Reljanović je rekao da je predložene izmene shvatio kao „politički čin".
„Oni su poručili - izjasnili smo se šta nije dobro u dva zakona, formalno smo to predali Ministarstvu, Vladi i sada je lopta u vašem dvorištu. Vlasti se, nažalost, nisu ni osvrnule na te predloge", rekao je Reljanović.
Dva dokumenta su, dodao je, postala „temelj budućeg programa studentskog pokreta" i studenti najavljuju da će „pitanje ekonomskih i socijalnih prava biti jedno od ključnih pitanja kampanje".
„Pretpostavljam da to znači da će biti upućen poziv svim sindikatima da to podrže. Ne postoji nikakva šansa da se Zakon o radu promeni za vreme ove vlasti" zaključio je Mario Reljanović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Rad u Srbiji između minimalca i eksploatacije: Gde počinje ropstvo?',
pubdate: '2026-05-16 15:15:37',
authors: authors,
sections: "Ekonomija",
tags: "Minimalna zarada,Radnici,Radnička prava",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Rad u Srbiji između minimalca i eksploatacije: Gde počinje ropstvo?',
'pageContent': 'U kakvim uslovima u Srbiji rade domaći i strani radnici, da li minimalna zarada pokriva osnovne potrebe, kada obespravljenost prelazi u ropstvo, neke su od tema tribine održane u Beogradu u organizaciji „Mašine“.
„Strani radnici na domaćem, domaći na stranom terenu: slučaj Srbija“ naslov je tribine na kojoj su u petak (15. maj) učestvovali pravnik Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad, Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma i Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije (CPE), a moderirao ju je glavni urednik portala Mašina Marko Miletić, prenosi Dojče vele.
Govorili su o problemima sa kojima se suočavaju radnici u Srbiji, o najtežim oblicima nepoštovanja radničkih prava, kao i studentskom pokretu u kontekstu borbe za poboljšanje položaja radnika u Srbiji.
Represija nad pobunjenim radnicima
„Prethodnih godinu i po dana obeležile su velike promene u našem društvu, ali je pitanje koliko su dovele do promena kada je reč o radnim pravima. Videli smo inicijative u cilju njihovog poboljšanja, ali i represiju nad radnicima, naročito prema onima koji su stali na stranu studenata, prema onima koji su javno istupali protiv vladajućeg režima“, rekao je Miletić.
On se osvrnuo na indicije da će fabrika kompanije Leoni u Kraljevu biti zatvorena, što bi značilo da oko 2.000 ljudi ostaje bez posla.
„Pre neki dan smo čuli izjavu Aleksandra Vučića koji je potencijalni odlazak fabrike Leoni prebacio na teret radnika, rekavši da poslodavac ne može da organizuje proizvodnju jer ljudi odlaze na bolovanja. Procenat bolovanja se, kako kaže Vučić, povećava tokom sezone berbe voća jer oni odlaze na te poslove“, naveo je Miletić.
[caption id="attachment_4994177" align="aligncenter" width="1023"] Tribina portala „Mašina"[/caption]
„Problem nije u radnicima"
Vladimir Simović je rekao da je Vučićeva izjava „skretanje pažnje sa suštinskog problema, a to je strategija razvoja društva u Srbiji" koje se bazira na prilivu direktnih stranih investicija.
„Ako je posle svetske krize i prvog talasa privatizacije, kada su ljudi masovno ostajali bez posla, bilo potrebno privući bilo kakve investicije da bi se za njih našlo neko radno mesto, situacija se posle 2010. godine promenila“, rekao je Simović. Objasnio je da od tada u Srbiji nije potrebno da se nađu bilo kakvi poslovi, već „strategija kakve poslove razvijati“. „To se nije desilo i nastavljen je priliv direktnih stranih investicija koje zahtevaju nisko plaćenu radnu snagu. To su poslovi koji su radno intenzivni i nisko produktivni. Često slušamo priče da su plate niske jer je produktivnost niska, što se tumači time da naši radnici ne rade dovoljno. Nije stvar u radnicima nego u karakteru te industrije“, naglasio je Simović.
Prosečna radna nedelja - 42 sata
Dodao je da prema podacima Eurostata i CPE-a „radnici u Srbiji imaju duge radne sate". „Radne subote su postale normala, osmočasovno radno vreme gotovo da ne postoji. U Srbiji se u proseku nedeljno radi 41, 42 sata i to na primarnom radnom mestu. Neki rade i više poslova da bi nadomestili niske plate, dok je prosečna radna nedelja u EU 36 ili 37 sati“, kazao je Simović. Imajući to u vidu, dodao je on, situacija u Srbiji „nije posledica jakih sindikata u Zapadnoj Evropi (kako je izjavio Vučić), niti navodno razmaženih radnika, već nedostatka vizije i strategije razvoja društva u Srbiji".
