Poseta Donalda Trampa Mlađeg Banjaluci, je političko-marketinški događaj koji Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) sa Miloradom Dodikom na čelu pokušava da pretvori u dokaz da je Republika Srpska ponovo „u igri“ na važnim adresama
Za Predsedništvo Bosne i Hercegovine smeju da se kandiduju samo predstavnici „konstitutivnih” naroda - Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Uprkos presudi Evropskog suda za ljudska prava da to predstavlja fundamentalnu diskriminaciju, ništa se ne menja
Objavljivanje kompromitujućeg snimka na kojem direktor UKC-a RS Vlado Đajić razgovara o kupoprodaji narkotika izazvalo je politički šok u Banjaluci i najbržu reakciju pravosuđa u novijoj istoriji. Za samo nekoliko sati srušen je jedan od ključnih ljudi SNSD-a, dok se predizborna scena preokrenula u spektakl obračuna i međusobnih optužbi
Milorad Dodik, kome je Sud Bosne i Hercegovine poništio predsednički mandat, imenovao je mandatara za novu Vladu Republike Srpske. Eto nove prilike da se u Sarajevu pokrene nova tužba i nakon predsednika ne prizna ni Vlada RS
Organizacija Hjuman rajts voč upozorava da Evropska unija i Velika Britanija Zapadni Balkan sve više tretiraju kao „skladište za migrante“. U Bosni i Hercegovini, najavom mogućih deportacija iz Velike Britanije, ponovno su otvorena pitanja bezbednosti, kapaciteta kampova i političke volje da se takvi sporazumi potpišu.
Po završetku rata u Bosni i Hercegovini bio je miljenik Zapada. Sada je miljenik Aleksandra Vučića i Vladimira Putina. Kako je Milorad Dodik prevalio put do američkih sankcija i poternice Tužilaštva BiH
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je odluku o donošenju novog Ustava, uprkos upozorenjima međunarodnih zvaničnika da se time krši Dejtonski sporazum. Odluka je doneta prostom većinom, dok je opozicija odbila da učestvuje u glasanju
Nakon najavljenog usvajanja rezolucije o Srebrenici u UN, Skupština opštine Srebrenica usvojila je i odluku o promeni naziva ulica pa će se, primera radi, Ulica Maršala Tita od sada zvati Ulica Republike Srpske, a gradski park Srebrenica preimenovan je u Park majora Koste Todorovića
Meštani, ribolovci i aktivisti kažu da je rudnik Medna kod Mrkonjić Grada zagadio vode i ugrozio sav živi svet. Ruda navodno u velikoj meri ide za Srbiju, a inspekcije u Republici Srpskoj ćute. U slivu Sane teških metala ima stotine puta više od dozvoljene količine. Pre samo 30 godina meštani su pili tu vodu
Zaštitne mreže protiv dronova duž linije fronta već su uobičajen prizor. Sada se nalaze i u predgrađima Kramatorska i susednog Slavjanska. Neki delovi Slavjanska već su u dometu ruskih FPV dronova, zbog čega su maloletnici tamo već prisilno evakuisani. Ipak, u ostatku grada i dalje je živo – kafići rade, a penzioneri i žene sa decom šetaju ulicama.
[caption id="attachment_4988162" align="aligncenter" width="1110"] Uništena zgrada u Kramatorsku 29. marta 2026. Na ogradi piše: „Osvetiti se ruskoj kopiladi!“[/caption]
„Da imam novca, otišla bih. Teško je gledati sve ovo“, kaže starija žena Irina. „Ako bismo zaista morali da prepustimo ovaj deo Donbasa, to bi spasilo mnogo života – i vojnika i civila. Ali jednostavno odustati od te teritorije? Pa to je deo Ukrajine!“
I Slavjansk je česta meta napada. U centru grada nalazi se hotel koji je izgoreo nakon napada više dronova tipa Šahed. Vladislav Samusenko spavao je u jednoj od soba kada je napad počeo. „Hvala Bogu da sam još živ“, uzdiše i pokazuje razorenu hotelsku sobu.
„Mnogo tela u dvorištima i na ulicama“
Samusenko je osnovao humanitarnu organizaciju „Ritam našeg života“. Prvobitno je želeo da pomaže siročadi, ali nakon početka ruske invazije organizovao je i evakuaciju civila iz ugroženih područja. „Odmah mi je bilo jasno da treba spasavati živote“, kaže.
