Evropska narodna partija, bliska Srpskoj naprednoj stranci, sprečila je da na dnevni red Evropskog parlamenta (EP) dođe rasprava o izborima u Srbiji, saznaje Demostat
Najviše bi mogle da „stradaju“ marke Audi i Porše, dok bi BMW i Mercedes, zbog proizvodnih pogona u Sjedinjenim Državama, bili u povoljnijem položaju. Ipak, mnogo toga je i dalje neizvesno, a Tramp je i ranije znao da najavljuje carine koje na kraju nisu sprovedene u praksi.
„Carinska zaštita“ kroz proizvodnju u SAD
Prema Dudenheferu, nemački proizvođači ne bi bili pogođeni u istoj meri. BMW i Mercedes, zahvaljujući velikim fabrikama koje imaju u Sjedinjenim Državama, imaju određenu vrstu „carinske zaštite“, dok bi marke bez proizvodnje u SAD-u, poput Audija i Poršea, bile direktno i snažno pogođene. Zbog toga Dudenhefer očekuje da bi povećanje carina moglo da ubrza planove za izgradnju novih proizvodnih pogona u SAD-u.
Tramp je pre nekoliko dana na svojoj društvenoj mreži Truth Social najavio znatno povećanje uvoznih carina na vozila iz EU, obrazlažući to tvrdnjom da se Unija ne pridržava carinskog dogovora postignutog prošlog leta. Tu tvrdnju, međutim, nije dodatno objasnio niti potkrepio dokazima. Evropska unija odbacila je Trampove optužbe.
Prema toj najavi, carine bi se u većini slučajeva povećale sa 15 na 25 odsto. Automobili i teretna vozila evropskih proizvođača koji se proizvode u Sjedinjenim Državama ne bi bili obuhvaćeni tim merama.
Upozorenja iz industrije i ekonomskih krugova
Predsednik Instituta za svetsku privredu u Kilu (IfW) Moric Šularik upozorava da bi nove carine imale „značajan“ negativan efekat na nemačku privredu. Trgovinski stručnjak IfW-a Julijan Hinc procenjuje da bi realna dodata vrednost mogla da padne za oko 0,3 odsto. „Već ionako spor privredni rast Nemačke bio bi snažno pogođen“, ističe Hinc.
Nemačko udruženje automobilske industrije (VDA) Trampov potez ocenjuje kao „novo i ozbiljno opterećenje transatlantskih odnosa“. Predsednica VDA Hildegard Miler pozvala je na poštovanje trgovinskog sporazuma između EU i SAD i zatražila da Brisel „napokon“ sprovede dogovorene obaveze. Deo tog carinskog paketa trenutno se nalazi u Evropskom parlamentu, gde je njegovo usvajanje uslovljeno dodatnim zahtevima.
[caption id="attachment_4977605" align="aligncenter" width="1440"] Poseta Fridriha Merca Vašingtonu[/caption]
Politička pozadina carinskog spora
Tramp od početka svog drugog mandata učestalo preti novim carinama, često ih koristeći kao sredstvo političkog pritiska u pitanjima koja nemaju neposredne veze s trgovinom. Tako je ranije pokušao da utiče na sudski postupak protiv bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, kao i u sporu oko Grenlanda, ali bez uspeha.
I u slučaju automobilskih carina pojavile su se sumnje da je reč o politički motivisanom potezu. Nemačka savezna vlada odbacila je tvrdnje da su Trampove najave direktna reakcija na kritike kancelara Fridriha Merca na račun američkog kursa u ratu protiv Irana. Ipak, jedan visoki zvaničnik Pentagona izjavio je za Rojters da su Mercove izjave bile „neprimerene i nekorisne“.
Merc je ranije, u jednom razgovoru s učenicima, izjavio da SAD očigledno nema jasnu strategiju u ratu protiv Irana – ocenu koju dele i brojni stručnjaci. To je, međutim, očigledno lično naljutilo Trampa, koji je potom nemačkog kancelara u više navrata verbalno napadao na društvenim mrežama. Merc je, između ostalog, u kontekstu SAD rekao i da „iransko državno rukovodstvo ponižava čitavu jednu naciju“.
