U dva velika predmeta koji su uzdrmali javnost – „nadstrešnica“ i „Stajić“ – pravosuđe mesecima ne uspeva da odgovori na osnovno pitanje: ko je nadležan za postupanje
U Smederevskoj Palanci, nekoliko dana pred lokalne izbore, država deli subvencije i obilazi projekte. U fokusu su energetska efikasnost i milioni iz budžeta, ali i pažljivo tempiran trenutak. Dok ministarka Dubravka Đedović Handanović govori o razvoju, otvara se pitanje političkog konteksta ovih poteza
Šta je brza moda i kako je prepoznati? Kakav je položaj zaposlenih u modnim industrijama? Kako se u eri društvenih mreža, gde nas influenseri zapljuskuju reklamama popularnih modnih brendova, osvestiti i odoleti modnim trendovima?
Istovremeno, pobuna kao da se stišala, a međusobice kritičara vlasti pojačale. Gde je pobuna, između optimizma i defetizma? To je naslovna tema novog „Vremena“ koje je na kioscima od ovog četvrtka (26. mart).
Zoran Pavlović, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da vlast svoje protivnike crta kao „talibane“ koje je legitimno tući i hapsiti. A u isto vreme te „talibane“ huška jedne na druge.
„Stalno ponavljanje poruke da su ‘protesti propali’ (iz režimskih ustiju), tj. da ‘nema nade’ (iz antirežimskih) proizvodi nešto što liči na naučenu bespomoćnost: ljudi počinju da veruju da njihov angažman (više) nema efekta, pa se povlače i time zapravo potvrđuju upravo ono u šta su počeli da sumnjaju: odustaju jer misle da su u man jini, te tako na kraju i postanu manjina“, kaže Pavlović.
„Ovo je posebno važno jer su protesti u Srbiji već prošli fazu masovne mobilizacije. U takvim situacijama, režimi često prelaze sa otvorene represije na neku vrstu psihološke demobilizacije“, dodaje on za „Vreme“.
Dragan Popadić, profesor socijalne psihologije na istom fakultetu, kaže da odsustvo nade i energije verovatno postoji kod preteranih optimista koji su verovali da će erupcija nezadovoljstva i protesta sama po sebi dovesti do smene vlasti.
„Dok je raniji zahtev ujedinjavao građane, pa su sve druge razlike među njima bledele kao nebitne, zahtev za izborima i priprema za njih su logikom stvari kad-tad morali dovesti do toga da izađu na videlo znatne razlike u političkim stavovima, pa i u interesima različitih grupa među građanima, studentima i strankama“, kaže Popadić.
„Okretanje ka izborima kao cilju dalo je i priliku vlastima da aktivira sav svoj uvežbani repertoar stvaranja sukoba i zamućivanja vode. Ukratko, situacija jeste zamršena, ali je daleko od defetizma“, dodaje.
Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić podseća da je proizvođenjem beskrajnog niza sukoba unutar opozicionog polja i širenjem defetizma režim i tokom prethodnih 14 godina uspevao da uguši proteste, doduše – samo privremeno.
„I ovde je reč o već viđenoj tehnici dezorijentacije, obeshrabrivanja i sluđivanja građana, do te mere da im primisao o odustajanju od borbe za slobodnu državu, ukoliko je nemoguće da se vladajuća hidra promeni, deluje kao racionalan izbor. Za režim, to jeste poželjna i projektovana reakcija“, kaže ona.
Zato, kaže, krajnje je vreme da se svi koji su protiv vlasti dogovore o međusobnom nenapadanju, a da se onda „neutrališu defetističke pasaže“ u režiji vlasti. „Oni koji to ne učine biće suočeni sa reakcijom javnosti, u vidu osude zbog nedostatka odgovornosti, upravo prema javnom interesu“, dodaje ona.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', title: 'Pobuna i defetizam: Ko bi to da digne ruke?', pubdate: '2026-03-26 06:49:36', authors: authors, sections: "Vreme", tags: "Lokalni izbori,Nedeljnik Vreme,Novi broj", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Pobuna i defetizam: Ko bi to da digne ruke?', 'pageContent': 'Srbiju čekaju valjda najskuplji lokalni izbori u istoriji izbora. Vlast je pokrenula baš sve što može – radi glasanja u Sevojnu, Kuli, Boru i još sedam relativno malih mesta.
Istovremeno, pobuna kao da se stišala, a međusobice kritičara vlasti pojačale. Gde je pobuna, između optimizma i defetizma? To je naslovna tema novog „Vremena“ koje je na kioscima od ovog četvrtka (26. mart).
Zoran Pavlović, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da vlast svoje protivnike crta kao „talibane“ koje je legitimno tući i hapsiti. A u isto vreme te „talibane“ huška jedne na druge.
„Stalno ponavljanje poruke da su ‘protesti propali’ (iz režimskih ustiju), tj. da ‘nema nade’ (iz antirežimskih) proizvodi nešto što liči na naučenu bespomoćnost: ljudi počinju da veruju da njihov angažman (više) nema efekta, pa se povlače i time zapravo potvrđuju upravo ono u šta su počeli da sumnjaju: odustaju jer misle da su u man jini, te tako na kraju i postanu manjina“, kaže Pavlović.
„Ovo je posebno važno jer su protesti u Srbiji već prošli fazu masovne mobilizacije. U takvim situacijama, režimi često prelaze sa otvorene represije na neku vrstu psihološke demobilizacije“, dodaje on za „Vreme“.
Dragan Popadić, profesor socijalne psihologije na istom fakultetu, kaže da odsustvo nade i energije verovatno postoji kod preteranih optimista koji su verovali da će erupcija nezadovoljstva i protesta sama po sebi dovesti do smene vlasti.
„Dok je raniji zahtev ujedinjavao građane, pa su sve druge razlike među njima bledele kao nebitne, zahtev za izborima i priprema za njih su logikom stvari kad-tad morali dovesti do toga da izađu na videlo znatne razlike u političkim stavovima, pa i u interesima različitih grupa među građanima, studentima i strankama“, kaže Popadić.
„Okretanje ka izborima kao cilju dalo je i priliku vlastima da aktivira sav svoj uvežbani repertoar stvaranja sukoba i zamućivanja vode. Ukratko, situacija jeste zamršena, ali je daleko od defetizma“, dodaje.
Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić podseća da je proizvođenjem beskrajnog niza sukoba unutar opozicionog polja i širenjem defetizma režim i tokom prethodnih 14 godina uspevao da uguši proteste, doduše – samo privremeno.
„I ovde je reč o već viđenoj tehnici dezorijentacije, obeshrabrivanja i sluđivanja građana, do te mere da im primisao o odustajanju od borbe za slobodnu državu, ukoliko je nemoguće da se vladajuća hidra promeni, deluje kao racionalan izbor. Za režim, to jeste poželjna i projektovana reakcija“, kaže ona.
Zato, kaže, krajnje je vreme da se svi koji su protiv vlasti dogovore o međusobnom nenapadanju, a da se onda „neutrališu defetističke pasaže“ u režiji vlasti. „Oni koji to ne učine biće suočeni sa reakcijom javnosti, u vidu osude zbog nedostatka odgovornosti, upravo prema javnom interesu“, dodaje ona.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
', 'pageDate': '2026-03-26 06:49:36', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