[caption id="attachment_4988163" align="aligncenter" width="1110"] Vladislav Samusenko u razorenoj hotelskoj sobi[/caption]
Dana 24. marta evakuisao je iz Konstantinovke bračni par penzionera – ženu i paralizovanog muškarca. Morao je peške da pređe osam kilometara da bi stigao u grad, stalno strahujući od ruskih napada. „Tamo ima mnogo tela, u dvorištima i na ulicama. Osećaju se dok prolazite pored kuća“, kaže Samusenko.
Prema njegovim rečima, u gradu najviše ostaju stariji ljudi. Međutim, sreo je i neke mlađe muškarce koji se plaše mobilizacije. „Imamo premalo boraca. Naši vojnici su umorni i nedostaje zamena.“ Ipak, dokle god ga civili budu molili za pomoć, kaže Samusenko, uvek će im pomagati da pobegnu iz ratom zahvaćenih gradova.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Ruska ofanziva u Donjecku: Konstatinovka ne sme pasti',
pubdate: '2026-04-19 10:56:45',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Donjeck,Rat u Ukrajini,Rusija,ruska ofanziva",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Ruska ofanziva u Donjecku: Konstatinovka ne sme pasti',
'pageContent': 'Dok Rusija skoro u potpunosti kontroliše oblast Lugansk u Ukrajini, oko 18 odsto regiona Donjeck još uvek nije pod ruskom kontrolom, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov 12. aprila. Međutim, ruska vojska nastavlja da napreduje. Njena trenutna ofanziva prvenstveno je usmerena na Konstantinovku. Zauzimanje tog grada otvorilo bi Rusima put ka poslednjim većim gradovima regiona – Kramatorsku i Slavjansku.
„Konstantinovka kao trn u oku“
Na obodima Konstantinovke već dolazi do borbi, kaže za DW komandant jedne ukrajinske čete s pozivnim imenom „Lis“ (Lisica). Prema njegovim rečima, nekim ruskim jedinicama pošlo je za rukom da, zaklonjene maglom, iz okolnih šuma prodru u grad. „Oni ispituju celu liniju fronta i traže mesta gde mogu da se uvuku ili da naprave proboj u odbrambenoj liniji“, objašnjava Lis. „Verovatno će, nakon niza napada koje trenutno posmatramo, izabrati određeni deo fronta i na njega usmeriti pritisak. To je njihova uobičajena taktika još od prošle godine.“
[caption id="attachment_4988160" align="aligncenter" width="1110"] Komandant čete „Lis“ (Lisica) upozorava na infiltraciju ruskih vojnika[/caption]
Prema rečima Lisa, Konstantinovka je za rusku vojsku „trn u oku“. „Dok tu ne probiju liniju, ne mogu dalje. Urbano područje Konstantinovka, Družkivka, Kramatorsk i Slavjansk praktično je jedan veliki grad“, objašnjava on i upozorava da bi, ukoliko Rusi tamo prodru, bilo veoma teško zaustaviti ih.
Povlačenje kao deo mirovnih pregovora
Rusija ne pokušava da preuzme kontrolu nad celim regionom samo vojnim sredstvima. I tokom dosadašnjih mirovnih pregovora Moskva je tražila povlačenje ukrajinske vojske iz čitavog Donbasa, odnosno iz oblasti Lugansk i Donjeck.
Kijev taj zahtev odbacuje. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski strahuje da bi Rusija, nakon povlačenja ukrajinske vojske, mogla to područje da iskoristi kao polaznu tačku za napade na druge regione. Prema njegovim rečima, u tom području postoje „snažne odbrambene i utvrđene linije“. Čak i u ratnim uslovima, tamo i dalje živi oko 200.000 ljudi.
„Kako u pregovorima možete da se odreknete teritorije za koju su hiljade naših ljudi dale živote? To ne dolazi u obzir“, ogorčeno kaže Ruslan, komandant minobacačke brigade koja brani položaje na ulazu u Konstantinovku.
