Ko podržava proteste, studenske akcije ili je učestvovao u generalnom štrajku - ne može da drži baštu u Beogradu, tvrde iz pokreta „Kreni-promeni“. Ovaj scenario je već viđen u avgustu u Pančevu
„Na delu je državni udar iznutra – predsednik neprikriveno preuzima izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast“, upozorava bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero. U intervjuu za „Vreme” govori o selektivnoj pravdi, pritiscima režimskih medija i torturi nad građanima, ali i o odgovornosti koju će morati da snose i oni koji su ćutali
„Pozvao sam zvanično predsednika Donalda Trampa, preko Stejt departmenta, da poseti Srbiju“, rekao je predsenik Srbije Aleksandar Vučić
Vladan Joler, vizuelni umetnik svetskog ugleda i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, podneo je ostavku posle 25 godina rada. U intervjuu za „Vreme” govori o pritiscima, lažnoj nastavi, upadu policije u Rektorat i svojoj odluci da ostavkom iskaže otpor
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je učesnike 80. Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da niko u Evropi nije bezbedan zbog Rusije, ali i da UN već decenijama ništa više od saopštenja nije preduzeo
Naslućuje se da će i novi Zakon o legalizaciji, baš kao i svi prethodni, zapravo samo podstaći ilegalnu gradnju. Možda i najveći problem je legalizacija objekata čija je stabilnost upitna
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
Predstava Pačija škola je skinuta sa septembarskog repertoara Lutkarskog pozorišta u Nišu odmah nakon premijere zato što je neko u njoj video ono čega nema: pištaljke sa protesta, palestinsku zastavu i žute prsluke studenata-redara
„Ostavka je samo jedna od mogućih formi borbe. Iz bilo koje pozicije da dolazi, integritet je bitan. Imam kolege koji podnose veću žrtvu od mene, koji ne primaju platu i zbog toga su morali da rade kao nadničari. Ti ljudi su redovni profesori. Znači, ljudi jesu spremni da podnesu žrtvu i to treba da bude jasno i ovom režimu... Moja ostavka jeste ekstremna opcija u jednom smislu – vere da je ovo zapravo borba koja mora da ide do kraja“
Pozivanjem na ruske obaveštajce daje se legitimitet tvrdnjama o Majdanu i obojenoj revoluciji u Srbiji koje vlast plasira. Pored ubeđivanja već ubeđenih, ovim narativima se pokušava uticati i na proruski orijentisane demonstrante – da se pokaže kako protesti nisu samo spontani bunt, već da iza njih navodno stoji Evropska unija. Takođe, u momentima kada se delimično pojačao intenzitet kritika iz Brisela na račun odgovora srpske vlasti na demonstracije, ovim saopštenjem šalje se i poruka spolja da se Beograd može još više okrenuti ka Moskvi ako zatreba
Samo tokom avgusta 2025. godine zabeleženo je 25 fizičkih napada na medijske radnice, od čega su ih u 14 slučajeva napali policijskih službenici, upravo oni čija je dužnost da nam obezbede sigurnost na radnom mestu. Kada se tome dodaju onlajn uznemiravanje, verbalne pretnje i seksualno uznemiravanje u redakcijama, jasno je da novinarke rade u ambijentu straha i nesigurnosti
Velika usmerenost na sticanje i uvećavanje materijalnog bogatstva često je znak unutrašnjeg siromaštva, usamljenosti ili čak depresije, što čovek ne prepoznaje niti pokušava da prevaziđe. Nažalost, pribavljanje novih dobara – bez obzira na njihovu veličinu ili vrednost – pruža tek kratkotrajan osećaj ispunjenosti, a neretko vodi još dubljoj praznini. Jer, kao što bi trebalo da zna svako dete, našim možemo nazvati samo ono što sami stvorimo i one koje smo voleli
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini, kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
Kada su novinari američkom predsedniku postavili pitanje o Piteru Mendelsonu, “princu tame”, britanskom ambasadoru u SAD koji je povučen s funkcije nedugo pošto je na nju postavljen, Donalda Trampa je naprasno pogodila amnezija: kratko je odgovorio da ga se ne seća. Obojicu, međutim, povezuju bliske veze sa osuđenim seksualnim grabljivcem Džefrijem Epstinom
“Samo u završnoj fazi ‘trke za Trst’, od 1. ožujka 1945. do završetka operacija, Jugoslaveni su imali oko 2000 mrtvih i ranjenih. Impresivna je i količina naoružanja: 366 topova, 622 minobacača, 80 tenkova, haubica i oklopnih vozila, te 4184 mitraljeza i puškomitraljeza. Četvrtom armijom zapovijedao je general Peko Dapčević, a među vojnicima su bili i oni koji će kasnije ostvariti važne karijere, poput Milke Planinc i Većeslava Holjevca”
Upravo stoga što je bio, ili se znao nametnuti, kao odjek zajedničke ideologije (kako u “karađorđevićevskoj”, tako i u Titovoj Jugoslaviji), Andriću je bilo “dozvoljeno” odabrati kome i kako pripada. Jednostavno je bio osoba takva kova i stoga mu je kao “zajedničkom jugoslavenskom duhovnom blagu” uspje(va)lo biti “i njihov i naš”, što Desnici, također klasiku hrvatske i srpske, dakle jugoslavenske, ali nedvojbeno i svjetske književnosti, nije bilo dozvoljeno
Stil i poetika svakog od nas zavise od senzibiliteta i karaktera ličnosti. U mom slučaju je tako od malena, po prirodi sam izuzetno perceptivan tip i pridajem veliki značaj detaljima, te tako i moj rad obiluje simbolikom i harmonijom likovnih elemenata kojima se igram pri postavci. Detalji i prizori u likovnom delu ne znače ništa ako umetnik nema izoštreno oko i smisao za harmoničan odnos likovnih elemenata u kompoziciji dela
Raskid, scenario, režija i uloga Majkl Anđelo Kovino, koscenarista i uloga Kajl Marvin
Prošle nedelje u Pragu održana je svetska premijera nove knjige Dena Brauna Tajna tajni. U tom gradu je i smeštena radnja ovog romana, a izveštač “Vremena” bio je u pravo vreme na pravom mestu
