Od 1990. do danas najmanje trideset očigledno političkih ubistava u Srbiji ostalo je nerasvetljeno i – zaboravljeno. Očekivanja da će sada preporođeni Legija Ulemek (na slici) tu nešto pomoći svojim budućim iskazima donekle su preterana. Pre svega, jedva da više ikoga – osim porodica žrtava – to uopšte zanima; decenije su prošle, a vlast bi najviše volela da se te priče zaborave. Naime, mnogo je njih koji radije ne bi da se to sada otvara
Na dramatičnoj, povremeno i melodramatičnoj konferenciji za štampu u Vladi Srbije, u utorak po podne, na sva usta je slavodobitno obznanjeno da je ubistvo Slavka Ćuruvije konačno rešeno. Svi su se izređali, odgovarali na pitanja, čak i na ona promašena i mimo teme (neke je više zanimao Dragan Đurić iz FK Partizan ili ubistva iz kafića Panda u Peći), i uopšte jedni drugima čestitali. Sve je to lepo i za svaku pohvalu, ali prava istraga tek počinje
Pre nekoliko dana sahranjen je u Iževsku, jednom od centara sovjetske i ruske industrije streljačkog oružja, ing. Kalašnjikov koji je svoje ime ostavio kao simbol. Počasni plotuni ispaljeni su naravno iz pušaka AK47, bio je i Putin. Mihail Timofejevič je umro u svojoj 95. godini, ali puške su ostale
Čuvena "istorijska" akcija "Grom" možda bi i bolje uspela da nije bila politički funkcionalizirana. Svaka čast Aleksandru Vučiću, ali nije pametno ni da se u baš sve meša, niti da dopušta udvoričkim medijima da ga u sve mešaju
Da se od besmislica dadu napraviti senzacije – to znamo, hvala. Te senzacije po pravilu kratko traju, tabloidi se zasite, neka se svrha postigne ili (češće) ne postigne, pa šta onda. Kad se, međutim, neka besmislica, zgodna i seksi, vuče nedeljama – e to nije bez neke. Takav smo slučaj imali sa ucenama i pretnjama Radomira Markovića do pre neki dan
Svako petljanje politike u pravosuđe rizičan je posao i pre ili kasnije olupa se akterima o glavu. S druge strane, političari, pogotovo oni koji se iz iskustva ili navike drže demagoškog pristupa, ne mogu da odole iskušenju. A možda i nemaju drugog izlaza
Saša Novačić, naš kolega i veliki poznavalac Rusije, opet je napisao knjigu koja opako miriše na istinu, onu višu istinu
Srđino nervozno i osetljivo krležijansko moraliziranje umelo je da ga dovede u sukobe sa ljudima inače njemu bliskima, ali je njegovo moralno čulo bilo previše izoštreno za naše uobičajene pragmatične nijanse
Tokom prejezovite istorije Ozne, Udbe, SDB, RDB i BIA nagledali smo se svačega od 1944. do danas. Nikada, međutim, nije bilo da potpredsednik vlade i lider najjače stranke javno saopšti da mu se kandidati za direktora BIA ne sviđaju. Neizrečeni deo poruke glasio bi: dajte nove dok mi se neko ne dopadne. Što kažu u Americi, uvek ima prvi put za sve pa i za to
Priča je, dakle, više nego ozbiljna. Brankica Stanković napisala ju je pre svega iskreno i emotivno, ali i uz pristanak ljudi iz policije da kaže sve što nije baš veliko ugrožavanje operativne bezbednosti
Vlada Zorana Milanovića nepromišljeno i brzopleto je napravila nešto za šta se ispostavilo da je neoprostivi faux pas za Brisel i birokratiju Evropske unije. Represalije – sasvim zaslužene, uostalom – došle su odmah: zaprećeno je sankcijama i ostalim što sledi. A sve to zbog zbunjenosti hrvatske vlade
Rado zamišljam duše pokojnika kako zuje okolo i raduju se gledajući nas preživele pre nego što se otvore ona vrata, kao na filmu, koja vode na Poslednji Informativni Razgovor. Bog je, kažu, milostiv
