U novoj epizodi podkasta „Ova situacija" Jelena Obućina, Andrej Ivanji i Filip Švarm analizraju burne događaje iz prethodnih sedam dana: ko je naredio desant na Tivat, ko od toga ima štetu, a ko korist, a šta pokazuje novi razvoj događaja u istrazi u vezi sa mafijaškim ubistvom u restoranu 27 i ulogom Veselina Milića u tom događaju
O tome kuda vodi trenutna politička situacija i šta nas tek čeka u novoj epizodi podkasta „Ova situacija“ razgovaraju Filip Švarm, Slobodan Georgijev i Željko Bodrožić
U novoj epizodi podkasta „Ova situacija“ Filip Švarm, Sloba Georgijev i Andrej Ivanji govore o studentskom protestu, ubistvu na Senjaku, putu predsednika u Kinu i raznim drugim temama
O tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina, kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet glavnog grada i kvalitet života u njemu, razgovarali su učesnici tribine “Šta se gradi, a šta ruši u Beogradu” u organizaciji nedeljnika “Vreme”
„Vreme“ zavisi samo od vas, jer je čvrsto rešilo da ne pravi trule kompromise. Zato smo pokrenuli crowdfunding kampanju. Uključite se u važan posao očuvanja nezavisnog novinarstva
Posle gotovo nedelju dana intenzivnih udara i uzajamnih pretnji između Izrael i Iran, region ulazi u fazu opasne neizvesnosti - nastavljaju se napadi, diplomatski kanali pokušavaju da se ponovo otvore, a strah od šireg regionalnog sukoba sve je prisutniji. Dok se broj žrtava povećava, a civili u više gradova provode noći u skloništima, međunarodna zajednica pokušava da spreči dalje širenje rata koji već sada menja političku i bezbednosnu mapu Bliskog istoka
Rat na Bliskom istoku ušao je u novu fazu. Nakon koordinisanih udara Sjedinjenih Država i Izraela na ciljeve u Iranu, Teheran odgovara raketama i dronovima širom regiona. Broj žrtava u Iranu popeo sa na 1.230. Globalna tržišta reaguje na nestabilnost energetskih tokova, zapadne zemlje evakuišu svoje državljane iz regiona i razmatraju slanje vojnih snaga u region
Za razliku od akcija, obveznica ili nekretnina, zlato ne generiše redovan prihod. Njegova vrednost u portfoliju ne meri se prinosom, već funkcijom zaštite
Predstava „Neoplanta“ u petak (13. febraur) u Novosadskom pozorištu stoti put otvara priču o čoveku, gradu i istoriji, ali i o mestu pojedinca u svetu koji se stalno menja
Pre 28 godina u Sarajevu se dogodila istorija: tog februara 1998. Đorđe Balašević održao je prvi posleratni koncert u ranjenom gradu. Teofil Pančić bio je na licu mesta, a mi donosimo njegovu reportažu odande. Jedan drugi februar, 19.02.2021. doneo nam je gubitak: umro je Đole. I opet, in memoriam mu je pisao Teofil
U skladu sa dinamikom isporuka, navodi se u saopštenju, NIS planira početak startnih aktivnosti u Rafineriji nafte Pančevo, a najavljene su i nove isporuke sirove nafte
Republički geodetski zavod dostavio je redakciji odgovor na tekst „Osim Generalštaba, po katastru i Kasarna i Stari Generalštab više nisu kulturna dobra“. Odgovor prenosimo u celosti
U novoj epizodi podkasta „Ova situacija“ predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, direktor vesti TV Nova Slobodan Georgijev i glavni urednik „Vremena“ i ove nedelje za sve prijatelje zdravog razuma tumače, analiziraju i komentrarišu najvažnije događaje, pojave i procese
Na internet stanici nedeljnika „Vreme“, dana 4. oktobra 2025. u 19.31 časova, pod naslovom „Sindikat SNP: Kritika koleginicinog pevanja nije govor mržnje“, objavljen je tekst koji sadrži niz netačnih, nepotpunih i neproverenih informacija o ličnosti Nataše Tasić Knežević, operske umetnice i soliste Opere Srpskog narodnog pozorišta
Najmoćniji čovek u državi, Aleksandar Vučić, potpuno je nemoćan pred Dijanom Hrkom, ožalošćenom ženom čija je pojava još ogolila čemu služi Ćacilend. To je naslovna tema novog „Vremena“
Nakon provere informacija navedenih u tekstu objavljenom 2. oktobra 2025. godine pod naslovom „Zbog neosnovane optužbe Nataše Tasić otkazan je početak sezone SNP“, utvrdili smo da su pojedinačni navodi netačni i zbog toga objavljujemo sledeći demanti
