U Hrvatskoj, zakon koji garantuje pristup abortusu datira još iz doba jugoslovenskog socijalizma, ali od nezavisnosti 1991. godine napadi na ovo pravo su se umnožili i ženama je postalo sve komplikovanije da prekinu trudnoću. Na ovo nas je bolno podsetio novi skandal
Pomorska blokada Pojasa Gaze
Sve dosadašnje pokušaje od 2010. godine sprečila je izraelska vojska. Izrael tvrdi da je pomorska blokada koju je uspostavio 2007, nakon što je Hamas preuzeo vlast u Gazi, neophodna kako bi se sprečilo da ta islamistička militantna grupa, koju SAD, EU i mnoge druge zemlje svrstavaju među terorističke organizacije, uvozi oružje.
Prema mišljenju mnogih organizacija za ljudska prava i nevladinih organizacija, blokada, međutim, predstavlja kolektivno kažnjavanje, što je prema međunarodnom pravu protivzakonito.
Već ionako teška humanitarna situacija u Gazi dodatno se pogoršala u gotovo dve godine rata, koji je započeo Hamasovim terorističkim napadima na Izrael 7. oktobra 2023. Predstavnici UN i drugi rekli su da Izrael u sklopu svoje vojne kampanje čini ratne zločine, uključujući i etničko čišćenje i namerno izgladnjivanje. Neki upozoravaju na genocid i glad. Prema izveštajima, ubijeno je više od 63.000 Palestinaca, uključujući najmanje 20.000 dece.
„Aktivisti pokušavaju da pošalju važnu poruku da postoji hitna humanitarna kriza i da situacija zahteva protivljenje izraelskoj političkoj odluci da dopusti ovu opsadu i ovu glad“, rekao je za DW Amjad Iraki, posmatrač izraelsko-palestinskih odnosa iz globalne neprofitne organizacije Međunarodna krizna grupa. „To je nezavisno od toga hoće li ova flotila uspeti da dođe do Gaze ili ne“, dodaje.
Čemu služe flote?
Procenjuje se da Globalna flota Sumud prevozi oko 300 tona osnovnih potrepština, poput hrane, pitke vode i lekova. „Roba sa te flote ne zadovoljava potrebe Palestinaca u Gazi, ali privlači međunarodnu pažnju na ono što se tamo događa“, kaže za DW Nejtan Braun, profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džordž Vašington.
„Još jedan efekat, iako možda malo manje značajan, jeste to što se palestinskom stanovništvu šalje poruka da nisu zaboravljeni“, rekao je. Braun je dodao da među Palestincima vlada ogromno nezadovoljstvo jer smatraju da međunarodni poredak zasnovan na pravilima nakon Drugog svetskog rata važi za druge, ali ne i za njih.
U međuvremenu, evropska kritika izraelskog rata u Gazi sve je glasnija. Zvaničnici u Španiji, Francuskoj, Sloveniji i drugim zemljama nazvali su izraelsku humanitarnu blokadu „nepodnošljivom“.
„Smatra se da Izrael u ratu u Gazi namerno izaziva glad, što bi bio jasan ratni zločin“, rekao je Braun za DW. „Rastući jaz između pristalica (izraelske politike) i kritičara nešto je na šta ova aktuelna flotila želi skrenuti veću pažnju“, zaključio je.
Izrael odbacuje kritike. „Izraelska vlada tvrdi da dopušta da uđe dovoljno hrane, da ono što prolazi krade Hamas, da su flotile samo medijski trik ljudi koji mrze Izrael i da je ovo jedini sukob u kojem se očekuje da jedna strana hrani drugu“, rekao je Braun.
Dodao je i da su to stanovište ponavljali američki diplomati. Američki predsednik Donald Tramp i dalje je čvrst pristalica politike izraelskog premijera Benjamina Netanjahua prema Gazi.
Šta se dogodilo s drugim flotama?
Godine 2008, godinu dana nakon što je Hamas preuzeo vlast u Pojasu Gaze, nekoliko flota uspelo je da doplovi do Gaze, jer Izrael još nije u potpunosti sprovodio svoju pomorsku blokadu. Međutim, sredinom 2009. Izrael je počeo da presreće sve brodove i uskratio je dalji pristup Gazi morem. Od 2010. nijedna flotila nije stigla do Gaze.
Izraelske snage zaustavile su 31. maja 2010. šest civilnih brodova „Flote slobode za Gazu“ u onome što je postalo poznato kao napad na Mavi Marmara. Izraelske snage otvorile su vatru na turski putnički brod, ubivši deset turskih pro-palestinskih aktivista. Izraelska mornarica kasnije je tvrdila da je delovala u samoodbrani, ali akcija je izazvala široke međunarodne kritike. Diplomatski odnosi između Izraela i Turske pogoršali su se sve dok Izrael 2013. nije izdao zvanično izvinjenje, te 2016. pristao da plati 20 miliona dolara (17,4 miliona evra) odštete porodicama žrtava.
