Po prirodi stvari i po crti svog karaktera, Saša Ćirić postao je sjajan urednik. Bio je – pre i iznad svega – savestan i temeljit u svemu. Ne bih umeo da nabrojim koliko puta mi se, čitajući moj tekst, javio telefonom da pita jesam li baš to hteo da kažem ili da me obavesti da je grešku ispravio i bez pitanja. Svaki put je bio u pravu
Gromoglasna najava velike štednje – osim novog radnog vremena državnih organa, od čega će svima biti mnogo lakše – pominje i oštra ograničenja upotrebe službenih automobila, pogotovo onih "visoke klase". Tek će nam od toga biti mnogo lakše
Pre nešto više od dvanaest godina napustio nas je poslednji Miloševićev republički ministar unutrašnjih poslova, Vlajko Stojiljković. Njegov prethodnik Zoran Sokolović napustio nas je godinu dana ranije. Obojica su nas napustili svojevoljno i sopstvenom odlukom: pucali su sebi u glavu. Treba li država čija dva uzastopna ministra unutrašnjih poslova pucaju sebi u glavu, a jedan vršilac dužnosti ministra, baš nekako između njih dvojice, bude ubijen u piceriji (počinilac nepoznat) da se malo zabrine?
Mučenja, tajni zatvori, otmice – to je deo nasleđa vladavine Džordža Buša juniora. "Specijalne metode ispitivanja" su opravdavane ratom protiv terora i čuvanjem nevinih ljudskih života, u ime američkog shvatanja pravde činilo se, što je u pravnim državama inače odbačeno kao varvarski čin. Ali, kada se jednom dozvoli mučenje kao izuzetak, ono lako može da postane pravilo
Kako je zamenik direktora BIA sebi mogao da dozvoli da ga uhvate kako sedi sa licem osumnjičenim za traženje i primanje mita, da zatim pristane na poligrafsko ispitivanje kod konkurencije, pa onda na njemu padne? Svačega smo se nagledali u našoj državnoj bezbednosti, ali ovo je nezapamćen slučaj
Aleksandar Vučić kaže da je Darko Šarić osetio da je lociran i pritešnjen; možda i jeste. Može se takođe pretpostaviti da su njegovi latinoamerički poslovni partneri osetili izvesni svrab zbog njegove slabe bezbednosne kulture, a oni nisu poznati po sentimentalnosti. Ako je tako, onda ne bi bilo čudno da je Darko Šarić zaključio da je bolje biti živ u Ustaničkoj ulici nego mrtav u nekoj Bogoti ili Kaliju. A koliko para je ostalo u štekovima – nećemo saznati nikada, pogotovo ako je nekima bio ostao dužan
Šta će to novoimenovana komisija za istraživanje političke pozadine atentata na Zorana Đinđića otkriti, a da već nismo slutili? Čemu takve komisije služe, ako već imamo policiju, BIA, tužilaštva i sudove? Da li je ovo još jedan marketinški potez učinjen nekako baš pred izbore? Ako neko već misli da nam to treba, neka pomisli i o svemu onome šta će takva komisija morati da raspetlja, a što "institucije sistema" nikako da raspetljaju bez tuđe pomoći
Razvoj afere oko uloge Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova i trenutnog otpravnika poslova Ambasade Srbije u Atini, u obaveštavanju narko-barona Darka Šarića o policijskim akcijama prema njemu postaje veoma zanimljiv. Naizgled, sve se odvija po proceduri
Advokat Ivan Janković i slikar Veljko Mihajlović uzeli su na sebe da nam ponude jednu studiju slučaja beogradske prostitucije iz 1830. godine, veoma poučnu, zanimljivu i čak povremeno veselu, pod naslovom Kata Nesiba; Istinita i ilustrovana istorija jedne beogradske bludnice i njene borbe za ustavna prava 1830–1851. (Čigoja, Beograd, 2014)
