Narodno pozorište u Beogradu ugostiće predstave sa Kosova kao simbol saradnje „dve zemlje“? Naravno da neće. Ali, neki mediji su ipak naseli na ironično izmaštano saopštenje kosovskog dramskog pisca Jetona Neziraja
Povređena devojčica u dobrom stanju i van životne opasnosti, saopšteno iz Vojnomedicinske akademije
Osvetnička pornografija i seksualno eksplicitne fotografije godinama se šire Telegram grupama. Novi vid zloupotrebe donosi veštačka inteligencija, koja omogućava korisniku da sa bilo koje fotografije „svuče“ odeću. Ovi alati su lako dostupni, svako može da ih koristi i bilo ko može biti žrtva. Ipak, po pravilu, to su gotovo isključivo žene
Posledanja istraživanja govore da će Laburistička stranka doći na vlast s rekordnim brojem poslaničkih mesta, predviđa se osvajanje 484 od 650 mesta u parlamentu
Raiffeisen banka ima specijalnu ponudu: Koliko se novca uzme, toliko se i vrati, bez ikakve kamate!
Objavljen video na Fejsbuku na nalogu pod nazivom „Corvus01", u kojem je upotrebom „veštačke inteligencije" kreirana izjava premijera Miloša Vučevića
Iako vlasti u Beogradu tvrde da se srpsko oružje “volšebno” pojavljuje u rukama ukrajinskih vojnika, podaci o trgovini i izvori “Vremena” kažu da je taj biznis dobro uigran. U ovoj igri smrti i velikog novca zarađuju mutni trgovci, dok Aleksandar Vučić i njegove vlasti kupuju američku političku podršku
Javna je tajna da odsek policije zadužen za borbu protiv terorizma, kao i agenti Bezbednosno-informativne agencije, godinama unazad umesto ekstremista i potencijalnih terorista prate opozicione političare i aktiviste. Zato se nameće pitanje da li su vehabijski planovi ohrabreni nedostatkom profesionalizma u bezbednosnom sektoru nauštrb jačanja partijskih kadrova? Sumnja se da je napad spreman duže vreme. Ali šta je za to vreme radila BIA, a šta rukovodioci iz odeljenja za suzbijanje terorizma? Odgovora je malo i puni su nelogičnosti
“Ako me pitate da li se osećam dobrodošlom u Srbiji od srpske države, moj odgovor je: ‘Ne’. Ali, da li osećam da sam dobrodošla u Beogradu i u Srbiji, moj odgovor je: ‘Uvek’”, kaže za “Vreme” Aurela Kadriu, učesnica neodržanog festivala “Mirdita, dobar dan”
Kako jedan umetnik, koji se u Beogradu uputio zbog učešća na književnom festivalu Krokodil, može ugroziti nacionalnu bezbednost? Je li nam država toliko slaba? Šalje li vladajuća garnitura poruku svim građanima drugih država koju su podržali protest “Srbija protiv nasilja” da ovde nisu dobrodošli? Šta kaže dosadašnja praksa – hoće li i druge kritičare vlasti, bilo ovdašnje bilo vlasti Vladimira Putina, zadržati na granici? Kakva je situacija u drugim zemljama bivše Jugoslavije? Ratujemo li i dalje
“Zanimljivo je da je Dodik strukturalni proizvod Dejtonskog sporazuma. On je počeo kao komunista i bio je komunista dok je od toga imao koristi. Kad je Marković bio na vlasti, postao je reformista. Znamo da je za vreme rata bio švercer, a njegova stranka je bila u parlamentu, pa je imao poslanički imunitet. Onda je sa samo dva poslanika, uz američku pomoć, došao na vlast – tad je bio američki čovek. Zatim je bio blizak Tadiću, a protiv Vučića i Šešelja. Kada je Vučić stupio na vlast, postao je njegov čovek, a sad je i Putinov. Sve je prošao – od krajnje levice do krajnje desnice. On je dobar indikator da je sve to proizvod sistema koji kreira mogućnost za takve ljude. To nije morao biti Dodik, mogao je biti bilo ko”
Kad bi Srbe u Hrvatskoj vodio neki političar nalik Dodiku, a ne Pupovcu, ta promena bi dovela do dvostrukih posledica. S jedne strane, preostale Srbe vratila bi u predsanaderovsko stanje večnog “remetilačkog faktora” pa bi protiv njih okrenula ne samo dokazane desničare već i srednju struju HDZ-a
Od 24 ekipe na Evropskom prvenstvu, Srbija je bila 13. po vrednosti igrača (ukupno 313 miliona evra) i 14. po šansama da se nađe u finalu, ali nije ušla ni među 16 najboljih. Postigla je samo jedan gol, imala je najmanje upućenih šuteva na gol i najviše pasova unazad. Ukratko, bila je bleda senka ekipe koja je donedavno igrala na gol više