Pozivi na tvrđi evropski odgovor
Ekonomista Marsel Fracer smatra da nemačka politika treba češće da govori otvoreno i odlučno. Predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) upozorava da Tramp stalno popuštanje Evrope tumači kao slabost. „Evropska unija i nemačka vlada moraju napokon da pokažu odlučnost. Ne smeju više da dozvole da budu ucenjivane, jer će u suprotnom troškovi za evropsku privredu, a posebno za nemačke izvoznike, samo rasti“, poručuje Fracer.
On takođe ističe da, uprkos procenama američkih sudova prema kojima su Trampove carine nezakonite, predsednik i dalje pokušava da na račun Evrope i nemačkih proizvođača automobila poveća svoju popularnost na domaćem planu.
Slično razmišlja i spoljnopolitički stručnjak CDU-a Peter Bajer, koji Trampovu carinsku politiku opisuje kao „politički refleks i reakciju proisteklu iz frustracije“, a ne kao deo koherentne strategije. Ipak, neki ekonomisti, poput Jensa Zidekuma, savetnika saveznog ministra finansija Larsa Klingbajla, pozivaju na uzdržanost i upozoravaju da za sada nije jasno da li Trampova pretnja carinama uopšte ima čvrsto pravno uporište – ili će morati da bude revidirana.',
title: 'Koliko bi nemačku privredu pogodile Trampove carine',
pubdate: '2026-05-04 19:00:22',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Nemačka,SAD,Sankcije",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Koliko bi nemačku privredu pogodile Trampove carine',
'pageContent': 'Kako bi nove carine uopšte mogle da utiču na privredu i zašto je Donald Tramp upravo sada zapretio podizanjem carina navozila iz Evropske unije na 25 odsto? Ako se najavljene mere zaista sprovedu, procenjuju stručnjaci, najveće posledice bi nesumnjivo osetila nemačka automobilska industrija, piše Dojče vele.
Iako se Trampove mere formalno odnose na Evropsku uniju, budući da je carinska politika u nadležnosti Brisela, a ne država članica, one se mogu tumačiti i kao direktno usmerene protiv Nemačke. Na to upozorava Ferdinand Dudenhefer, direktor istraživačkog centra CAR u Bohumu, ističući da je izvoz ostalih evropskih proizvođača automobila u SAD „zanemarljiv“.
Najviše bi mogle da „stradaju“ marke Audi i Porše, dok bi BMW i Mercedes, zbog proizvodnih pogona u Sjedinjenim Državama, bili u povoljnijem položaju. Ipak, mnogo toga je i dalje neizvesno, a Tramp je i ranije znao da najavljuje carine koje na kraju nisu sprovedene u praksi.
„Carinska zaštita“ kroz proizvodnju u SAD
Prema Dudenheferu, nemački proizvođači ne bi bili pogođeni u istoj meri. BMW i Mercedes, zahvaljujući velikim fabrikama koje imaju u Sjedinjenim Državama, imaju određenu vrstu „carinske zaštite“, dok bi marke bez proizvodnje u SAD-u, poput Audija i Poršea, bile direktno i snažno pogođene. Zbog toga Dudenhefer očekuje da bi povećanje carina moglo da ubrza planove za izgradnju novih proizvodnih pogona u SAD-u.
Tramp je pre nekoliko dana na svojoj društvenoj mreži Truth Social najavio znatno povećanje uvoznih carina na vozila iz EU, obrazlažući to tvrdnjom da se Unija ne pridržava carinskog dogovora postignutog prošlog leta. Tu tvrdnju, međutim, nije dodatno objasnio niti potkrepio dokazima. Evropska unija odbacila je Trampove optužbe.
