Kada je napravljen budući “brod mira”? Kako je menjao imena i namenu? Za šta je i kome služio u godinama Drugog svetskog rata? Kako je gašen požar na njemu dok su još trajali vazdušni napadi? A onda vađen sa dna mora, u posleratnim godinama, u neverovatnom višemesečnom poduhvatu? Koga je sve ugostio od svetskih državnika? I kako je, devedesetih, propadao, sa tugom ispraćen iz Tivta, a onda (bio) ponovo spasen? Šta se danas dešava sa njim
Članak “Obzor države” Jevrema Grujića štampan je u Zemunu 1849. godine jer ga je cenzura zabranila u Srbiji. Reči koje su posvećene “unutrašnjem oslobođenju” vrlo su aktuelne i dan-danas, a današnjim “zrelim” generacijama ne ide nimalo u prilog što ih današnja mladost mora ponavljati kao da nismo 170 godina udaljeni od vremena njihovog nastanka. Ukratko: “Za unutrašnje oslobođenje mora se narodu našem predstaviti: Šta je on kao narod jedan, kakva prava treba da ima? – Šta je vlada, zašto i od koga, i koje su granice njene? Kazati mu upravo: Šta znači jednom narodu u državi živeti i pozvati ga da i on tako živi”
Prve devojke koje su završile fakultete u Beogradu bile su Leposava Bošković i Kruna Dragojlović, obe diplomirale 1891. godine. Inače, Beogradski univerzitet je osnovan 1905, a studentkinje su prestale da budu izuzetak jer im je i formalno omogućeno redovno studiranje. Uoči Prvog svetskog rata devojke su činile deset odsto studentske populacije, što je bilo približno evropskom proseku
Tokom dana, prilaz belgijskoj ambasadi je blokiran. Već od 17 časova velike grupe demonstranata, pretežno studenata, prilaze ambasadi, probijaju kordon organa reda i nakon provokacija osoblja belgijske ambasade napadaju na sam objekat diplomatske misije. Tek dolaskom novih pojačanja, snage reda uspostavljaju kontrolu nad neredima u kojima je lakše i teže povređeno više od 80 lica
Šta je pisalo u lecima kojima su različite vojske zasipale prostore Srbije i bivše Jugoslavije od 1914. do 1999? Za šta su se koristili i kakvog su efekta imali na moral vojnika i civilnog stanovništva? Konačno, zbog čega su obećanja koja su davana u tim lecima redovno bila lažna
Ma koliko rukopisna periodika delovala strano današnjim generacijama, ona je imala veliku ulogu u očuvanju morala kod učesnika Prvog svetskog rata, tim pre što je inicijativa retko dolazila od nadležnih vlasti već su sami akteri pokrenuli listove ne bi li prekratili časove dokolice i razonodili se u ta sumorna vremena. Ona na najbolji način ilustruje šta im je bilo na pameti, koje su emocije preovladavale i na koji način su pokušali da zaborave na svakodnevicu
Kako su i gde izlazile srpske novine od 1914. do 1918, o čemu su pisale i šta nisu prećutkivale, kakve su probleme imale i na koji način su ih rešavale i, posebno, zašto su mali oglasi bili toliko važni
Da ne idealizujemo prošlost, treba biti svestan da je i tadašnja vladajuća elita bila sklona korupciji, nepotizmu i zloupotrebi političke moći, ali je ipak shvatala da se mora postarati da budućim generacijama obezbedi obrazovanje, kao jedan od važnih preduslova da potomcima život bude ispunjeniji, lepši i lakši. Pod pojmom “vladajuća elita” danas podrazumevamo volju jednog čoveka, i to je jedan od mnogobrojnih uzroka ovakvog stanja u društvu, koje uvek mora da počiva na obrazovanju
