Od decembra 2003. do trogodišnjice zločina stiglo se do pripreme završne reči optužbe. Ako se ovako nastavi, moguće je da prvostepena presuda bude doneta pre sudskog odmora. Ako se pojave neki novi procesni razlozi, septembar ili oktobar čine se kao razumni rokovi
Lonac ide na vodu dok se ne razbije, kaže poslovica. Policajci kažu da svako dohaka pre ili kasnije – zbog ovoga, ako ne zbog onoga. Vesko Vukotić bio je državni ubica, mada je radio i u fušu, za svoj račun, tu i tamo, doduše... Sada su ga izvikali za mogućeg "haškog svedoka", ali to je malo verovatno: on je svoje državne zadatke obavljao pre trenutka kad mandat Tribunala počinje da važi; posle toga radio je za sebe, mada je i to zanimljivo...
Biti prijatelj Marka Miloševića nije bilo lako ni dok mu je tata bio na vlasti, a kamoli kasnije. Isto je i sa poslovnim partnerima: Marko je mogao da bira čime će se baviti, pa je sa gajbi prešao na cigarete, a tu je bila gužva. Neki su u gužvi stradali ovako, a neki onako; neki tada, a neki, bogami i sada
Uprkos dernjavi i krupnim rečima, stvar se polako rasvetljava. Ali, pošto je slučaj postao politički – principijelnosti mesta nema. Tragova, međutim, ima
Davljenici moraju da koriste sva priručna sredstva: pojaseve za spasavanje, slamke, zube, nokte i – nažalost – guranje pod vodu drugih davljenika
Izgleda da je priča o akten-tašni sa sto hiljada evra krenula u pogrešnom smeru pa je trebalo nešto preduzeti. Dok akteri te smrdljive afere pričaju koješta u istrazi, ozbiljni ljudi idu u akciju
Petnaest godina posle munjevite ali kratke meteorske slave, Dragan Vasiljković iz Perta, Australija, ponovo se našao na novinskim stranama jer se hrvatska vlast setila da im je za nešto kriv. Nije jasno šta to znaju danas, a nisu znali pre petnaest godina, pa tako cela stvar liči na političku nameštaljku za unutrašnju upotrebu. A kapetan sedi u australijskom pritvoru...
Dvojica se dogovorila sa policijom da trećem pošalju pare koje će onda policija da nađe. Jedan odneo pare bez pitanja, a onaj treći nije pitao šta je u akten-tašni. Četvrti se, eto, baš nekako našao tu, pa policija nije upala dok on nije izašao iz kuće. Prvi trećem poslao faks, a u faksu kao broj telefona koji u stvari otvara akten-tašnu. Fini neki svet
Možda najvažnija operacija ilegalnog naoružavanja Armije BiH bila je ona tuzlanska iz 1994, kada su američki transportni avioni C-130 Hercules noćima sletali na tuzlanski aerodrom uz pratnju lovaca koji su kružili okolo. Samo po sebi se razume da zabrana letenja nad teritorijom BiH za njih nije važila. Tada su Amerikanci isporučili telekomunikacije, protivoklopne sisteme, municiju i streljačko naoružanje. Dejtonski mir iz novembra 1995. zatekao je teritoriju Bosne i Hercegovine i te kako naoružanu i zagađenu streljačkim naoružanjem i minsko-eksplozivnim sredstvima, sve to bez evidencije bilo koje vrste, u rukama civila
"U poređenju sa vladama, privatni biznis sa oružjem je sitnež", govorio je Sem Kamings, najčuveniji privatni trgovac oružjem šezdesetih i sedamdesetih godina. "Oduvek sam govorio: kada bi vlade poštovale svoje vlastite zakone i propise o prometu oružja, svetski mir bio bi na dohvat ruke. Ali, vlade to ne čine i nikada neće to učiniti"
Svaka trgovina oružjem u krajnjoj je konsekvenci politička, koliko god "komercijalno" izgledala; čak i kad oružje završi u rukama organizovanih kriminalnih grupa, jer tada pre ili kasnije dolazi do destabilizacije datog društva. Mada manje unosna od trgovine narkoticima (a u poslednje vreme i trgovine ljudima, ilegalnim migrantima), trgovina oružjem ostaje jedan od slađih poslova i stalna potencijalna pretnja miru i stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi. Naime, oružje, municija i eksplozivi; zatim vojna oprema; pa taktičke telekomunikacije i savremena vojna elektronika; vozila i vazduhoplovi dvojne namene – sve to spada u kontrolisanu robu, čiji je promet ograničen iz jasnih razloga. Zato je cena te robe na crno veća od tržišne i odatle potiče profit ilegalnih trgovaca
Ljubiša Milanović iz ondašnjeg "Poskoka" danas kaže da je imao još jedan trag, koji se onda izgubio u vihoru istorije i opet nikom ništa... I svi se prave blesavi i tako od Uskrsa 1999.
