Kad stvari počnu da se sređuju i rasvetljavaju, udaljavanje s lica mesta najbolji je izlaz za neke aktere prethodnih događanja. Biti i ostati "nedostupan organima gonjenja" stara je i cenjena veština, pa sada već imamo i top-liste begunaca od pravde. Na vrhu su, naravno, oni za kojima se najviše traga; to ne znači i da su najveštiji – samo da su najpopularniji
Još malo pa će neko snimiti domaću verziju onog filma Olivera Stouna, koja će se zvati "Z. Đ". Prvo je neko pustio intrigu da je premijera Đinđića "ubio neko iz Vlade"; onda je Milan Veruović na Radiju B92 glasno ispričao ono što se među policajcima tiho šapuće još od 12. marta. Vladi Srbije, ionako o svom jadu zabavljenoj, samo je još ta priča trebala
Ove jeseni počinju suđenja po optužnicama nastalim posle akcije Sablja. Galama se stišala, neki "autogolovi" (Dušan Mihajlović) su priznati, a još neki bi mogli da se konstatuju pred sudovima. Tek narednih meseci videćemo ko će od onih za koje svi znamo da su krivi biti i pravosnažno proglašen krivim. Biće to presudan test sposobnosti, nepristrasnosti i političke volje policije, tužilaštava i sudova
Već se može naslutiti šta će sadržavati izveštaj vladine Komisije koja je analizirala rad obezbeđenja premijera Đinđića: najveći deo činjenica već je bio poznat javnosti, a u međuvremenu su se pojavili i novi podaci. Ukratko: od konfuzije u zakonskim i podzakonskim aktima, preko amaterizma, pa do infiltracije i subverzije, završno sa sabotažom dela pravosuđa, sve je to stvorilo kontekst u kome je atentat planiran i uspešno izvršen. Izveštaj će morati da ukaže na sve te elemente, inače će biti uzaludan i suvišan
Demohrišćanska stranka Srbije pustila je u parlamentarnu proceduru još jedan zakon o dosijeima službi bezbednosti, tako da sada imamo dva predloga: taj i onaj Centra za antiratnu akciju iz 2002. Predlozi su veoma slični, osim u ključnom delu koji se odnosi na to: ko postavlja organ za rukovanje dosijeima i kome taj organ odgovara
Uzajamno gađanje optužbama između G17 plus i Demokratske stranke i dalje je nerešeno, mada obe strane, izubijane i znojave, prete iz svojih ćoškova turbosenzacionalnim skandaloznim otkrićima od kojih će se Srbija slediti užasnuta i glasati za koga treba
Po treći put vojnici na odsluženju vojnog roka gube glave zbog aljkavosti, nediscipline i površne obuke komandnog kadra Vojske. To je najtragičniji aspekt trinaestogodišnjeg propadanja oružanih snaga
Evo su se sukobili Dinkić i Đelić, Dinkić, Labus i Janjušević: nastalo je gađanje "tajnim dokumentima" sumnjivog porekla, aluzijama i invektivama; dohvatili se Demokratska stranka i G17 plus, dok DSS i ostatak opozicije jedva da stižu da nad time seire, jer ne stižu ni da razumeju o čemu je reč. Ovaj bogat oduvek, a onome tata i mama kupili gajbu; onome Državna bezbednost sluša telefone i falsifikuje bankarske naloge za isplatu. A šta ako su svi pomalo u pravu – neki samo pomalo, a neki malo više?
Neki su u bekstvu, neki u pritvoru, a neki su pušteni. Neke hapse po inostranstvu, a neki snuju o novim zaverama. Tek će jesen i sudski procesi pokazati stvarne domete vanrednog stanja
Pošto je tajna stvar potrebna i neizbežna, treba je shvatati praktično, a ne besplatno moralistički
S obzirom na to kakvih su ga sve obaveza čuvanja tajne oslobodili, Čeda Jovanović i nije mnogo ispričao. Ispalo je, međutim, da je početno pitanje – ko je koga posećivao u zatvoru – potisnuto u stranu mnogo značajnijim detaljima koji potvrđuju da su razmere martovske zavere bile veće nego što se mislilo. Iz objašnjenja Čede Jovanovića i dokumenata na koja se oslanjao naslućuje se da je zavera bila dugoročni projekt sa kojim se ova vlast dugo i u tajnosti borila
Šta je rečeno na iznenadnoj konferenciji DSS-a za štampu i šta je bilo posle