U novoj epizodi podkasta „Vremena“ „Ova situacija" о tajnim dogovorima države i vlasnika UM, o smeni Aleksandre Subotić, nasilju na ulicama, „čudesnim“ ekonomskim merama, uznemirenom predsedniku i velikoj nervozi vlasti govore predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, direktor vesti TV Nova S Slobodan Georgijev i Filip Švarm
Procene govore da u Srbiji oko 800.000 životinja živi na ulici, a najugroženije su mačke. Zato je kompanija Lidl donirala tonu hrane i grickalica za mačke udruženju za spasavanje životinja Animal Rescue Serbia (ARS)
Da li treba zaustaviti izložbu EXPO, kako se boriti protiv netransparentnosti i korupcije, kako primena lex specijalisa utiče na bezbednost i kvalitet izgrađenih objekata? O tome u novom podkastu „Vremena” „Šira slika” govore predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, predsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović i lider Incijative Beograd ostaje Đorđe Miketić
Studentska lista danas ima ubedljivu podršku u odnosu na vlast, otkrivaju istraživanja javnog mnjenja koja objavljuje „Vreme“ u novom broju. Ali, uslov je da takva lista bude jedina opoziciona
Pri kupovini plastičnih predmeta tražite oznaku „bez bisfenola" (Bisphenol-free) – napomena „bez BPA" nije dovoljna.
Čak ni na kampovanju nemojte podgrevati hranu direktno u konzervama.
Vodu iz slavine načelno pijte samo kada je hladna (što štiti i od teških metala).
Takođe, konzumiranje nesvarljivih biljnih dijetetskih vlakana može biti od pomoći. Poznato je da ona vezuju toksične materije i izbacuju ih iz organizma, što je dokazano za pojedine supstance iz PFAS grupe. Da li ovaj mehanizam funkcioniše i kod bisfenola, još uvek nije dovoljno istraženo.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'EU zabranjuje BPA u ambalaži za hranu: Šta je bisfenol A i koliko je opasan?',
pubdate: '2026-06-26 10:39:17',
authors: authors,
sections: "Mozaik",
tags: "Bisfenol A,BPA,Evropska unija,Hemikalija,Ishrana,Zabrana",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'EU zabranjuje BPA u ambalaži za hranu: Šta je bisfenol A i koliko je opasan?',
'pageContent': 'Od jula 2026. u Evropskoj uniji više neće biti dozvoljeno prisustvo bisfenola A (BPA) u ambalaži za hranu. Kakva je to hemikalija i kako da je izbegnemo?
U bočicama za bebe i termalnom papiru, kao što su fiskalni računi, ova hemikalija je već zabranjena, a sada bi trebalo sprečiti i da bisfenol A preko hrane dospe u naš organizam. Završetkom prelaznog roka od jula 2026. godine, u EU više neće smeti da se prodaje ambalaža za hranu koja je proizvedena uz upotrebu BPA ili sličnih bisfenola, piše Dojče vele.
Bisfenol A je industrijska hemikalija. Koristi se za proizvodnju tvrde i providne plastike poznate kao polikarbonat, kao i takozvanih epoksidnih smola. Ove smole se nalaze, na primer, u unutrašnjem sloju konzervi za hranu ili limenki za piće. Tamo imaju ulogu da spreče rđanje lima i rastvaranje metala koji bi potom prešli u hranu.
BPA se takođe može naći u plastičnim folijama, štamparskim bojama ili lepkovima. Prema podacima ekološke organizacije BUND, samo u Nemačkoj se godišnje plasira oko 410.000 tona ove supstance.
Zabrana EU se ne odnosi samo na jednokratnu ambalažu, već i na predmete poput flašica za vodu, kutija za užinu ili plastičnog kuhinjskog posuđa.
Kako bisfenoli poput BPA mogu da naškode našem zdravlju
Kada se hemijske supstance poput BPA koriste u posudama za hranu, male količine mogu preći u namirnice i pića. Prema mišljenju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), bisfenol A predstavlja zdravstveni rizik za sve starosne grupe.
Između ostalog, EFSA navodi da BPA može da promeni određene mehanizme imunog sistema i izazove astmu i autoimune bolesti. Takođe postoje indicije da povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i gojaznosti. Pre svega, BPA štetno deluje na hormonski sistem: može, na primer, da ugrozi plodnost muškaraca i žena, potencijalno poremeti pubertet i povezuje se sa nastankom određenih vrsta karcinoma.
