Kada je 1945. ušao u logor Kaufering, Džordž Lajtmen je tražio samo jedno lice – lice svoga oca. Umesto toga, zatekao je pakao: leševe, pepeo, i tišinu užasa. Ta slika ga progoni i danas, dok svedoči o vlastitim gubicima i upozorava na povratak ideja koje su jednom već dovele svet do ivice ponora
Među osmoricom uhapšenih pripadnika ekstremno desne terorističke grupe „Saksonski separatisti“ našao se i političar AfD-a. Pripadnici ove grupe su, kako navodi tužilaštvo, sprovodili gerilske treninge u borbenoj opremi i planirali napade pod idejom etničkog čišćenja.
Aktivistkinja iz Zemuna Vesna Cvetanović kaže da se izgradnji mosta protive iz više razloga, a jedan je zaštita životne sredine jer je Lido predeo izuzetnih odlika gde živi oko 200 vrsta zaštićenih ptica, ali i ostalih životinja.
„Zemuncima je ovo tradicionalno mesto gde se najviše koristi plaža u letnjem periodu i nema smisla da ovde dolazi veći broj građana i turista. Za turiste ovde nema šta da se ponudi, nema struje ni vode, nema smisla ekonomskog da dolaze turisti. Bojimo se da bi moglo da dođe do gradnje objekata kojima ovde nije mesto i da država neće ispoštovati ni zakone ni međunarodne konvencije po kojima je ovo područje zaštićeno", objašnjava Cvetanović.
Zbor građana Zemuna prikupio je oko 1.500 primedbi za plan generalne regulacije, ali institucije zakazuju, kaže Sunčica Jergović iz zbora.
„Veliko ratno ostrvo postoji po zapisima još od 1513. godine i nikada niko nije gradio nikakve mostove. Tu živi vrsta orla koji je najveći u Evropi, naš Dušan belorepan čiji raspon krila ide do 2,5 metra, što dokazuje da su tu gnezdilišta ptica koje su jako autohtone vrste", navodi Jergović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Da li će biti izgrađen most na Lidu: Sukob vlasti i građana oko Velikog ratnog ostrva',
pubdate: '2026-03-25 10:39:50',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Lido,Most,Veliko ratno ostrvo,Zemun",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Da li će biti izgrađen most na Lidu: Sukob vlasti i građana oko Velikog ratnog ostrva',
'pageContent': 'Vlast ne odustaje od svojih planova da, uprkos protivljenju građana, stručnjaka i ekoloških aktivista bude izgrađen most koji će povezivati Zemunski kej i Veliko ratno ostrvo - Lido. Zemunci kažu da za turiste ovde nema šta da se ponudi i strahuju da bi moglo da dođe do gradnje objekata koji bi mogli da ugroze zaštićene vrste koje tu žive.
Gradski menadžer Miroslav Čučković prošle nedelje najavio je da će to biti konstrukcija Starog savskog mosta koji će biti postavljen na osam stubova.
Aktivistkinja iz Zemuna Vesna Cvetanović kaže da se izgradnji mosta protive iz više razloga, a jedan je zaštita životne sredine jer je Lido predeo izuzetnih odlika gde živi oko 200 vrsta zaštićenih ptica, ali i ostalih životinja.
„Zemuncima je ovo tradicionalno mesto gde se najviše koristi plaža u letnjem periodu i nema smisla da ovde dolazi veći broj građana i turista. Za turiste ovde nema šta da se ponudi, nema struje ni vode, nema smisla ekonomskog da dolaze turisti. Bojimo se da bi moglo da dođe do gradnje objekata kojima ovde nije mesto i da država neće ispoštovati ni zakone ni međunarodne konvencije po kojima je ovo područje zaštićeno", objašnjava Cvetanović.
Zbor građana Zemuna prikupio je oko 1.500 primedbi za plan generalne regulacije, ali institucije zakazuju, kaže Sunčica Jergović iz zbora.
„Veliko ratno ostrvo postoji po zapisima još od 1513. godine i nikada niko nije gradio nikakve mostove. Tu živi vrsta orla koji je najveći u Evropi, naš Dušan belorepan čiji raspon krila ide do 2,5 metra, što dokazuje da su tu gnezdilišta ptica koje su jako autohtone vrste", navodi Jergović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-25 10:39:50',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