Kako će izgledati leto sredinom 21. veka u dramatično promenjenom svetu, gde ne migriraju samo ljudi nego i klima tako što Makareš dolazi u Madrid, Sofija se seli u Stokholm, a Sicilija u Beograd
Ova zemlja sa svojom složenom istorijom i svetlom budućnošću prkosi lakoj kategorizaciji. Toplina njenog naroda, dubina njene kulture i lepota njenih predela ostavili su neizbrisiv trag u meni
Takve stvari danas su nezamislive doslovno bilo gde u Evropi, ali su moguće i stvarne u Putinovoj Rusiji i još nekim postsovjetskim tiranijama, naročito u “Borat-pojasu”. Može li Srbija da se profiliše kao ostrvo-filijala takvih političkih poredaka i civilizacijskih modela
Šta se dešavalo posle zabrane festivala “Mirdita, dobar dan”? O čemu su razgovarali domaćini iz Beograda sa gostima sa Kosova? I kakva je, posle svega, ostala poruka
Mi smo nesposobni da preživimo bez drugih ljudi. U samoj suštini smo društvena bića, pa je naš svet, a isto važi i za većinu drugih sisara, gotovo u potpunosti ispunjen prisustvom drugih. Mnogi žive s nekim, skoro svi radimo u timovima, veliki gradovi donose kratkotrajne susrete s ogromnim brojem nepoznatih osoba, buku i tanke zidove, a danas svi koristimo televiziju, društvene mreže, “četovanje”. Ima li čovek u savremenom društvu uopšte mogućnost da razvije sopstveni glas, samosvojni unutrašnji svet, makar delimično nezavisan od spoljnih uticaja, zašto je to važno i na koji način se to može učiniti
Zbog složenosti života, dešavaju se situacije u kojima bi bilo nepravično primeniti zakon koji je načelno pravedan, ali neka specifična okolnost čini njegovu doslovnu primenu vitopernom i nepravičnom
Godinama unazad praksa pokazuje da se u Americi konačni rezultati u anketama posle TV sučeljavanja kandidata razlikuju od rezultata predsedničkih izbora za maksimalno tri odsto
Nisu problem Amerike samo autokratske ideje Donalda Trampa i njegovog MAGA pokreta koji je postao radikalniji od svog tvorca, već i autoritarnost u krugovima onih koji su lojalni aktuelnom predsedniku Džou Bajdenu i odbijaju svaku mogućnost da se razgovora o nekom drugom predsedničkom kandidatu
Na Festivalu odmetnika u svojoj 82. i ovog leta peva nekadašnji “glas generacije”, “nadbiskup haosa”, “Breht iz džuboksa”, spoj dečaka i bitnika, Haklberi Fina i levičarskog patrijarha Vudija Gatrija čija gitara ubija fašiste. Tvorac mita o sebi i uporni rušilac svog prethodnog imidža, Bob Dilan je uzalud bežao od svojih protesnih pesama, “Hard Rain Is Gonna Fall”, “Blowin’ in the Wind”, “The Times They Are a-Changin”. Aktuelne su i u današnje vreme, koje je podjednako iracionalno kao ono u njegovoj mladosti. Ali šta to vredi kad Tejlor Svift kaže: “Ti nisi Dilan Tomas, ja nisam Peti Smit. To nije Čelzi hotel. Mi smo moderni idioti...”
Jesmo li danas sretniji, jesmo li pametniji zahvaljujući video-asistiranom referiranju, odnosno suđenju, VAR sistemu koji bi, da je postojao ranije, promenio istoriju fudbala
Kontrapunkt intimnoj drami Nadežde i njenog oca su dva podzapleta u dvema porodicama u kojima je otac odsutan. U sva tri nivoa priče pratimo kako prisutni ili odsutni otac utiče na svoju nedoraslu decu. Kontrapunkt glavnoj dramskoj priči predstavlja i “nevidljiva” ali “prisutna” društvena drama oko smrti patrijarha. Dakle, imamo “malu smrt” “običnog” oca i nasuprot njoj “veliku smrt” “oca nacije”
Ovaj film opterećuju i ruže brojne opštemestaške prečice, koje pred gledaoce nisu iznete u vidu proživljenog, osmišljenog i opravdanog omaža ili pastiša klasicima i zaslužnim autorima i imenima žanra. Takođe i sumanuto dugačak niz banalnosti i ostalih truizama koji naprosto vape za štrihovanjem i ukazuju na raspričanost neretko povezivanu sa starošću, koja za sebe samu najviše mari
Svakidašnja ekstatičnost izdvaja Adrianne Lenker iz mora “unuka Joni Mitchell” koje su preplavile alternativnu muzičku scenu u poslednjih nekoliko godina
