Pobuna građana protiv režima Aleksandra Vučića eskalirala je po završetku Vidovdanskog protesta, a sa tim i prekomerna upotreba sile policije. Lista brutalnih postupaka Žandarmerije, Policijske brigade i Interventne jedinice od početka studentskih protesta u novembru prošle godine je poduža
Na grčkom ostrvu Tasos izbio je veliki požar u oblasti Glikadi, blizu Limenasa. Srpski turisti su u panici požurili da pobegnu sa ostrva
Arhiepiskop i mitropolit žički Justin, jedini episkop Srpske pravoslavne crkve koji služi u Srbiji koji je u februaru potpisao pismo podrške studentima, sada je pozvao vlast da štiti svoj narod
Nismo na ulicama da pratimo profesionalizam policijaca, već njihovu odanost vladajućoj partiji, kaže za „Vreme“ jedan inspektor Sektora unutrašnje kontrole MUP-a
Ko i kada sme da nosi fantomku? Kada i zašto policija ćuti, a kada bije? Ko im naređuje, odnosno čija je odgovornost za scene kojima prisustvujemo? Napadaju li građane kriminalci u uniformama? Ko je ko među partijskom policijom? Kako je SNS promenio krvnu sliku policije?
Predsednik Srbije misli da su pobunjeni građani u stanju da nekog nagovore da ode i da se ubije. Manje bi zabrinulo da laže, odnosno, da ne veruje u ono što je rekao. Jer, ako zaista veruje da je ovo moguće, onda je on političar spreman da nekom svom da kantu benzina i upaljač pod izgovorom da to treba Srbiji
Za proteklih sedam meseci stavljena je tačka na tradicionalno začikavanje Užičana i Čačana ovekovečeno u spajanju nekadašnjih registarskih oznaka TU (Titovo Užice) i ČA (Čačak) u TUČA
Slučaj privedenog studenta Lazara Klačara pokazao je da su studenti i građani, čak i pored miroljubive situacije u Kragujevcu, spremni da reaguju na jedan poziv nekog od njih. I to zajedništvo se vidi na svakom koraku
“Neposlušni” građani Niša svakodnevno drmaju kavez svim s nosiocima javnih funkcija, a ne pokazuju toleranciju ni prema onima koji ćute već osam meseci o onome što im se događa pred očima. Ono što sledi u Nišu moglo bi biti još šire uključivanje građana i možda dublji sukob sa onima koji žele da ih uguše
U trenutku kada se institucije tresu pod pritiskom građanskih protesta, malo se govori o zdravlju onih koji stoje između naroda i države — policajaca u punoj opremi, satima izloženih tropskoj vrućini, fizičkom naporu, psihološkom stresu i društvenoj izolaciji
U optužnici koja je podignuta protiv Antića, Momčilovića i ostalih nigde u spisu se ne pominje snimani razgovor, niti je dostavljen kao dokaz, pa ostaje pitanje ko je to uradio i način na koji je snimak pribavljen. Ako to nisu BIA i policija, ko jeste? Neki drugi državni organ ili je u pitanju “privatna inicijativa”
Osam meseci od početka najveće političke krize u Srbiji, opozicija je saglasna da više nema mesta za podele. U borbi protiv režima potreban je jedinstveni front, ali i dalje nije jasno na koji način do njega doći. Da li je opozicija pronašla svoju ulogu u borbi za razvlašćivanje aktuelnog režima
Čak i da su Martens i Milanović u pravu – a nisu – ostaje činjenica da su studenti nepogrešivo pokazali da mafiju na vlasti jedino ruše i bespogovorno insistiranje na transparentnosti i vladavini prava. Društvena promena već je napravljena. Ako politička i ne bude sad, biće jednom
Nije se Thompson promenio toliko koliko se promenilo hrvatsko društvo, koliko je tvrdi nacionalizam normalizovan, kaže za “Vreme” novinar Ladislav Tomičić. Književnik Ivica Đikić za naš list konstatuje da Plenković godinama priča o evropejstvu, “a onda se pojavljuje kao politički sponzor koncerta na kojem se uzvikuje ‘Za dom spremni’”. Predsednik SDSS Milorad Pupovac zaključujuje da je to “veličanje ustaštva, čin obnavljanja ustaškog duha”
“To mora biti ostvarena ličnost, sa zapaženom karijerom, neko ko ima kredibilitet u zemlji i u inostranstvu, ko ne robuje istorijskim mitovima, već oličava ideju moderne, demokratske, evropske Srbije. Srbija je, posle godina autoritarne muške politike sile i straha, spremna za snažnu, odlučnu ženu, nekoga ko ne proizvodi konflikte, već otvara prostore dijaloga i obnavlja poverenje”, kaže profesorka Jelena Jerinić
Policija, maskirana i tetovirana, bije i hapsi, pa sledećeg dana samo legitimiše studente i građane, pa opet bije, hapsi i za bolničke krevete veže uhapšene i povređene “teroriste”, uprkos tome “Kadinjača nije pala”
Zbunjuje kolektivna frustracija Tompsonove desno i ultradesno opredeljene publike. Pogotovo što su hrvatski nacionalisti ispunili sve istorijske planove – od nezavisne države, preko članstva u EU i NATO do smanjenja broja Srba na nivo statističke greške
Od apologeta režima ne treba očekivati prosvećivanje. Ali od opozicione humanističke inteligencije bi valjalo očekivati razmađijavanje prinude moralizma. Na pendreke odgovarati i časom anatomije
Kriminalci, korumpirani i njihovi glasnogovornici moraju biti izvedeni pred sudove i s tim ne sme biti trulih kompromisa. Ali, kuda će “otići” ostali neistomišljenici? Neprijateljstvo prema njima, etikete i podrugljivi nadimci koji se odnose na svakog pripadnika grupe, nedostatak istinskog dijaloga, moglo bi samo da vodi nastavku društvenog razdora i sabotiranju demokratskog razvoja zemlje
Ideja onlajn sastanaka toliko nam se dopala da se oni organizuju u nizovima, pa čak i više sastanaka u isto vreme. Ovo drugo je potpuno nelogično, zar ne? Osim ako ne koristite AI kompanjona. Njihov zadatak je da prate sastanak umesto vas, da pamte sve što je izrečeno i izvlače vam ono najbitnije
Uvođenjem vanrednog stanja i policijskog časa, upotrebom vojske, te naposljetku i hapšenjima, demonstranti su u Čileu proganjani i kažnjavani. Uvođeni su dekreti kojima je rektore univerziteta postavljala vojska, dok su kampusi nacionalizovani ili privatizovani. Tek 1987. godine, pri kraju Pinočeove diktature, studentima je pošlo za rukom da kroz novu seriju protesta primoraju režim na ustupke i vrate kakvu-takvu, ograničenu autonomiju
Pošto u Americi novac ima veću vrednost nego u drugim delovima sveta, raspodela budžeta nije samo stvar funkcionisanja države već pitanje prioriteta onih koji su na vlasti. Bogati će imati više, siromašni još manje, a svi zajedno biti zaduženiji nego pre
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
