Nemanja Kalezić

Na licu mesta: Esfigmen, Sveta Gora

Ziloti, odmetnici od civilizacije

Od pandemije korona virusa, neizostavno pitanje koje će vam postaviti dežurni monah na ulazu u manastir jeste – da li ste vakcinisani… Ako želite da im odnesete kafu, morate paziti da bude u ambalaži koja nema na sebi odštampan bar-kod, a u razgovoru sa monasima možete čuti priču kako papa tokom noći poprima svoj pravi, reptilski oblik i nervozno šeta vatikanskim palatama smišljajući kako da iz Esfigmena protera istinske pravoslavce. Okolnosti u kojima živi ova zajednica su teški, nema struje već postoji samo jedan agregat koji napaja strujom strug za sečenje trupaca drveta, a vozni park se uglavnom sastoji od prastarih džipova koje je grčka vojska dobijala od svojih anglosaksonskih saveznika pre više od pola veka…

Iz navijačke perspektive

Posle poraza

Prošle nedelje smo deklasirani od Olimpijakosa. Nije ni prvi ni poslednji put. Ali prvi put sam gledao voljeni klub koji nema identitet. Ispali smo govna mi Grobari, nismo se podigli protiv zla i sačuvali obraz kluba koji nam život ne čini srećnijim, ali sigurno ga čini ispunjenijim

Kultura sećanja

Bitka za nevestu Jadrana

U pojedinim trenucima izviđači dvojne monarhije, koji su koristili balone u Lepetanima, hidroavione iz Kumbora ili su bili raspoređeni na utvrđenim osmatračnicama, poput Radoštaka koji je sa 1346 metara nadmorske visine pružao idealan pogled na dobar deo zaliva, mislili su da utvrđenja neće izdržati ovakvu furioznu vatru sa Lovćena

Kultura sećanja: “Galeb”

Buran život čuvenog broda

Kada je napravljen budući “brod mira”? Kako je menjao imena i namenu? Za šta je i kome služio u godinama Drugog svetskog rata? Kako je gašen požar na njemu dok su još trajali vazdušni napadi? A onda vađen sa dna mora, u posleratnim godinama, u neverovatnom višemesečnom poduhvatu? Koga je sve ugostio od svetskih državnika? I kako je, devedesetih, propadao, sa tugom ispraćen iz Tivta, a onda (bio) ponovo spasen? Šta se danas dešava sa njim

Kultura sećanja: Omladinska društva u 19. veku

Životni sok svakog društva

Članak “Obzor države” Jevrema Grujića štampan je u Zemunu 1849. godine jer ga je cenzura zabranila u Srbiji. Reči koje su posvećene “unutrašnjem oslobođenju” vrlo su aktuelne i dan-danas, a današnjim “zrelim” generacijama ne ide nimalo u prilog što ih današnja mladost mora ponavljati kao da nismo 170 godina udaljeni od vremena njihovog nastanka. Ukratko: “Za unutrašnje oslobođenje mora se narodu našem predstaviti: Šta je on kao narod jedan, kakva prava treba da ima? – Šta je vlada, zašto i od koga, i koje su granice njene? Kazati mu upravo: Šta znači jednom narodu u državi živeti i pozvati ga da i on tako živi”

Kultura sećanja

Studentkinje u Srbiji

Prve devojke koje su završile fakultete u Beogradu bile su Leposava Bošković i Kruna Dragojlović, obe diplomirale 1891. godine. Inače, Beogradski univerzitet je osnovan 1905, a studentkinje su prestale da budu izuzetak jer im je i formalno omogućeno redovno studiranje. Uoči Prvog svetskog rata devojke su činile deset odsto studentske populacije, što je bilo približno evropskom proseku

Kultura sećanja: Studentske demonstracije 1962. zbog ubistva Patrisa Lumumbe

Sećate li se Čombea

Tokom dana, prilaz belgijskoj ambasadi je blokiran. Već od 17 časova velike grupe demonstranata, pretežno studenata, prilaze ambasadi, probijaju kordon organa reda i nakon provokacija osoblja belgijske ambasade napadaju na sam objekat diplomatske misije. Tek dolaskom novih pojačanja, snage reda uspostavljaju kontrolu nad neredima u kojima je lakše i teže povređeno više od 80 lica

Kultura sećanja

Više od sto godina jednog oblika hibridnog rata

Šta je pisalo u lecima kojima su različite vojske zasipale prostore Srbije i bivše Jugoslavije od 1914. do 1999? Za šta su se koristili i kakvog su efekta imali na moral vojnika i civilnog stanovništva? Konačno, zbog čega su obećanja koja su davana u tim lecima redovno bila lažna

Kultura sećanja

Novine iz “rovovske kose na 150 metara od Bugara”

Ma koliko rukopisna periodika delovala strano današnjim generacijama, ona je imala veliku ulogu u očuvanju morala kod učesnika Prvog svetskog rata, tim pre što je inicijativa retko dolazila od nadležnih vlasti već su sami akteri pokrenuli listove ne bi li prekratili časove dokolice i razonodili se u ta sumorna vremena. Ona na najbolji način ilustruje šta im je bilo na pameti, koje su emocije preovladavale i na koji način su pokušali da zaborave na svakodnevicu

Kultura sećanja

Medijska slika Srbije u Prvom svetskom ratu

Kako su i gde izlazile srpske novine od 1914. do 1918, o čemu su pisale i šta nisu prećutkivale, kakve su probleme imale i na koji način su ih rešavale i, posebno, zašto su mali oglasi bili toliko važni

Para u česnici

Školovanje tokom Prvog svetskog rata

Obrazovanje kao zalog bolje budućnosti društva

Da ne idealizujemo prošlost, treba biti svestan da je i tadašnja vladajuća elita bila sklona korupciji, nepotizmu i zloupotrebi političke moći, ali je ipak shvatala da se mora postarati da budućim generacijama obezbedi obrazovanje, kao jedan od važnih preduslova da potomcima život bude ispunjeniji, lepši i lakši. Pod pojmom “vladajuća elita” danas podrazumevamo volju jednog čoveka, i to je jedan od mnogobrojnih uzroka ovakvog stanja u društvu, koje uvek mora da počiva na obrazovanju