Pušenje se i dalje smatra vodećim uzrokom bolesti i prerane smrti koji se može sprečiti, zbog čega je precizno praćenje broja pušača važno za planiranje zdravstvenih politika i mera za smanjenje upotrebe duvana.
Izvor: FoNet / Tanjug
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _
Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
',
title: 'U Srbiji više nego dvostruko više pušača nego u Evropskoj uniji',
pubdate: '2026-08-05 15:27:24',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Cigarete,Duvan,Pušenje",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'U Srbiji više nego dvostruko više pušača nego u Evropskoj uniji',
'pageContent': 'U
Evropskoj uniji u 2025. godini 16,5 odsto ljudi starijih od 16 godina koristilo je
duvanske i slične proizvode poput elektronskih cigareta, nikotinskih kesica (snus) i drugo, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Evrostat.
Kako je navedeno, to je blagi pad u odnosu na 2022. kada je u EU registrovano 17,5 odsto pušača u populaciji.
Podaci pokazuju da 20,8 odsto muškaraca puši svaki dan, dok to čini 12,6 odsto žena.
Na prvom mestu po broju uživalaca duvanskih proizvoda među zemljama EU je Bugarska sa 26,3 odsto, Švedska sa 23,9 odsto i Hrvatska sa 23,6 odsto, dok se najmanje duvana troši u Holandiji 9,9 odsto, Irskoj 11,7 odsto, Belgiji 13,6 odsto i Luksemburgu 13,8 odsto.
U Srbiji je istraživanje koje je rađeno krajem prošle godine pokazalo da 37,9 odsto ljudi od 18 do 64 godine povremeno ili svakodnevno puši, što praktično znači da u našoj zemlji ima dvostruko više pušača nego u Evropskoj uniji.
Pre 20 godina (oko 2006. godine), u Evropskoj uniji je pušilo oko 29 odsto do 32 odsto odraslog stanovništva starijeg od 15 godina. Prema tadašnjim istraživanjima udeo svakodnevnih pušača iznosio je oko 26 odsto, dok je ukupan broj stalnih i povremenih konzumenata duvana prelazio trećinu ukupne populacije u mnogim državama članicama.
Batut: Više od trećine odraslih u Srbiji puši
Više od trećine odraslih u Srbiji puši povremeno ili svakodnevno, dok je petina đaka uzrasta 11, 13 i 15 godina probala elektronske cigarete, navodi Insitut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" uoči Svetskog dana bez duvana, uz upozorenje da je 43 odsto zaposlenih na radnom mestu izloženo duvanskom dimu.
„U Srbiji najmanje 15.000 ljudi godišnje umre od posledica upotrebe duvana", navodi "Batut" i ocenjuje da je epidemija duvana jedna od najvećih pretnji po javno zdravlje s kojom se svet ikada suočio, od koje umire više od osam miliona ljudi širom sveta, od toga 1,3 nepušača zbog izloženosti duvanskom dimu.
„Batut" precizira da podaci iz "Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji 2022. godine" navode da je tih 19,7 odsto probalo elektronske cigarete, pri čemu, dodaju, korišćenje elektronskih cigareta i snusa raste sa uzrastom.
Istraživanje iz decembra o upotrebi duvanskih i srodnih proizvoda među odraslima pokazalo je da 37,9 odsto ljudi od 18 do 64 godine povremeno ili svakodnevno puši.
Takođe, 85 odsto stanovnika navelo je da je izloženo duvanskom dimu u ugostiteljskim objektima, a 43 odsto i na radnom mestu.
„Istovremeno, skoro četvrtina anketiranih navodi da je izloženo aerosolima elektronskih cigareta, a trećina naglašava da im to smeta", navedeno je na sajtu „Batuta" uz ocenu da pušenje nije dozvoljeno u manje od petine domaćinstava.
Podsećaju da kampanja povodom Svetskog dana bez duvana ima za cilj da informiše javnost o posledicama duvana, praksama duvanskih kompanija i aktivnostima Svetske zdravstvene organizacije na suzbijanju epidemije duvana, kako bi ljudi širom sveta mogli da žive u zdravijem okruženju i kako bi se zaštitile generacije.
Koliko se puši u Evropi?
Podaci o rasprostranjenosti pušenja u zemljama Evropske unije mogu se znatno razlikovati u zavisnosti od istraživanja na koje se oslanjaju donosioci odluka, pokazuje naučna studija koja je uporedila rezultate ankete Evropske komisije Eurobarometar sa nacionalnim istraživanjima u svih 27 država članica EU.
Istraživači su analizirali način na koji su sprovedena istraživanja, postavljena pitanja i izračunata stopa pušenja. Ustanovili su da, iako je prosečna razlika između rezultata Eurobarometra i nacionalnih anketa bila mala – svega 0,37 procentnih poena – pojedinačne razlike među državama bile su veoma velike.
U nekim zemljama procene su se razlikovale za više od 10 procentnih poena. Tako je, na primer, nacionalno istraživanje u Slovačkoj pokazalo stopu pušenja koja je bila 13 procentnih poena viša od procene Eurobarometra, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu nacionalna procena bila oko 10 procentnih poena niža.
Autori navode da razlike nastaju zbog različitih metodologija. Nacionalna istraživanja ne koriste uvek ista pitanja, razlikuju se po tome da li u pušače ubrajaju povremene pušače, obuhvataju različite starosne grupe i sprovode se u različitim vremenskim intervalima.
Za razliku od toga, Eurobarometar koristi jedinstven upitnik u svim državama članicama, ali na znatno manjim uzorcima ispitanika – najčešće oko 1.000 ljudi po zemlji, a u pojedinim državama svega 500.
Autori studije upozoravaju da ovakve razlike mogu otežati praćenje jednog od najvećih preventabilnih zdravstvenih problema u Evropi. Zbog toga pozivaju zemlje Evropske unije da redovno prate rasprostranjenost pušenja koristeći standardizovane metode i reprezentativne uzorke stanovništva, kako bi podaci bili pouzdani i međusobno uporedivi.
Pušenje se i dalje smatra vodećim uzrokom bolesti i prerane smrti koji se može sprečiti, zbog čega je precizno praćenje broja pušača važno za planiranje zdravstvenih politika i mera za smanjenje upotrebe duvana.
Izvor: FoNet / Tanjug
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _
Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
',
'pageDate': '2026-08-05 15:27:24',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
