o crkvenoj disciplini i nesposobnosti laika da razumeju kako Crkva funkcioniše, te da se stvari ne mogu tako brzo menjati niti otvoreno kritikovati, a kamoli iskakati iz proseka