Prema toj najavi, carine bi se u većini slučajeva povećale sa 15 na 25 odsto. Automobili i teretna vozila evropskih proizvođača koji se proizvode u Sjedinjenim Državama ne bi bili obuhvaćeni tim merama.
Upozorenja iz industrije i ekonomskih krugova
Predsednik Instituta za svetsku privredu u Kilu (IfW) Moric Šularik upozorava da bi nove carine imale „značajan“ negativan efekat na nemačku privredu. Trgovinski stručnjak IfW-a Julijan Hinc procenjuje da bi realna dodata vrednost mogla da padne za oko 0,3 odsto. „Već ionako spor privredni rast Nemačke bio bi snažno pogođen“, ističe Hinc.
Nemačko udruženje automobilske industrije (VDA) Trampov potez ocenjuje kao „novo i ozbiljno opterećenje transatlantskih odnosa“. Predsednica VDA Hildegard Miler pozvala je na poštovanje trgovinskog sporazuma između EU i SAD i zatražila da Brisel „napokon“ sprovede dogovorene obaveze. Deo tog carinskog paketa trenutno se nalazi u Evropskom parlamentu, gde je njegovo usvajanje uslovljeno dodatnim zahtevima.
[caption id="attachment_4977605" align="aligncenter" width="1440"] Poseta Fridriha Merca Vašingtonu[/caption]
Politička pozadina carinskog spora
Tramp od početka svog drugog mandata učestalo preti novim carinama, često ih koristeći kao sredstvo političkog pritiska u pitanjima koja nemaju neposredne veze s trgovinom. Tako je ranije pokušao da utiče na sudski postupak protiv bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, kao i u sporu oko Grenlanda, ali bez uspeha.
I u slučaju automobilskih carina pojavile su se sumnje da je reč o politički motivisanom potezu. Nemačka savezna vlada odbacila je tvrdnje da su Trampove najave direktna reakcija na kritike kancelara Fridriha Merca na račun američkog kursa u ratu protiv Irana. Ipak, jedan visoki zvaničnik Pentagona izjavio je za Rojters da su Mercove izjave bile „neprimerene i nekorisne“.
Merc je ranije, u jednom razgovoru s učenicima, izjavio da SAD očigledno nema jasnu strategiju u ratu protiv Irana – ocenu koju dele i brojni stručnjaci. To je, međutim, očigledno lično naljutilo Trampa, koji je potom nemačkog kancelara u više navrata verbalno napadao na društvenim mrežama. Merc je, između ostalog, u kontekstu SAD rekao i da „iransko državno rukovodstvo ponižava čitavu jednu naciju“.
Pozivi na tvrđi evropski odgovor
Ekonomista Marsel Fracer smatra da nemačka politika treba češće da govori otvoreno i odlučno. Predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) upozorava da Tramp stalno popuštanje Evrope tumači kao slabost. „Evropska unija i nemačka vlada moraju napokon da pokažu odlučnost. Ne smeju više da dozvole da budu ucenjivane, jer će u suprotnom troškovi za evropsku privredu, a posebno za nemačke izvoznike, samo rasti“, poručuje Fracer.
On takođe ističe da, uprkos procenama američkih sudova prema kojima su Trampove carine nezakonite, predsednik i dalje pokušava da na račun Evrope i nemačkih proizvođača automobila poveća svoju popularnost na domaćem planu.
Slično razmišlja i spoljnopolitički stručnjak CDU-a Peter Bajer, koji Trampovu carinsku politiku opisuje kao „politički refleks i reakciju proisteklu iz frustracije“, a ne kao deo koherentne strategije. Ipak, neki ekonomisti, poput Jensa Zidekuma, savetnika saveznog ministra finansija Larsa Klingbajla, pozivaju na uzdržanost i upozoravaju da za sada nije jasno da li Trampova pretnja carinama uopšte ima čvrsto pravno uporište – ili će morati da bude revidirana.',
'pageDate': '2026-05-04 19:00:22',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
