Visoka inflacija, nizak rast, visok dug, geoekonomska konfrontacija, korišćenje ekonomije kao oružja, trka u naoružavanju, erozija društvene kohezije – s takvim rizicima nas ovih dana u Davosu suočavaju bogati koji lako podnose gubitak milijardi i vole da pričaju sirotinji kako da živi i političari nedorasli izazovima vremena na forumu pod naslovom “Saradnja u fragmentiranom svetu”, koji podseća na nemoguću misiju
Autistični kompjuteraš iz Pretorije, kanadski i kalifornijski student, za manje od decenije uspeo je da od kanadskog lutalice s rancem na leđima u dvadeset sedmoj godini postane multimilioner i tehnološki mogul koga porede s Hauardom Hjuzom i koji ulaže u električni automobil, kosmički program, zarobljava Tviter i skandalizuje biznis okruženje, pa je za 52 nedelje izgubio 200 milijardi dolara. Ali nije bio jedini gubitnik među svetskim milijarderima, koji su u vreme zime kriptovaluta i IT sektora 2022. godine, svi zajedno, izgubili dva biliona dolara
Elokventnim vapajem za socijalnom pravdom jedan učitelj sa Anda “došao je niotkuda” da uzdrma establišment i stigao do predsedničke palate, ali je umoran od natezanja s Kongresom pokušao da izvede puč, koji je bio kratkog veka jer su ga svi ostavili, pa ga je lično obezbeđenje odvezlo u policiju
Pobegao od šahove službe Savak, Britanija ga vratila u Francusku, koja nije htela da ga primi na svoje tlo, ali nije mogla ni da ga protera sa aerodroma... I tako je on ostatak života proveo u pravnom limbu
Kakve posledice u finansijskom sistemu može imati bankrot kripto-berze FTX i neuspeh tridesetogodišnjeg milijardera Sema Bankman-Frida (na slici)
Troškovi održavanja Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva u fudbalu naglo su porasli u poslednjih trideset godina, a Katar je podigao lestvicu. MOK i FIFA žele da verujemo da je održavanje takvih događaja jedno od najboljih oruđa ekonomskog razvoja još od parne mašine, mada zemlje koje su bile domaćini velikih takmičenja najčešće nisu imale kratkoročnu neto ekonomsku dobit od takvih poduhvata, a dugoročnu je teško evaluirati
Prošlo je 40 godina od kada se hičkokovskim hororom završila bajka o Pepeljugi 20. veka, holivudskoj zvezdi Grejs Keli, koja je postala kneginja Monaka i tu 26-godišnju ulogu obeležila svojom rafiniranom elegancijom
Na “prelomnoj” sednici Glavnog odbora DS-a 8. septembra pre deset godina snage su odmerili tadašnji predsednik stranke Boris Tadić i njegov zamenik Dragan Đilas. Vreme je u broju 1132 pisalo o tom sukobu, posle koga se DS do danas nije oporavio
Život i priključenija Mihaila Sergejeviča Gorbačova (1931–2022), kombajnera iz sela Privoljnoje, najmlađeg generalnog sekretara KP SSSR-a i prvog i poslednjeg predsednika Sovjetskog Saveza koji je pokušavao da ga reformiše i spase od raspada, a bio optuživan kao njegov grobar, dobitnika Nobelove nagrade za doprinos okončanju Hladnog rata ponovo rasplamsalog za njegovog života, a koji je uz pesmu, tugujući za voljenom ženom Raisom, doživeo duboku starost
Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima može biti ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva
Arhitekta Bogdan Bogdanović rođen je 20. avgusta 1922. godine u Beogradu. „Moje poslednje sećanje na njega je sećanje na graditelja gradova užasnutog nad delima gradorušitelja“, napisao je Milan Milošević povodom njegove smrti. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja objavljujemo delove intervjua iz „Vremena“ broj 96 iz 1992. godine
Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima je možda ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva
