"Dolazi kolona, zaustavlja se Đinđićev auto, a momak iz obezbeđenja iznosi štake. Ne mogu da pucam od tog momka. Tek se stvara pozicija za pucanje kad Đinđić dolazi do ulaznih vrata (reč je o metar-dva). Čudno je okrenut, nekako sa strane. Ne znam tačno koja je njegova pozicija, ali to je delić sekunde, momenat za pucanje. Pucam jednom, hoću da potvrdim pogodak, pucam drugi put..." (iz iskaza Zvezdana Jovanovića)
Bagzi se udaljio u nepoznatom pravcu i mogli su samo da mu stave soli na rep. Moglo je drugačije, samo da je događaj bio ozbiljnije shvaćen: da su Bagziju uzeli telefone i zadržali ga do dolaska BIA i UBPOK-a; da Zoran Đinđić nije incident minimalizovao kao delo neke budale "koja uči da vozi"; da je njegovo obezbeđenje odmah podnelo krivičnu prijavu za pokušaj ubistva; da je tužilac tu prijavu prihvatio i tražio trideset dana pritvora
Grupa zanimljivih građana uspela je konačno da "obnovi" Skupštinu Republike Srpske Krajine i čak da izglasa vladu u izgnanstvu. Od toga će štetu imati svi, najviše Srbi u Hrvatskoj, a korist samo Srpska radikalna stranka, kojoj se ostvaruju pusti snovi Tome Nikolića
Dizanje u vazduh Čumetove firme Difens roud u Zemun Polju, u decembru 2002, imalo je dve ključne posledice: kao prvo, dodirnut je prag osetljivosti Zorana Đinđića, kome su saradnici konačno objasnili da je to poruka bande – kad možemo to, možemo i sve drugo; kao drugo, Čume se izgleda tada slomio i rešio da zaista sarađuje. Zoran Đinđić treba da krene u Brazil tih dana; u UBPOK nastaje panika, jer su u prisluškivanju (tada već imaju i svoju opremu, nezavisno od BIA) doznali da u Brazil idu i Duća i Legija. Preko Londona proveravaju se spiskovi putnika, ali ispada da je to bila dezinformacija, puštena kroz telefone sa ciljem da se vlast zaplaši – "znamo sve o vama". Zoran Đinđić je prvi put uznemiren: sa sobom u Brazil vodi naoružanog pratioca
Zašto direktor BIA sa izvesnim znatnim zakašnjenjem, tvrdi da nije on odneo podatke iz arhiva u Lengli
Od Bačke Palanke do Ženeve, iz izbledele "vijetnamke" u "armanija". Slika i prilika uspešnog renesansnog čoveka: novinar, menadžer, umetnik, disident, operativac, političar, svačiji istomišljenik u civilu, neizbežni čaršijski lik, čovek koji zna svoj put. Treba ga imati u vidu: sve zna unapred, avangarda od čoveka. Kad vidiš da mu gori kuća, pali i ti svoju: nije to bez neke...
Konačno je jedan načelnik Generalštaba otišao sa svog mesta na normalan način – u penziju. Prvi put je jedan general-major postao načelnik Generalštaba. Neke stvari menjaju se sporo, ali sigurno
"Nacionalova" najnovija svinjarija nekako je baš koincidirala sa eksplozijom već šest godina suzbijane frustracije javnosti zbog ubistva Slavka Ćuruvije
Kako se Jovica Stanišić našao u Hagu? Šta će on njima? Zašto nama ovde nije bio potreban? Šta je sve radio od 5. oktobra pa do izručenja u Hag? Zanima li to bilo koga u ovoj državi?
Apelaciono veće Tribunala odbilo je žalbu Tužilaštva na odluku prvostepenog veća o puštanju Jovice Stanišića iz pritvora do početka glavnog pretresa. Veće je pritom pokazalo veliko razumevanje za obećanja Vlade Srbije i ministra Zorana Stojkovića, kao i za garancije Vlade Sjedinjenih Država za Jovicu Stanišića
Milorad Ulemek latio se u jednom trenutku kompjutera i počeo da sastavlja pisma raznim ljudima. "Vreme" je došlo u posed četiri takva pisma – ili koncepata pisama – namenjenih američkom ambasadoru Vilijemu Montgomeriju, Miroljubu Labusu, Velimiru Iliću i Slobodanu Vuksanoviću. Pažljivo čitanje tih pisama može u velikoj meri da osvetli ličnost Ulemeka Legije, jer – čovek je ono što sam napiše
Tragedija od pre mesec dana polako pokazuje da je civilna kontrola vojske nešto mnogo više od civila na mestu ministra odbrane, pa bio on Boris Tadić ili Prvoslav Davinić. Kad Vrhovni savet odbrane kao kolektivni Vrhovni Komandant prvi put u istoriji vojske osnuje nezavisnu komisiju, da li je to sa svrhom da se otkrije istina ili da se iznervira oficirski kor
