U dva velika predmeta koji su uzdrmali javnost – „nadstrešnica“ i „Stajić“ – pravosuđe mesecima ne uspeva da odgovori na osnovno pitanje: ko je nadležan za postupanje
U Smederevskoj Palanci, nekoliko dana pred lokalne izbore, država deli subvencije i obilazi projekte. U fokusu su energetska efikasnost i milioni iz budžeta, ali i pažljivo tempiran trenutak. Dok ministarka Dubravka Đedović Handanović govori o razvoju, otvara se pitanje političkog konteksta ovih poteza
Šta je brza moda i kako je prepoznati? Kakav je položaj zaposlenih u modnim industrijama? Kako se u eri društvenih mreža, gde nas influenseri zapljuskuju reklamama popularnih modnih brendova, osvestiti i odoleti modnim trendovima?
„Međutim, u slučaju intervencije na Terazijama, ne govorimo više o manjkavostima sistema, već o njegovom potpunom zaobilaženju. Ne postoji javno dostupan podatak o tome na osnovu kakve (ne)stručne procene je ovaj predmet izabran, niti koja institucija je odobrila 'oplemenjavanje' sveže izvedenog kružnog toka u jednom od najvažnijih gradskih prostora koji se naknadno imenuje kao 'skulptura' i'simbol'", ukazala je ona.
Prema njenim rečima, posebno je problematično što se ovaj predmet proglašava „simbolom Terazija", jer se simboli ne nastaju političkom odlukom, niti konferencijom za štampu.
„Simbol se formira kroz vreme, kroz upotrebu prostora, kroz kolektivno iskustvo i prihvatanje. Tek kada nešto postane deo zajedničkog pamćenja grada, možemo govoriti o simbolu. Terazije su upravo primer prostora u kojem simbolički slojevi nisu rezultat jedne odluke, već dugotrajnog istorijskog procesa", dodala je Lena Jovanović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Ono Šapićevo nešto na Terazijama: Nije svaki trodimenzionalni objekat skulptura',
pubdate: '2026-07-07 12:47:02',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Kružni tok,Skulptura,Terazije",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Ono Šapićevo nešto na Terazijama: Nije svaki trodimenzionalni objekat skulptura',
'pageContent': 'Udruženje likovnih umetnika Srbije je reagujući na navode da je na Terazijama postavljena „skulptura" i „novi simbol", ocenilo da nije svaki trodimenzionalni objekat u javnom prostoru skluptura, kao i da kada administrativna odluka bude dovoljna da predmet dobije status simbola, problem nije samo estetski, već institucionalni i politčki.
Predsednica vajarske sekcije ULUS Lena Jovanović istakla je u pisanoj izjavi da nisu svi predmeti u javnom prostoru skulpture, niti su sposobni da pukom montažom u prostor postanu simboli mesta gde su postavljene.
„Kada bismo prihvatili takvu nakaradnu logiku, granica između umetničkog dela, urbanog mobilijara i industrijski proizvedenih elemenata opreme grada potpuno bi nestala. Naziv javna skulptura ne zavređuje svoju odrednicu samo ukoliko je nešto veliko i trodimenzionalno, od čvrstog materijala i postavljeno na primer u kružni tok", naglasila je ona.
Lena Jovanović je istakla da konkursna praksa u domaćoj izvedbi već godinama ne funkcioniše bez problema, da se transparentnost postupaka dovodi u pitanje, da je poverenje autora narušeno i da se stručne komisije suočavaju sa situacijama u kojima njihove odluke nemaju stvarni uticaj na konačni ishod, što, kako je navela, ukazuje na dugotrajnu krizu institucionalnog okvira u kojem se odlučuje o javnom prostoru.
„Međutim, u slučaju intervencije na Terazijama, ne govorimo više o manjkavostima sistema, već o njegovom potpunom zaobilaženju. Ne postoji javno dostupan podatak o tome na osnovu kakve (ne)stručne procene je ovaj predmet izabran, niti koja institucija je odobrila 'oplemenjavanje' sveže izvedenog kružnog toka u jednom od najvažnijih gradskih prostora koji se naknadno imenuje kao 'skulptura' i'simbol'", ukazala je ona.
Prema njenim rečima, posebno je problematično što se ovaj predmet proglašava „simbolom Terazija", jer se simboli ne nastaju političkom odlukom, niti konferencijom za štampu.
„Simbol se formira kroz vreme, kroz upotrebu prostora, kroz kolektivno iskustvo i prihvatanje. Tek kada nešto postane deo zajedničkog pamćenja grada, možemo govoriti o simbolu. Terazije su upravo primer prostora u kojem simbolički slojevi nisu rezultat jedne odluke, već dugotrajnog istorijskog procesa", dodala je Lena Jovanović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-07-07 12:47:02',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
