Ivan Ivanji

Kultura sećanja

Grifon u službi njenog visočanstva

Austrijanac Paul Rosbaud rođen je 1896. godine. Bio je doktor hemijskih nauka i urednik naučnih časopisa u Nemačkoj. Nemačke kontraobaveštajne službe nikad nisu saznale da je bio i engleski špijun. Službenik MI-6 Frenk Foli bio je jedini koji je poznavao identitet obaveštajca pod pseudonimom Grifon, iako se njegovim izveštajima ponekad bavilo i na desetine eksperata. Rosbaud nikada nije primio novac od MI-6, plaćali su ga časopisi za koje je radio, tako da su sami Nemci finansirali obaveštajni rad koji je otkrio sve što je nemačka nauka činila u korist Hitlerove ratne privrede i pokušajima da naprave atomsku bombu

Kultura sećanja

Crveni orkestar svira za Staljina

Početkom pedesetih godina bio sam prvi put posle rata u Nemačkoj. Nije mi bilo žao do temelja razrušenih gradova, osećao sam se kao pobednik, ali nisam likovao. Upoznao sam tada mnoge nemačke pisce, između ostalog i Gintera Vajzenborna koji je bio član sovjetske špijunske organizacije u Berlinu, koju je Gestapo nazivao "Crveni orkestar". Mogao sam da upoznam i Tomasa Mana, ali sam to odbio. Ne umem danas da objasnim zašto, valjda sam se uplašio tako velikog pisca

Iz istorije pozorišta

Osvajanje nove publike

Nijedna od članica Pozorišne komune nije se ponašala kao današnji sponzori, nije se reklamirala da je omogućila gostovanje nekog slavnog umetnika. To nije bio odnos Lakoste sa Novakom Đokovićem, već saradnja u ime umetnosti

In memoriam – Helmut Kol

Kancelar ujedinitelj

Pio je vino, voleo da jede dobro i mnogo, govorio je jednostavnim jezikom koji narod razume. Meni je privatno bio simpatičan, onako visok, debeo i neposredan, dok ga vlast nije promenila. Na kraju je bio upleten u finansijske afere, što ga je koštalo mesta počasnog predsednika CDU-a. Ubeđeni Evropejac, čovek koji je u četiri mandata obeležio najprosperitetniju fazu posleratne Nemačke, umro je usamljen u svojoj kući u Ludvigshafenu

Koncentracioni logori i vera

Gde je Bog bio u Buhenvaldu?

I Bog naredi Samuilu: "Idi i pobij Amalika i zatri kao prokleto sve što god ima, ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i decu i što je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce..." (Prva knjiga Samuilova, 15. glava, 3. stih)

 

Bezbedno mesto ne postoji

Roman Gubici zbog trenja (Reibungsverluste) Maše Dabić je o nesrećnoj i nesigurnoj ljubavi. Držeći se jedinstva mesta, radnje i vremena autorka na dinamičan način opisuje jedan dan u životu Nore, prevodioca u jednoj instituciji za psihijatriju u Austriji koja stoji na raspolaganju traumatizovanim izbeglicama

Kultura sećanja

Pobednici i poraženi

Bojim se da je problem naše stvarnosti, kako je vidim pod duboku starost, što ne znam ko su pobednici poslednjih nekoliko decenija, ali znam ko su poraženi

Još jedna priča o izbeglicama – Beg Hajnriha Mana i Franca Verfela preko Pirineja

Put do plavetnila

Uveren sam da će kroz pet ili deset decenija negde na svetu stajati spomenici velikanima koji su početkom XXI veka bežali od smrti i bede iz Sirije, Iraka, Avganistana ili Pakistana. Oni će biti usamljenici među milionima čija imena neće biti zapamćena. Neki od njih su možda upravo prošli kroz našu zemlju ili čekaju da ih krijumčari prebace u Mađarsku ili Hrvatsku, preko kojih će stići nekuda, gde će se proslaviti

Ljudmila

Mitologija

Blagoslov ili kletva

Postoje mnogobrojne definicije mitova. Jedna od njih je: "... Pojmovi pogodni za uticaj na mase, obično do kraja nedefinisani, mitizirani pojmovi, politički mitovi kao za vreme fašizma i nacizma, mit o naciji..." Mit može da bude izgovor za ratove, da huška u smrt. Ali može da se čita i kao lepa priča, kao avantura, kao traganje za sopstvenom biografijom u životopisu bogova i heroja davnih vremena

Zločin i kazna – Granice saučesništva

Knjigovođa smrti

Pravosnažna presuda knjigovođi iz Aušvica Oskaru Greningu više od sedamdeset godina po završetku rata ponovo je otvorila pitanja o osveti, oprostu, pravu i pravičnosti i saučesništvu u zločinu, pitanja o kojima se na jugoslovenskom prostoru tako nerado govori kada je reč o zločinima počinjenim u ime sopstvenog naroda

Fidel Kastro (13. avgust 1926 – 25. novembar 2016)

Veseli vernik revolucije

Vanbračno dete koje je postalo advokat i liberalni demokrata. Borac za slobodu koga su SAD gurnule u naručje Moskve. Revolucionar koji je postao diktator. Komandant kubanske revolucije koji je postao heroj za komuniste i socijaliste širom sveta. Lider Maksimo koji je nadživeo svoje doba, epohu koju su obeležili hladni rat, Kenedi, Hruščov, Brežnjev i Tito. Sa njim će nestati Kuba kakvu poznajemo, sva je prilika da će se pretvoriti u Majami Bič