Nesreća nikad ne ide sama. Kako je oluja – koja je pogodila Grčku, Tursku i Bugarsku – izazvala u Libiji toliko više razaranja i hiljade žrtava, i kako je posledice nepogode pogoršao kobni spoj loših faktora – posledica rušenja režima 2011, građanskog rata 2011–2023, podeljenosti zemlje, korupcije, političkog haosa, zapuštanja “brana sa odloženim dejstvom” i razorne ćudi divljih voda u pustinji
Pre 50 godina, 11. septembra 1973, u Čileu je državnim udarom s dalekosežnim posledicama zbačen socijalistički predsednik Salvador Aljende, a general Augusto Pinoče je zaveo diktaturu tokom koje su mnogi patili. Aljende je levičarska ikona koja bledi, a Pinoče je u podeljenom Čileu za jedne krvavi diktator, a za druge tvorac čileanskog ekonomskog čuda, po receptu “čikaške ekonomske škole”
O 94 godine dugom životu Mohameda el Fajeda, siromašnog dečaka iz Egipta koji je postao zet i partner trgovca oružjem Kašogija, savetnik sultana Bruneja, partner haićanskog diktatora Papa Doka Divalijea, brodovlasnik, “lažni faraon”, “kralj Najtsbridža”, vlasnik londonskog Harodsa, fudbalskog kluba Fulam i hotela “Ric” u Parizu; koga su proglasili “krivim za prevaru velikih razmera”, a on korumpirao engleske političare pa ih raskrinkavao; koji je plaćao veliki porez, a britansko državljanstvo dobio nije; koji je pokušavao da se približi kraljevskoj kući Vindzor, planirao da oženi svog sina, 40-godišnjeg trofejnog mladoženju Dodija princezom od Velsa Dajanom, duboko nesrećnom posle razvoda, pa kao ucveljeni otac za njihovu smrt u Parizu 1997. optuživao kraljevsku porodicu i MI6 zbog toga što nisu mogli da se pomire s tim da poočim budućeg britanskog kralja bude Egipćanin. Na kraju je prodao Harods Kataru i fudbalski klub Fulam pakistansko-američkom multimilioneru Šahidu Kanu
Sreća je pravilno raspoređena u gornjoj i donjoj polovini stanovništva u Avganistanu, zemlji u kojoj su skoro svi veoma nesrećni, kao i u Finskoj, zemlji u kojoj skoro niko nije nesrećan. Još od “principa najveće sreće” engleskog filozofa i reformatora Džeremija Bentama pa nadalje mnogi su se zalagali za to da vlade treba da teže da povećaju sreću svojih građana. Međutim, mnoge države ne uspevaju da obezbede ono što je Aristotel nazvao “eudaimonia”
U dubokoj starosti završio se život američkog marinca školovanog na Harvardu, koji je u početku radio za Ministarstvo odbrane i korporaciju Rand, bio generalski zet potpuno posvećen hladnoratovskoj borbi; a onda se, rizikujući da ostatak života provede u zatvoru, suočio sa moralnim rizicima i dao novinama Pentagonske papire, koji su 1970. govorili o prikrivanju, neistini i svesnoj laži u korozivnom Vijetnamskom ratu (1954–75), pa do kraja života bio uporni pacifista i uzor mnogim uzbunjivačima, kojima je na kraju života poručio: “Nemojte to činiti u zabludi da ćete imati velike šanse da završite kao Danijel Elsberg...”
Pet puta je pobeđivao na parlamentarnim izborima, tri puta na referendumima i, kada su mnogi prognozirali njegov odlazak, treći put, ovog puta u drugom krugu, na predsedničkim izborima. Kakav je uticaj jedanaeste pobede Tajipa Erdogana na evroazijske odnose, rat na istoku, “liberalno-autoritarnu” ideološku konfrontaciju i krizu unipolarnog svetskog poretka
Turci odlučuju između kemalističke opozicije i sve ukorenjenijeg i nepopustljivijeg islamističkog vladaoca Erdogana na izborima koji su proglašeni za najvažnije na svetu, ne toliko zbog podržavanja demokratije, ispravljanja ekonomije, upravljanja društvenim raskolima, čak ni zbog razlika između kemalističkog i islamističkog nacionalizma, pa ni zbog priželjkivanja okončanja jedne dvodecenijske vladavine – već zbog geopolitike
Postalo je uobičajeno da se svet opisuje kao podeljen između ponovo ojačanog zapadnog bloka i autokratskog saveza Kine i Rusije, ali najmanje četiri milijarde ljudi, ili više od polovine svetske populacije, živi u 127 zemalja koje ne žele da biraju stranu u toj opasnoj geopolitičkoj Velikoj ratnoj igri
Opet su iz Pentagona iscureli neki poverljivi dokumenti, što podseća na curenje Pentagonskih papira iz 1971. kada je Danijel Elsberg fotokopirao hiljade stranica poverljive studije o ratu u Vijetnamu i na naslovnoj strani “Njujork tajmsa” skrenuo pažnju javnosti na to da je administracija predsednika Džonsona “sistematski lagala ne samo javnost već i Kongres”. Tada je to bio medijski podvig. Sada su se mejnstrim mediji s obe strane novog Istočnog fronta ponašali kao deo ratne mašine, sve dok, nakon svađe o ratu u Ukrajini na Discord serveru, jedan učesnik kompjuterske igre Minecraft nije napisao: “Ovde su neka dokumenta procurila...”
Šta o ratu i miru u Ukrajini, transatlantskom jedinstvu Zapada, Rusiji, Kini i o sudbini poretka pod američkom dominacijom, o budućoj bipolarnoj i multipolarnoj alternativi kažu ispitanici u Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji i Španiji; u Velikoj Britaniji, Kini, Indiji, Turskoj, Rusiji i u Sjedinjenim Američkim Državama
Preminuo je Mirko Miloradović, pisac, dramaturg, pozorišni kritičar, kulturni delatnik, direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, direktor Izdavačkog preduzeća Prosveta, ministar bez portfelja u vladi Srbije zadužen za kulturu u vreme Jugoslavije. Naslov njegovog romana „Šou biznis i njegove žrtve“ postao je narodna izreka
Šta povezuje teniskog šampiona Andrea Agasija, pljačkaša banaka Vilija Satona, osnivača kompanije Najki Fila Najta i britanskog princa u egzilu, vojvodu od Saseksa Harija? Povezuje ih književno ime Dž. R. Moringer, “ghostwriter”, pisac u senci njihovih bestseler memoara