„To je grad u kojem i dalje žive naši građani. Mora se braniti“, naglašava i načelnik štaba bataljona Eduard. „Ako ga tek tako napustimo, od Donjecke oblasti uskoro neće ostati ništa. Ako padne Konstantinovka, sledeći cilj biće Kramatorsk.“
https://vreme.com/svet/rat-u-ukrajini-rusija-stvaran-broj-zrtava/
Civili između opasnosti i evakuacije
Nije jasno koliko civila se još nalazi u Konstantinovki, koja je nekada imala 70.000 stanovnika. Evakuacija je moguća samo peške, putem koji je prekriven teško oštećenom mrežom – zaštitom od ruskih napada dronovima. „Kada sam napuštao Konstantinovku i skrivao se po kućama, u tri kuće sam pronašao mrtve civile“, priča komandant jedne streljačke brigade za DW. „Ne razumem ljude koji ostaju. Zašto ne odu?“
[caption id="attachment_4988161" align="aligncenter" width="1110"] Stanovnik Družkovke na putu do posla u martu 2026. godine[/caption]
I u obližnjoj Družkivki i dalje ima stanovnika. Ujutru, dok idemo sa ukrajinskim vojnicima, srećemo mnoge ljude na putu ka poslu – uglavnom zaposlene u komunalnim službama.
„Život u gradu je zastrašujući“, kratko kaže žena po imenu Ninel. „Ali gde da idem? Ionako mi nije ostalo još mnogo vremena“, dodaje stariji muškarac po imenu Vitalij.
Teška situacija u Kramatorsku i Slavjansku
Kako rat traje, sve više se menja i izgled Kramatorska. Iako grad još nije direktno na liniji fronta, razaranja se gotovo svakodnevno povećavaju. Samo 29. marta ruska vojska napala je grad s više avionskih bombi. Poginule su tri osobe, među njima i trinaestogodišnji dečak.
Jedna od bombi pala je u stambeno naselje koje je već sedmi put pogođeno. Ljudi koji tamo pokušavaju da srede svoje stanove deluju iznenađujuće smireno. „Spakovaćemo stvari“, kaže Olena, gledajući kroz prozor bez stakla. Ako se policijski čas, koji već važi tokom noći, dodatno produži, „moraćemo da odemo“, kaže ona. „Tako je bilo u Pokrovsku, Konstantinovki, pa u Družkivki. Jasno nam je da će doći red i na nas.“
Zaštitne mreže protiv dronova duž linije fronta već su uobičajen prizor. Sada se nalaze i u predgrađima Kramatorska i susednog Slavjanska. Neki delovi Slavjanska već su u dometu ruskih FPV dronova, zbog čega su maloletnici tamo već prisilno evakuisani. Ipak, u ostatku grada i dalje je živo – kafići rade, a penzioneri i žene sa decom šetaju ulicama.
[caption id="attachment_4988162" align="aligncenter" width="1110"] Uništena zgrada u Kramatorsku 29. marta 2026. Na ogradi piše: „Osvetiti se ruskoj kopiladi!“[/caption]
„Da imam novca, otišla bih. Teško je gledati sve ovo“, kaže starija žena Irina. „Ako bismo zaista morali da prepustimo ovaj deo Donbasa, to bi spasilo mnogo života – i vojnika i civila. Ali jednostavno odustati od te teritorije? Pa to je deo Ukrajine!“
I Slavjansk je česta meta napada. U centru grada nalazi se hotel koji je izgoreo nakon napada više dronova tipa Šahed. Vladislav Samusenko spavao je u jednoj od soba kada je napad počeo. „Hvala Bogu da sam još živ“, uzdiše i pokazuje razorenu hotelsku sobu.
„Mnogo tela u dvorištima i na ulicama“
Samusenko je osnovao humanitarnu organizaciju „Ritam našeg života“. Prvobitno je želeo da pomaže siročadi, ali nakon početka ruske invazije organizovao je i evakuaciju civila iz ugroženih područja. „Odmah mi je bilo jasno da treba spasavati živote“, kaže.
[caption id="attachment_4988163" align="aligncenter" width="1110"] Vladislav Samusenko u razorenoj hotelskoj sobi[/caption]
Dana 24. marta evakuisao je iz Konstantinovke bračni par penzionera – ženu i paralizovanog muškarca. Morao je peške da pređe osam kilometara da bi stigao u grad, stalno strahujući od ruskih napada. „Tamo ima mnogo tela, u dvorištima i na ulicama. Osećaju se dok prolazite pored kuća“, kaže Samusenko.
Prema njegovim rečima, u gradu najviše ostaju stariji ljudi. Međutim, sreo je i neke mlađe muškarce koji se plaše mobilizacije. „Imamo premalo boraca. Naši vojnici su umorni i nedostaje zamena.“ Ipak, dokle god ga civili budu molili za pomoć, kaže Samusenko, uvek će im pomagati da pobegnu iz ratom zahvaćenih gradova.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-04-19 10:56:45',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