On je skrenuo pažnju i da u fabrikama postoji tzv. „bonus apsolutne prisutnosti". „To znači da ljudi koji odu na bolovanje gube pravo na bonus koji čini značajan deo njihove zarade, koje su u proseku minimalne plus deset odsto. Tako da bonus od pet ili šest hiljada dinara znači mnogo, pa ljudi često dolaze bolesni na posao, što sa sobom nosi pitanje bezbednosti i zdravlja na radu“, istakao je Simović.
[caption id="attachment_4962162" align="aligncenter" width="1440"] Radnici na skeli[/caption]
Strani radnici - podložniji manipulacijama
Prema izveštaju fondacije Centra za demokratiju, u Srbiji je poslednjih nekoliko godina „zabeležen značajan priliv stranih radnika, angažovanih pre svega u sektoru poljoprivrede, uslužnim delatnostima i građevinarstvu, dok se obim njihovih radnih prava neretko dovodi u pitanje“.
Tara Rukeci Milivojević je rekla: „Posledice dovođenja stranih radnika su ugrožavanje njihove egzistencije i zdravlja, kao i njihovih porodica. Često dolaze iz pozicije dužničkog ropstva, pod pretnjom zatvora ukoliko ne vrate dugove“.
Ona je podsetila da su 2021. godine otkriveni zastrašujući uslovi u kojima su radiči vijetnamski radnici fabrike Linglong u Zrenjaninu. „Čuli smo da tužilac i dalje traga za žrtvama, pa ga i sada pozivam da me nazove; daću mu kontakte. Imam sveža sećanja i dokumenta ispred sebe“, istakla je Rukeci Milivojević. Ukazala je i na indijske radnike koji su uspeli da se izbore da im Linglong isplati više od 2.000 evra, ali je i opisala uslove u kojima su radili. „To su uslovi u kojima imate objekat u kojem vam se izliva WC šolja pored glave, gde dnevno dobijate da pojedete dva jaja. Sve to je dokumentovano, organizacija Astra je objavila te izveštaje“, rekla je Rukeci Milivojević.
„Van domašaja inspekcije za rad"
Reljanović je skrenuo pažnju da su neki strani investitori i domaći privrednici „van domašaja inspekcije za rad".
„Inspekcija rada je pre nekoliko godina zatekla desetine turskih neprijavljenih radnika na više gradilišta. Investitor je bila država. Tadašnja ministarka građevine Zorana Mihajlović je potapšala po ramenu inspektore rada, ali niko nije preispitao zašto država radi sa izvođačima koji imaju praktično isključivo radnike ‘na crno'", rekao je Reljanović.
Simović je podsetio da je prošle godine u Srbiji značajno povećana minimalna zarada.
„Podsećam da je prema našem proračunu plata za život 150.670, a minimalna zarada oko 65.000 dinara. Prag rizika od siromaštva je za tročlano domaćinstvo oko 83.000 dinara. Dakle, neko ko treba da prehrani porodicu, sa 65.000 dinara ne može da zadovolji osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe", konstatovao je Simović.
[caption id="attachment_4714050" align="aligncenter" width="1110"] Radnici u fabrici Leoni u Nišu[/caption]
Studentski pokret i borba za radnička prava
Miletić je podsetio da je povodom Međunarodnog praznika rada studentski pokret organizovao protest sa svim sindkalnim centralama u Srbiji i da tako veliki skup 1. maja dugo nije viđen.
„Studenti su ranije seli za sto sa sindkalnim centralama, potpisani su zahtevi u vezi sa promenama Zakona o radu i Zakona o štrajku, ali nije bilo pomaka u iznošenju tog zahteva pred vlasti", ukazao je Miletić.
Reljanović je rekao da je predložene izmene shvatio kao „politički čin".
„Oni su poručili - izjasnili smo se šta nije dobro u dva zakona, formalno smo to predali Ministarstvu, Vladi i sada je lopta u vašem dvorištu. Vlasti se, nažalost, nisu ni osvrnule na te predloge", rekao je Reljanović.
Dva dokumenta su, dodao je, postala „temelj budućeg programa studentskog pokreta" i studenti najavljuju da će „pitanje ekonomskih i socijalnih prava biti jedno od ključnih pitanja kampanje".
„Pretpostavljam da to znači da će biti upućen poziv svim sindikatima da to podrže. Ne postoji nikakva šansa da se Zakon o radu promeni za vreme ove vlasti" zaključio je Mario Reljanović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-16 15:15:37',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
