Sve je to moglo lepo, tiho i diskretno, a napravljen je cirkus sa pevanjem, pucanjem i paljevinom, u koprodukciji MUP-a i Odbora za odbranu. Opet je policija stradala jer neko misli da joj je to posao: da pije batine u javnim spektaklima. Odbor je godinama manipulisao slučajem Veselina Šljivančanina, a za svoje političke svrhe, da bi svog štićenika na kraju lišio i ono malo prednosti koju bi imao da se predao dobrovoljno
Iza nepotrebne i nervozne afere oko zabrane beogradskog "Svedoka" stoje veoma zanimljiva pozadina i još zanimljiviji ljudi: špijunsko-legionarski polusvet, krijumčari i munđosi, lokalne mafije, lepotice "pinkuše" i Arkanovi mnogobrojni kumovi i poslovni partneri iz "zlatnog doba" sankcija 1992–1995. Nije bez neke skopski "Svedok" krenuo u priču sa Ulemekom Lukovićem Legijom
Ako neko dopusti kršenja Ženevskih konvencija, svih pravila ratovanja i elementarnih moralnih normi, a dužnost mu je da ih spreči – pa i rizikujući glavu – taj je pao na ispitu časti i dužnosti; uzaman je polagao zakletve, šepurio se u paradnim i borbenim uniformama i ljubio sablje
Bezbednosno informativna agencija nastala je u iznuđenoj situaciji, navrat-nanos, posle oružane pobune JSO-a. Vlada je morala da pristane da zamenik direktora bude Milorad Bracanović, obaveštajni organ JSO-a, nametnut ucenom. Trebalo je više od godinu dana da se Agencija iskobelja iz zmijskog zagrljaja podivljalog otpada Državne bezbednosti: Jovice, Frenkija, Legije, Bracana i kompanije – ako se uopšte iskobeljala, to jest. Pet stotina radnika DB-a nije primljeno u BIA, ali nije ni otpušteno, nego eno ih gde vise između, sa službenim legitimacijama, čekajući uhljebljenje kao onaj Bezarević koji je glavu Zorana Đinđića prodao za 1200 evra. Niko se još nije udostojio da objavi kako izgleda službena legitimacija BIA – ako postoji, to jest – a da stare legitimacije i značke Državne bezbednosti javno proglasi nevažećima
Privođenja traju, a ova – vanredna – faza akcije privodi se kraju. Ptičice pevaju, prethodni slučajevi se rasvetljavaju, krivične prijave se pišu. Sve je ne može bolje biti, mada još nismo u stanju da shvatimo čudovišne razmere koje je imala ta bezbednjačko-paravojno-kriminalna supkultura. Mreža MUP, po prirodi stvari, ima onolika okca koliki su kapaciteti policije, pa će neke sitnije ribice promaći – ali voda više nije ista. A pukovnik Ulemek je i dalje u bekstvu...
Policija radi i dalje, a podaci polako ukazuju i preko granice. U ovako širokoj akciji potpuna operativna bezbednost teško se može sačuvati, pa je došlo i do nekih propusta. Došlo je, međutim, i do propusta koji su se mogli izbeći, kao što je puštanje dezinformacija o raznim ljudima. To se dešava kad se vanredno stanje iskoristi za usputnu političku propagandu, širokim zamahom i teškom rukom
Zvanična saopštenja i doziranje informacija o opsegu sprege organizovanog kriminala i državnih, medijskih i finansijskih struktura sve više ocrtavaju obrise nečega što bi se moglo nazvati i planom za državni udar. Tu prednjače isti oni mediji koji su donedavno glamurizovali "crvene beretke", a koji su u bliskim odnosima sa izvesnim agencijama Vlade Srbije. Za to vreme padaju visoki funkcioneri Državne bezbednosti, JUL i Miloševićeva siročad svih usmerenja. BIA se uznemirila, a Vojska se mrči da počne sa čišćenjem svojih službi. Neka se pripreme sponzori...
Pre ili kasnije to se moralo dogoditi. Na veliku žalost istražnih organa, Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum ubijeni su pružajući otpor hapšenju. Akcija "Sablja", kako je zovu u policiji, razmahala se, očigledno, do te mere da su osumnjičeni izgubili svaku nadu u bilo kakav preokret. Otkriće ko je i kako ubio i zakopao Ivana Stambolića konačno je uništilo iluzije Državnoj bezbednosti i njenoj Jedinici za specijalne operacije, a Slobodana Miloševića i Miru Marković u očima javnosti svelo na par običnih zlikovaca – šta god istraga kasnije pokazala. Ostaju, doduše, još neki nerasvetljeni zločini: Slavko Ćuruvija, narko-biznisi Resora državne bezbednosti, uloga vojske u nekim atentatima i još koješta što će se pojaviti – ako se ovako nastavi, to jest
Ono čega smo se svi sve vreme plašili ispalo je baš tako: za ubistvo Zorana Đinđića osumnjičeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti, "crvene beretke"! Da barem samo pripadnici: bivši i sadašnji komandant, jedan pomoćnik komandanta i barem jedan organ bezbednosti te jedinice. Ta ovlašćena lica, organi unutrašnjih poslova, osumnjičena su sada za saradnju sa barem jednom zločinačkom organizacijom i za zaveru za ubistvo predsednika Vlade. U utorak uveče Jedinica za specijalne operacije raspuštena je odlukom Vlade Srbije
Policija je smesta aktivirala sva svoja saznanja o svemu što i oni i ostali znaju već godinama i počela da skuplja razne kontroverzne bizmismene i žestoke momke sa vrelog beogradskog asfalta, ali i iz cele Srbije. Top-lista se za nekoliko dana svela na sedam-osam traženih likova, na čelu sa Legijom i Dućom. Privedeni su i Jovica Stanišić i Franko Simatović i ko zna ko još; vlasti su otvoreno saopštile da je organizovani kriminal imao podršku iz određenih krugova policije i državne bezbednosti
Prema tadašnjim objašnjenjima Dona Forbsa, šefa biroa Rojtersa, i Tima Heritejdža, njegovog zamenika i naslednika, njima je upravo Vjekoslav Radović servirao priču, a oni su poverovali i pustili vest. Niko od njih nije rekao da je Vjeko Radović bio "poslan u Vukovar da pronađe bebe", pa da je njegovom zaslugom vest bila ubijena, kako on sada tvrdi u "Politici"
