Svet
Ko je novi papa Lav XIV?Drugog dana konklave izabran je novi poglavar Rimokatoličke crkve. Novi papa je američki kardinal Robert Frensis Prevost i nosiće ime Lav XIV
Drugog dana konklave izabran je novi poglavar Rimokatoličke crkve. Novi papa je američki kardinal Robert Frensis Prevost i nosiće ime Lav XIV
Napor da se od emocionalne pustoši dođe do živosti, tema je u izložbe poljske umetnice „Odmrzavanje osećanja“ Malgožate Njeđelko u CZKD-u
Novi poglavar Rimokatoličke crkve je Robert Prevost, američki kardinal. Nosiće ime Lav XIV
Tonino Picula je u Strazburu govorio i o odnosu Srbije prema svom kulturnom nasleđu, a Evropski parlament je slučaj Generalštab ocenio kao rastuće političko mešanje u sistem zaštite
Fizički napad na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu Minu Mitić dogodio se u ponedeljak uveče. Kolege traže odgovor šta je policija do sada učinila kako bi utvrdila identitet napadača i pružila zaštitu sudiji
„Plakati“ Rastka Ćirića u Muzeju primenjene umetnosti, osim što najavljuju neki kulturni događaj, ujedno i pripovedaju o dešavanjima na našoj sceni proteklih decenija. Otud i kovanica u naslovu koja ih opisuje
U četvrtak (8. maj) obrušio se deo plafona u stambenoj zgradi na Novom Beogradu u ulici Palmira Toljatija, pored vrtića „Maja”
Održan je još jedan sastanak predstavnika Vlade i univerziteta - bez velikih pomaka
U Srbiji broj goveda manji je u 2024. godini nego u 2023. za 3,7 odsto. Međutim, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić tvrdi da mlekare imaju zalihe mleka te da je zbog toga obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja
Vatikan je domaćin konklave na kojoj se bira novi papa,a tokom 7. i 8. maja izlazio je samo crni dim, koji je označavao da papa nije izabran. Italijanski mediji prenose da se raspravljalo o sedam kanidata
Rezolucijom Evropskog parlamenta o Srbiji koja je većinom glasova usvojena u sredu (7. maj), traži se oslobađanje šest političkih zatvorenika u Novom Sadu, članova Pokreta slobodnih građana i organizacije Stav
Let JU138 poleteo je iz Beograda ka Moskvi, ali zbog ratnih dejstava iznad Rusije nije uspeo da sleti. Avion se, nakon neuspešnog pokušaja da dobije dozvolu za prinudno sletanje u Švedskoj i Poljskoj, vratio u Srbiju – bez prava putnika na nadoknadu, jer se radi o situaciji van kontrole avio-kompanije
Na Svetski dan slobode medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije uručilo je nagrade novinarima koji ne pristaju na tišinu. Po 20. put, nagrada „Dejan Anastasijević“ odala je priznanje onima koji svojim istraživačkim radom otvaraju teme koje vlast pokušava da zatvori
Nakon brojnih pokušaja vlasti da zaustavi ili omete blokade fakulteta, najnovija metoda je - pretnja isključenjem električne energije
Kada se u subotu srušio plafon u jednoj prostoriji beogradske bolnice, tabloidi su bili spremni - kriva je povređena sestra. Prostorija je, navodno, bila zaključana, obeležena i opasana stolicama. Ipak, neko je – kako tvrde nadležni, noću odlučio da je otvori
Neke evropske zemlje su zabranile mobilne telefone u školama. Kakve su pozitivne i negativne strane?
Grega Popoviča je od aut-linije košarkaškog terena odvojio tek šlog. Ali, još ga nije odvojio od košarke. Verovatno ni od vina. A pogotovo ne od legende o jednom od najvećih trenera ikada
Lazar Baćić teško je povređen kad ga je kolega greškom udario ispred RTS-a. Baćić je rešio da o tome ćuti. „Vreme“ se raspitalo u njegovom rodnom selu gde Baćića zovu Lale
Kada je 1945. ušao u logor Kaufering, Džordž Lajtmen je tražio samo jedno lice – lice svoga oca. Umesto toga, zatekao je pakao: leševe, pepeo, i tišinu užasa. Ta slika ga progoni i danas, dok svedoči o vlastitim gubicima i upozorava na povratak ideja koje su jednom već dovele svet do ivice ponora
Pompezno se o pruzi od Beograda do Budimpešte govorilo godinama, a država probija jedan za drugim datume
Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope dele isti datum, ali ne i isti narativ. Dok Evropska unija 9. maja slavi vrednosti saradnje i mira, Rusija istog dana organizuje veliku vojnu paradu, čime naglašava svoju ulogu u pobedi u Drugom svetskom ratu. Različiti istorijski fokusi odražavaju i današnje političke razlike
Studenti u blokadi traže raspuštanje Skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kakve su im šanse? To je naslovna tema novog “Vremena”
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