Hormonsko delovanje BPA poznato već skoro 100 godina
Činjenica da bisfenol A može da deluje slično kao prirodni ženski polni hormon estrogen nije novo otkriće. BPA je testiran kao veštački estrogen još ranih tridesetih godina prošlog veka. Ipak, tada je u upotrebu ušao derivat estrogena DES (dietilstilbestrol), koji ima veoma sličnu molekularnu strukturu kao BPA.
DES se koristio sve do sedamdesetih godina za sprečavanje komplikacija u trudnoći. Međutim, ispostavilo se da je povećavao rizik od raka dojke, dok je kod ćerki lečenih žena rastao rizik od komplikacija pri porođaju, kao i od raka vagine i grlića materice. Propisivanje DES-a kao sintetičkog derivata hormona zabranjeno je 1971. godine.
Studije u EU i SAD: Skoro svako ima BPA u organizmu
U istraživanjima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), sprovedenim u jedanaest evropskih zemalja, bisfenol A je otkriven u urinu kod 92 odsto učesnika. U nacionalnoj zdravstvenoj studiji u SAD iz perioda 2003–2004. godine, 93 odsto od preko 2500 učesnika imalo je BPA u urinu.
U SAD ne postoji savezna zabrana ove hemikalije u ambalaži za hranu. Ipak, od 2012. godine zabranjena je u flašicama i šoljama za bebe, a od 2013. i u ambalaži za hranu za bebe. Pojedine savezne države zabranile su BPA u termalnom papiru, dok u Kaliforniji proizvodi sa visokim sadržajem BPA moraju da nose upozorenja.
U Evropi je EFSA zbog toga smanjila podnošljivi dnevni unos (TDI) bisfenola A sa 4 mikrograma na 0,2 nanograma po kilogramu telesne težine – što je količina za koju se pretpostavlja da ne izaziva štetu.
Iako su bisfenoli poput BPA, ili supstance sličnog dejstva poput BPF i BPS, prisutni u mnogim proizvodima – uključujući materijale za zubne plombe ili donji veš od sintetičkih vlakana – i nalaze se u vazduhu, prašini i vodi, oni u naše telo dospevaju uglavnom preko posuda za hranu i piće. Trudnice ih preko posteljice prenose na fetus.
Evropska unija još uvek nije potpuno bez BPA
Najnovija zabrana upotrebe BPA u posudama za hranu u EU jeste najstroža na svetu, ali postoje određeni izuzeci i dodatni prelazni rokovi.
Tako se hrana koja se već nalazi u ambalaži sa sadržajem BPA može prodavati sve dok se ne potroše zalihe, između ostalog i da bi se sprečilo bacanje hrane.
Tamo gde još uvek nema odgovarajućih alternativa za BPA, odobreni su prelazni rokovi. To je slučaj sa konzervama za kiselu hranu, kao što su riba, voće i povrće. One mogu imati premaz sa BPA do 2028. godine, jer to sprečava da kiselina nagrize lim i pređe u sadržaj konzerve.
Bisfenol A može dospeti i u našu vodu za piće. To se dešava ako su prilikom sanacije vodovodnih cevi korišćene epoksidne smole za unutrašnji premaz. One vremenom postaju krhke, pa hemikalija može da pređe u vodu. Zbog toga je bolje ne piti toplu vodu iz slavine. Kod hladne vode je rizik znatno manji, dok tuširanje toplom vodom ne predstavlja nikakav problem.
Kako možemo da izbegnemo bisfenole?
U Evropskoj uniji ne postoji obaveza navođenja BPA premaza na proizvodima. Čak ni oznaka „bez BPA" (BPA-free) ne znači mnogo, jer su u proizvodnji mogle biti korišćene druge vrste bisfenola. Ipak, uz nekoliko mera možemo sami da se zaštitimo:
Izbegavajte namirnice iz konzervi.
Koristite staklene tegle.
Umesto plastičnog, koristite kuhinjski pribor od drveta, stakla ili nerđajućeg čelika.
Izbegavajte upotrebu plastičnog posuđa u mikrotalasnoj rerni.
Pri kupovini plastičnih predmeta tražite oznaku „bez bisfenola" (Bisphenol-free) – napomena „bez BPA" nije dovoljna.
Čak ni na kampovanju nemojte podgrevati hranu direktno u konzervama.
Vodu iz slavine načelno pijte samo kada je hladna (što štiti i od teških metala).
Takođe, konzumiranje nesvarljivih biljnih dijetetskih vlakana može biti od pomoći. Poznato je da ona vezuju toksične materije i izbacuju ih iz organizma, što je dokazano za pojedine supstance iz PFAS grupe. Da li ovaj mehanizam funkcioniše i kod bisfenola, još uvek nije dovoljno istraženo.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-26 10:39:17',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
