Kosovski pregovori
Ruski testO statusu Kosova neće se razgovarati samo u Savetu bezbednosti UN-a, nego i na visokom političkom nivou...
O statusu Kosova neće se razgovarati samo u Savetu bezbednosti UN-a, nego i na visokom političkom nivou...
Specijalni izaslanik je, vidno umoran, na konferenciji za novinare rekao da je mogućnost za pregovore iscrpljena... Neka se pripremi G8
Protest kosovskih Srba pred američkom ambasadom u Beogradu, stotine amandmana srpske pregovaračke delegacije u Beču, iščekivanje čarobne reči za status...
Očekivano skupštinsko "ne" Ahtisariju, a spor oko buduće oštrine beogradskog demarša zbog eventualnog priznanja nezavisnosti Kosova jeste pre ono zbog čega buduća vlada može pasti nego ono zbog čega ne može biti formirana
Pregovori predvođeni Ahtisarijem su očito propali, ali Beograd nikako ne bi smeo sebi da dozvoli luksuz da u njima ne učestvuje do samog kraja
Očito je da će pregovori o vladi otići u drugi plan dok ne bude otvoren paket koji posrednik za Kosovo Marti Ahtisari donosi u Beograd 2. februara i daje rok od dve nedelje da se iz sadašnjeg političkog vakuuma na njega odgovori
Tadićev DS koji je ostvario veliki uspeh, ali ne i pobedu, traži mandat za sastav vlade, a Koštuničin DSS, koji je doživeo izvestan neuspeh, ali ne i poraz, protokolarno ćuti
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
Glavna izborna bitka vodi se između "evropejaca" i "antievropejaca". Radikali shvatili da modernizacijska šifra funkcioniše? Dosta zanimljivih taktičkih poteza
Vesti i tumačenja: kraj Šešeljevog štrajka glađu i ohrabreni radikali, eho briselskih rasprava, kosovska karta, bitke u bliskom okruženju, bitka za glasove autonomaša, prethodno glasanje o listi DS-a, drumska i kalabrijska mafija...
Šešeljev testament, kongres SPS, konvencija DS, konvencija DSS–NS, nove liste
Suđenja, svedočenja i Šešeljev slučaj kao radikalski povod za ofanzivu protiv "dosmanlija", zatvorski "test moći", "slatka jeza" i traženje socijalnih partnera