Inicijativa iz 2011. pod nazivom „Flota slobode II“ nikada nije isplovila iz Grčke zbog kombinacije političkog pritiska, tehničke sabotaže i pravnih prepreka. Kao posledicu izraelskog pritiska, Grčka je zabranila flotilama polazak prema Gazi, navodeći bezbednosne i diplomatske razloge.
„Flotu slobode III“ pod švedskom zastavom, koja je prevozila aktiviste, parlamentarce, novinare i javne osobe iz više od 20 zemalja, izraelske snage presrele su 29. juna 2015 na oko sto milja od Gaze. Izraelske snage ukrcale su se na neke od brodova, dok su se drugi vratili. Prema izveštajima, izraelska mornarica tokom operacije koristila je elektrošokere.
U oktobru 2016. i flotilu „Ženski brod za Gazu“, koja je prevozila aktivistkinje, takođe su presrele izraelske snage pre nego što je stigla do Gaze.
Godine 2018. izraelske pomorske snage presrele su i zaplenile dva broda flote Just Future for Palestine – najpre Al Avdu 29. jula, a potom Fridom 3. avgusta. Prema svedočenjima nekih putnika, izraelske snage napale su neke od aktivista, koji su kasnije deportovani iz Izraela.
Dve flote koje su isplovile ranije ove godine, kao i aktuelna „Globalna flota Sumud“, opisane su kao misije „Flote slobode“. Greta Tunberg već je bila među učesnicima misije „Madlin“, koja je isplovila u junu. Uhapšena je nakon što su izraelske snage presrele brod, a kasnije je s ostalima deportovana.
U julu su aktivisti misije „Handala“ uhapšeni nakon što je njihov brod presretnut i zaplenjen u međunarodnim vodama kod Gaze.
Izvor: DWOvog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!',
title: 'Sve što treba da znate o humanitarnoj floti za Gazu',
pubdate: '2025-10-02 18:00:34',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Sve što treba da znate o humanitarnoj floti za Gazu',
'pageContent': 'Izrael je presreo nekoliko brodova koji pripadaju Globalnoj floti Sumud, najambicioznijoj i najvećoj pomorskoj misiji do sada koja je pokušala da stigne do Gaze.
Flota od skoro 50 brodova koji prevoze humanitarnu pomoć, isplovila je iz raznih luka krajem avgusta. Skoro hiljadu učesnika, uključujući i švedsku ekološku aktivistkinju Gretu Tunberg, bivšu gradonačelnicu Barselone Adu Kolau i irskog glumca Lijama Kaningema, bili su na brodovima, piše DW.
Tunberg je bila na jednom od više od desetak brodova koje je Izrael presreo, a kako su danas objavili studenti beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti u blokadi, na jednom od brodova je i njihov kolega Ognjen Marković.
Izraelske vlasti su saopštile da su svi aktivisti na brodu bezbedni i da se prebacuju u Izrael. Globalna Sumud flotila je saopštila da je još mnogo brodova na putu ka Gazi.
Already several vessels of the Hamas-Sumud flotilla have been safely stopped and their passengers are being transferred to an Israeli port.
Greta and her friends are safe and healthy. pic.twitter.com/PA1ezier9s
Pomorska blokada Pojasa Gaze
Sve dosadašnje pokušaje od 2010. godine sprečila je izraelska vojska. Izrael tvrdi da je pomorska blokada koju je uspostavio 2007, nakon što je Hamas preuzeo vlast u Gazi, neophodna kako bi se sprečilo da ta islamistička militantna grupa, koju SAD, EU i mnoge druge zemlje svrstavaju među terorističke organizacije, uvozi oružje.
Prema mišljenju mnogih organizacija za ljudska prava i nevladinih organizacija, blokada, međutim, predstavlja kolektivno kažnjavanje, što je prema međunarodnom pravu protivzakonito.
Već ionako teška humanitarna situacija u Gazi dodatno se pogoršala u gotovo dve godine rata, koji je započeo Hamasovim terorističkim napadima na Izrael 7. oktobra 2023. Predstavnici UN i drugi rekli su da Izrael u sklopu svoje vojne kampanje čini ratne zločine, uključujući i etničko čišćenje i namerno izgladnjivanje. Neki upozoravaju na genocid i glad. Prema izveštajima, ubijeno je više od 63.000 Palestinaca, uključujući najmanje 20.000 dece.
„Aktivisti pokušavaju da pošalju važnu poruku da postoji hitna humanitarna kriza i da situacija zahteva protivljenje izraelskoj političkoj odluci da dopusti ovu opsadu i ovu glad“, rekao je za DW Amjad Iraki, posmatrač izraelsko-palestinskih odnosa iz globalne neprofitne organizacije Međunarodna krizna grupa. „To je nezavisno od toga hoće li ova flotila uspeti da dođe do Gaze ili ne“, dodaje.
Čemu služe flote?
Procenjuje se da Globalna flota Sumud prevozi oko 300 tona osnovnih potrepština, poput hrane, pitke vode i lekova. „Roba sa te flote ne zadovoljava potrebe Palestinaca u Gazi, ali privlači međunarodnu pažnju na ono što se tamo događa“, kaže za DW Nejtan Braun, profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džordž Vašington.
„Još jedan efekat, iako možda malo manje značajan, jeste to što se palestinskom stanovništvu šalje poruka da nisu zaboravljeni“, rekao je. Braun je dodao da među Palestincima vlada ogromno nezadovoljstvo jer smatraju da međunarodni poredak zasnovan na pravilima nakon Drugog svetskog rata važi za druge, ali ne i za njih.
U međuvremenu, evropska kritika izraelskog rata u Gazi sve je glasnija. Zvaničnici u Španiji, Francuskoj, Sloveniji i drugim zemljama nazvali su izraelsku humanitarnu blokadu „nepodnošljivom“.
„Smatra se da Izrael u ratu u Gazi namerno izaziva glad, što bi bio jasan ratni zločin“, rekao je Braun za DW. „Rastući jaz između pristalica (izraelske politike) i kritičara nešto je na šta ova aktuelna flotila želi skrenuti veću pažnju“, zaključio je.
Izrael odbacuje kritike. „Izraelska vlada tvrdi da dopušta da uđe dovoljno hrane, da ono što prolazi krade Hamas, da su flotile samo medijski trik ljudi koji mrze Izrael i da je ovo jedini sukob u kojem se očekuje da jedna strana hrani drugu“, rekao je Braun.
Dodao je i da su to stanovište ponavljali američki diplomati. Američki predsednik Donald Tramp i dalje je čvrst pristalica politike izraelskog premijera Benjamina Netanjahua prema Gazi.
Šta se dogodilo s drugim flotama?
Godine 2008, godinu dana nakon što je Hamas preuzeo vlast u Pojasu Gaze, nekoliko flota uspelo je da doplovi do Gaze, jer Izrael još nije u potpunosti sprovodio svoju pomorsku blokadu. Međutim, sredinom 2009. Izrael je počeo da presreće sve brodove i uskratio je dalji pristup Gazi morem. Od 2010. nijedna flotila nije stigla do Gaze.
Izraelske snage zaustavile su 31. maja 2010. šest civilnih brodova „Flote slobode za Gazu“ u onome što je postalo poznato kao napad na Mavi Marmara. Izraelske snage otvorile su vatru na turski putnički brod, ubivši deset turskih pro-palestinskih aktivista. Izraelska mornarica kasnije je tvrdila da je delovala u samoodbrani, ali akcija je izazvala široke međunarodne kritike. Diplomatski odnosi između Izraela i Turske pogoršali su se sve dok Izrael 2013. nije izdao zvanično izvinjenje, te 2016. pristao da plati 20 miliona dolara (17,4 miliona evra) odštete porodicama žrtava.
Inicijativa iz 2011. pod nazivom „Flota slobode II“ nikada nije isplovila iz Grčke zbog kombinacije političkog pritiska, tehničke sabotaže i pravnih prepreka. Kao posledicu izraelskog pritiska, Grčka je zabranila flotilama polazak prema Gazi, navodeći bezbednosne i diplomatske razloge.
„Flotu slobode III“ pod švedskom zastavom, koja je prevozila aktiviste, parlamentarce, novinare i javne osobe iz više od 20 zemalja, izraelske snage presrele su 29. juna 2015 na oko sto milja od Gaze. Izraelske snage ukrcale su se na neke od brodova, dok su se drugi vratili. Prema izveštajima, izraelska mornarica tokom operacije koristila je elektrošokere.
U oktobru 2016. i flotilu „Ženski brod za Gazu“, koja je prevozila aktivistkinje, takođe su presrele izraelske snage pre nego što je stigla do Gaze.
Godine 2018. izraelske pomorske snage presrele su i zaplenile dva broda flote Just Future for Palestine – najpre Al Avdu 29. jula, a potom Fridom 3. avgusta. Prema svedočenjima nekih putnika, izraelske snage napale su neke od aktivista, koji su kasnije deportovani iz Izraela.
Dve flote koje su isplovile ranije ove godine, kao i aktuelna „Globalna flota Sumud“, opisane su kao misije „Flote slobode“. Greta Tunberg već je bila među učesnicima misije „Madlin“, koja je isplovila u junu. Uhapšena je nakon što su izraelske snage presrele brod, a kasnije je s ostalima deportovana.
U julu su aktivisti misije „Handala“ uhapšeni nakon što je njihov brod presretnut i zaplenjen u međunarodnim vodama kod Gaze.
Izvor: DWOvog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!',
'pageDate': '2025-10-02 18:00:34',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
