Identifikovali smo nekoliko ključnih aktera koji kod nas šire teorije da 5G mreža izaziva “ekstremna neurološka oštećenja”, da je ona “sistem oružja dizajniran za globalnu depopulaciju”, a dominantne platforme su Telegram i Jutjub. Lider izborne koalicije “Mi - glas iz naroda” Branimir Nestorović rado je viđen izvor ovih kanala. Za njega je postavljanje 5G mreža “najveći eksperiment čovečanstva”
Na Balkanu postoje mnoge vrste zagađenja. Neka, poput prljavog vazduha, uveliko su poznata i o njima se svakodnevno izveštava. Sa druge strane, postoje i ona poput buke, “tiha” u medijima i javnosti, ali sveprisutna u životima građana. Buka nikada ne spava, naprotiv, svakodnevno narušava zdravlje onih koji od nje nemaju kuda da pobegnu
Pink je, međutim, te godine morao da isplati plate zaposlenima, poreze, rate kredita… Tako da se neto profit sveo na oko 644,7 miliona dinara, odnosno gotovo 5,5 miliona evra.
Kada se ove brojke uporede sa prethodnom, 2024. godinom, vidi se da je profit porastao dramatično – na 644,7 miliona, sa pređešnjih 186,5 miliona dinara. Dakle, profit je za godinu dana porastao za čak 245 odsto.
Sam prihod Pinka porastao je sa 8,4 na oko 9,3 milijarde dinara.
Što se tiče troškova koje je Pink morao da plati, najviše novca otišlo je na zarade – 3,6 milijardi dinara. To uključuje plate, ali i poreze i doprinose na zarade zaposlenih. Prošle godine je, inače, na Pinku radilo 822 ljudi.
A kako se može videti u izveštaju o tokovima gotovine, veliki trošak Pink je imao i za kredite. Naime, tokom prošle godine, Pink je na ime dugoročnih kredita u zemlji platio oko 237 miliona dinara, što je više u odnosu na 33 miliona u 2024. godini. Takođe, trošak za kratkoročne kredite u zemlji iznosio je u prošloj godini oko milijardu dinara.
Novac SNS-a
Veza sa vladajućom Srpskom naprednom strankom ne ogleda se samo kroz uređivačku politiku – već i kroz finansije. Krajem 2024. godine, CINS je objavio da je, posmatrajući period od 2015. do 2023, SNS bio stranka koja je dala ubedljivo najviše novca na oglašavanje tokom kampanja – 30,3 miliona evra. Od tog novca, 8,4 miliona evra pripalo je Pinku.
Istraživanje CINS-a je pokazalo kako je koristeći zakupljene termine umesto običnih promotivnih spotova na Pinku, SNS dolazio do znatno jeftinije promocije tokom izbora. Reč je o više od 2,8 miliona evra, koje naprednjaci u izbornim ciklusima 2020. i 2022. godine na ovaj način nisu platili.
Gradnja kompleksa na Dedinju
Kako je u januaru objavio portal Nova.rs, kompanija Pink Media Group uskoro bi trebalo da počne sa gradnjom poslovnog objekata u neposrednoj blizini zgrade televizije Pink.
Ovaj portal objavio je da je Pink uzeo kredit u iznosu od četiri miliona evra, a da je 13. januara podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole. U lokacijskim uslovima navodi se da se oni izdaju za izgradnju poslovnog objekta ukupne bruto građevinske površine od oko 5.923 kvadrata.
Nova je objavila i da će objekat imati tri podzemna nivoa, prizemlje, dva sprata i povučeni sprat. Predviđeno je da u podzemnim etažama bude napravljeno 59 parking mesta.
Pored novog objekta, Mitrović je poznat i po gradnji vile na Dedinju. Kako je BIRN objavio 2023. godine, parcela na kojoj je vila sagrađena, a koja je Mitrovića koštala 4,5 miliona evra, nalazi u prethodno zaštićenoj prostorno-kulturnoj celini „Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje“, a za sve građevinske intervencije tom zemljštu potencijalni investitor bi trebalo da obezbedi uslove i saglasnost nadležnog organa za zaštitu kulturnih dobara, u ovom slučaju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. BIRN je objavio, u dokumentima izdatim Željku Mitroviću ovog zahteva nema, iako je u vreme kada je dobio lokacijske uslove i građevinsku dozvolu, ova parcela takođe bila u zoni prethodne zaštite.
