Dragan Ambrozić

Karijere – Bert Janš (Bert Jansch, 1943–2011)

Evropski sin

Decembra prošle godine u Albert Holu u Londonu je održan veliki retrospektivni koncert u čast Berta Janša. Na velikom spisku učesnika bilo je mnogo onih koji su istinski vredeli engleskih šezdesetih, od Roberta Planta do Donovana. Nil Jang je davno izjavio kako je "Bert Janš za akustičnu gitaru ono što je Džimi Hendriks za električnu". Svi novi folk autori navode ga kao jednu od stalnih, nedostižnih inspiracija, a mi ćemo zaključiti kako je on nešto najbliže što je Evropa u jednom trenutku imala kao moguću protivtežu Bobu Dilanu

Izložba – Dunavski alasi

Kad je Beograd stvarno bio na vodi

Alasi sa beogradske obale su kao zajednica počeli da nestaju odmah posle Drugog svetskog rata, pred naletom nove, kolektivističke ustrojene vlasti, koja je u kratkom roku razvejala kompletnu zaostavštinu Beogradske ribarske zadruge. Nekih 150 godina moderne tradicije ribarenja u Beogradu bilo je polako zbrisano, a sa njom je nestala i autentična mnogonacionalna alaska zajednica i njihova kultura ljudi okrenutih vodi. Izložba "Dunavski alasi", u Muzeju istorije Srbije, autorke Dušice Bojić, vodi nas u ovaj nestali svet potpunom rekonstrukcijom ambijenta, kroz čamce, mreže i alate, prvi put izložena dokumenta zadruge, kao i porodične predmete jednog domaćinstva, većinom iz zaostavštine porodice Bogdanović-Ambrozić

Intervju – Dušan Strajnić, frontmen grupe Stray Dogg

Sa one strane ljubavi

"Ovakva muzika je most ka privatnosti, iza nje stojim ja kao čovek od krvi i mesa. Mada se ne poznajem sa slušaocem, on može da oseti da neko stvaran stoji iza nje"

Muzičari u bekstejdžu

Organizator u procepu

Poslednjih dvadesetak godina radim i kao organizator koncerata stranih muzičara u našoj zemlji. Bilo ih je preko šest stotina. Zahvaljujući tome imao sam priliku da se izbliza upoznam sa nekim od velikih svetskih imena rokenrola. U tekstu koji sledi nećete saznati šta ko jede u garderobi, jer je to privatna stvar, ali ćete saznati ponešto o njihovoj prirodi i naravima

Intervju – Ajra Kaplan, Yo La Tengo

Pastoralna larma

"Mi smo bend koji ignoriše trendove – naši albumi i koncerti su sve duži. Strategije po kojima treba sebe i svoju muziku prilagoditi recimo Tviteru ne idu sa prirodom muzike kao takve"

 

Fenomen Exit

Exit je uspešno otvorio oči svima koji žele sebe da izraze kroz kreaciju, dokazujući da se sve to što vidimo da se dešava negde u svetu – može dešavati i kod nas. Nema nijednog razloga zašto taj primer ne bi služio i kao paradigma za budućnost

Knjige – Rej Manzarek, Light My Fire – Moj život s grupom The Doors

Pod teretom sunca

Ploče The Doorsa deo su obavezne lektire odrastanja, već decenijama. Autobiografija Reja Manzareka postala je odnedavno dostupna na našem tržištu, dodajući još nekoliko suštinski važnih stranica ovom nasleđu, baš pre nego što je on sam sklopio svoju knjigu

Intervju – Džon Lajdon, muzičar

Uprkos svemu

"Svet bi svakako bio bolje mesto kad bismo malo više vodili računa jedni o drugima, to je svakom jasno. Kad osnova politike ne bi bila pohlepa, nego istinska briga za ljude, imali bismo manje problema – onda bi svako vodio računa o svom ponašanju, jer bi znao da neko negde brine o njemu, i ne bismo morali da imamo policiju, niti vladu, a posebno ne političare koji nas sistematski i namerno stalno lažu. S obzirom na to kako se politika danas vodi, teško je razlikovati jednog lažova od drugog – svi su oni deo istog, kako volim da kažem – shitstema"

Intervju – Boris Vlastelica, Repetitor

Tri slobode

"Naše društvo je društvo nostalgije. Tako se i na rokenrol gleda kao na deo zlatne prošlosti, nečega što je bilo, a ne nečega što je sad. Međutim, to je još jedna iluzija, jer novih bendova ima zaista mnogo, postoji široka i mnogobrojna scena koja se međusobno podržava"

Knjiga – »Tragovi karmina – tajna istorija XX veka« Grejla Markusa

Najveća negacija

Autor nekolicine najvažnijih knjiga o fenomenu rokenrola, po prvi put je preveden na srpski sa svojim najhrabrijim i najspekulativnijim delom, drugačijom vizijom bliske prošlosti

40 godina od albuma Berlin – Lu Rid i pop mitologizacija Evrope

Beg u Berlin

Prošle godine prešao je sedamdesetu i objavio album sa Metalikom, kao i novu knjigu autorskih fotografija. Ali pre tačno četiri decenije Lu Rid je s neskrivenim ponosom potpisao jedan od najmračnijih i najpotcenjenijih albuma svih vremena, egzistencijalistički esej pod imenom Berlin

Televizija u nacističkoj Nemačkoj

Pod znakom svastike

Službena istorija priznaje da je javno emitovanje televizijskog programa započeto sredinom tridesetih godina prošlog veka, nekako istovremeno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a potom u Sovjetskom Savezu i SAD. Ali, to baš i nije najtačnija odrednica – posle eksperimentalnog puštanja signala 1934, prvi javni TV servis zapravo je počeo sa radom marta 1935. u Nemačkoj, čiji je predsednik vlade u to vreme bio Hitler. To je godina u kojoj se već desila paljevina Rajhstaga, efektivno je poništen višepartijski sistem, Jevreji su došli pod udar rasnih zakona, a prvi politički protivnici su već osetili čari sistema budućih koncentracionih logora. Nedavno otkriveni snimci ranih televizijskih programa iz nacističke Nemačke, daju nam važan uvid u prve dane masovnih medija i pojašnjavaju prirodu uticaja televizijske slike na stvarnosti