Mitrović je za BIRN tada rekao da je objekat na Dedinju građen u skladu sa svim zahtevima koji su mu postavljeni, ali da jeste znao unapred da plac na kom je tada samo planirao gradnju ubrzo više neće uživati zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Izvor: Nova ekonomijaPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Nova ekonomija: Televizija Željka Mitrovića uvećala profit za 245 odsto',
pubdate: '2026-05-06 12:16:31',
authors: authors,
sections: "Ekonomija",
tags: "TV Pink,Zarada,Željko Mitrović",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Nova ekonomija: Televizija Željka Mitrovića uvećala profit za 245 odsto',
'pageContent': 'Televizija Pink, koja decenijama važi za medij blizak vladajućoj stranci, u prošloj godini ostvarila je profit od 5,5 miliona evra. To je, inače, drastično više, nego godinu dana ranije, kada je Pinkov profit iznosio oko milion i po evra, piše Dunja Marić na portalu Nova ekonomija.
Televizija Pink, u vlasništvu Željka Mitrovića, uspešno posluje – postoje još od kraja devedesetih godina, imaju nacionalnu frekvenciju i veliki broj reklama i oglašivača. Zbog toga i ne čudi podatak koji se može videti u novom finansijskom izveštaju, da je Pink u prošloj godini ostvario poslovne prihode u iznosu od 9,3 milijarde dinara.
Pink je, međutim, te godine morao da isplati plate zaposlenima, poreze, rate kredita… Tako da se neto profit sveo na oko 644,7 miliona dinara, odnosno gotovo 5,5 miliona evra.
Kada se ove brojke uporede sa prethodnom, 2024. godinom, vidi se da je profit porastao dramatično – na 644,7 miliona, sa pređešnjih 186,5 miliona dinara. Dakle, profit je za godinu dana porastao za čak 245 odsto.
Sam prihod Pinka porastao je sa 8,4 na oko 9,3 milijarde dinara.
Što se tiče troškova koje je Pink morao da plati, najviše novca otišlo je na zarade – 3,6 milijardi dinara. To uključuje plate, ali i poreze i doprinose na zarade zaposlenih. Prošle godine je, inače, na Pinku radilo 822 ljudi.
A kako se može videti u izveštaju o tokovima gotovine, veliki trošak Pink je imao i za kredite. Naime, tokom prošle godine, Pink je na ime dugoročnih kredita u zemlji platio oko 237 miliona dinara, što je više u odnosu na 33 miliona u 2024. godini. Takođe, trošak za kratkoročne kredite u zemlji iznosio je u prošloj godini oko milijardu dinara.
Novac SNS-a
Veza sa vladajućom Srpskom naprednom strankom ne ogleda se samo kroz uređivačku politiku – već i kroz finansije. Krajem 2024. godine, CINS je objavio da je, posmatrajući period od 2015. do 2023, SNS bio stranka koja je dala ubedljivo najviše novca na oglašavanje tokom kampanja – 30,3 miliona evra. Od tog novca, 8,4 miliona evra pripalo je Pinku.
Istraživanje CINS-a je pokazalo kako je koristeći zakupljene termine umesto običnih promotivnih spotova na Pinku, SNS dolazio do znatno jeftinije promocije tokom izbora. Reč je o više od 2,8 miliona evra, koje naprednjaci u izbornim ciklusima 2020. i 2022. godine na ovaj način nisu platili.
Gradnja kompleksa na Dedinju
Kako je u januaru objavio portal Nova.rs, kompanija Pink Media Group uskoro bi trebalo da počne sa gradnjom poslovnog objekata u neposrednoj blizini zgrade televizije Pink.
Ovaj portal objavio je da je Pink uzeo kredit u iznosu od četiri miliona evra, a da je 13. januara podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole. U lokacijskim uslovima navodi se da se oni izdaju za izgradnju poslovnog objekta ukupne bruto građevinske površine od oko 5.923 kvadrata.
Nova je objavila i da će objekat imati tri podzemna nivoa, prizemlje, dva sprata i povučeni sprat. Predviđeno je da u podzemnim etažama bude napravljeno 59 parking mesta.
Pored novog objekta, Mitrović je poznat i po gradnji vile na Dedinju. Kako je BIRN objavio 2023. godine, parcela na kojoj je vila sagrađena, a koja je Mitrovića koštala 4,5 miliona evra, nalazi u prethodno zaštićenoj prostorno-kulturnoj celini „Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje“, a za sve građevinske intervencije tom zemljštu potencijalni investitor bi trebalo da obezbedi uslove i saglasnost nadležnog organa za zaštitu kulturnih dobara, u ovom slučaju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. BIRN je objavio, u dokumentima izdatim Željku Mitroviću ovog zahteva nema, iako je u vreme kada je dobio lokacijske uslove i građevinsku dozvolu, ova parcela takođe bila u zoni prethodne zaštite.
Mitrović je za BIRN tada rekao da je objekat na Dedinju građen u skladu sa svim zahtevima koji su mu postavljeni, ali da jeste znao unapred da plac na kom je tada samo planirao gradnju ubrzo više neće uživati zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Izvor: Nova ekonomijaPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-06 12:16:31',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
