Predsednik Srbije se našao u dvostrukoj klopci. Ako zaoštri odnos prema Erdoganu, rizikuje pad turskih investicija, gubitak radnih mesta, te dodatno i dublje približavanje Prištine Ankari. Ako prećuti i traži “razgovor među prijateljima”, šalje poruku nemoći biračkom telu za koje je Kosovo crvena linija, osetljiva tema i dokaz državne snage
“Jedino rešenje za energetsku stabilnost Srbije – u kontekstu američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije – jeste nacionalizacija ove kompanije ili prinudno preuzimanje upravljanja nad njom. Vučićeva vlast to izbegava i na taj način podređuje interese građana Srbije – Rusiji. Inače, naša zemlja ima najskuplje naftne derivate u regionu zbog izrazito monopolskog položaja Nisa na tržištu, a posledice sankcija će najverovatnije biti dodatna poskupljenja “, akcenti su iz razgovora sa Vaskom Kelićem, istraživačem u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka i odbornikom Zeleno-levog fronta u beogradskoj opštini Stari Grad
Režimu je potrebna Evropska unija. Kako joj objasniti zašto se studenti bune i zašto to traje toliko dugo, a izbeći pitanja o stvarnim zahtevima protesta? Tako što će spinovati da su protesti dirigovani spolja – a ima li korisnijeg dirigenta od Kremlja? U pokušaje delegitimizacije protesta tvrdnjama da su rezultat “ruskog malignog uticaja” uključio se i deo opozicije. Oni bi da ubede Brisel kako su oni jedina alternativna režimu u Srbiji
Nakon izlaska Srpske liste i Srba iz institucija ovo su prvi lokalni izbori na Kosovu. Za te tri godine tokom kojih su albanski gradonačelnici vladali sa minimalnim brojem glasova, na severu Kosova dogodile su se tektonske promene. Šta građanima mogu da donesu novi lokalni izbori? Kako je izgledalo slavlje sa srpske i albanske strane? Konačno, kakvi su rezultati albanskih, a kakvi srpskih predstavnika?
Postoji ona izreka da je najbolje vreme da se zasadi drvo bilo pre 20 godina, a da je drugo najbolje vreme sad. Isto i sa zborovima – možda je najbolje vreme da se pridružite ili da formirate svoj zbor bilo pre sedam meseci, a drugo najbolje vreme je sad
Krajnje zabrinjava podatak da je u populaciji naše dece uzrasta od 11 do 19 godina utvrđen procenat pokušaja samoubistva od 4,5 odsto. Sve ovo govori o velikoj duševnoj patnji iz koje se izlaz vidi u prekidu života. Bez obzira na kognitivna ograničenja ovog uzrasta i nedovoljnu svest da kraj zaista znači kraj i da posle ovakvog čina nema nazad, uvek se kao društvo možemo zapitati da li je mlada osoba toliko izgubila poverenje u svet odraslih da se nije ni obratila za pomoć
Bićeš na televiziji, rekoše Indijcu – variocu na gasovodu za Jadar – koji je mešo čvarke da upozna srpske običaje, do njega je čovek, sa šajkačom, u “diridi dirida” ritmu, radio isti poso, dok je drugom rukom glabo prečnjak
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
Svako od nas ima razvijene strategije za prikrivanje stida pred drugima, a neretko i pred samim sobom. Nekad ga prosto poričemo, stegnemo zube i izdržimo njegov nalet. Poneko nauči kako da ga ne pokaže drugima, ali iznutra pati. Taj “unutrašnji stid” ponekad može biti “pokriven” preteranom samouverenošću, čak i bahatošću. Da bi se odbranili, neki ljudi nauče kako da ga efikasno izazovu u drugome. I sve to može funkcionisati savršeno dok god ih ne izvedete iz uigranih šema
U pesmi “Pogreb dva raba”, zbog koje je zaglavio na robiji, Branislav Nušić je opisao kako te vlast ponekad isprati sa počastima, ali ume i da te svesno zaboravi, ako nisi bio poslušan
Sva je prilika da će u novu Babišovu vladu da uđu i Motoristi, bizarna frindž skupina čiji je nezvanični lider Filip Turek skrajnut zarad filonacističkih postova na društvenm mrežama, a uzgred je i kolekcionar naci artefakta, rečju, neskriveni fašista. Motiristima se, pak, nazivaju jer su protiv ukidanje motora s unutrašnjim sagorevanjem, što je, kao što vidimo, izuzetno složen politički program i dokaz da danas, nažalost, može da prođe svaka bizarnost
U prvoj apolstolskoj pobudnici (pismo) pape Lava XIV (na slici) Dilexi te (Ljubio sam te) o služenju siromašnima, koju je započeo papa Franjo, sadašnji papa osuđuje gospodarstvo koje ubija, nedostatak jednakosti, nasilje nad ženama, pothranjenost i krizu obrazovanja. Papa Lav XIV prihvaća apel pape Franje za migrante i traži od vjernika da dignu “glas osude” jer “strukture nepravde moraju biti uništene snagom dobra”
Mnogi ljudi su mi prilazili nakon filma sa osmijehom, istovremeno brišući suze. Mislim da ih dirne to što film obrađuje jednu epohu izuzetnih stvaralaca, koji su neizostavan dio naše zajedničke istorije
Laslo Krasnahorkai je drugi mađarski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost u manje od četvrt veka. Prvi mađarski književnik ovenčan Nobelom bio je Imre Kertes, 2002. godine. Ovo je, dakle, izuzetno priznanje za veliku književnost jednog malog naroda
Sedef-magla, režija Milorad Milinković, uloge Petar Strugar, Miloš Timotijević, Milena Predić, Siniša Dugalić
Nina Like, Nismo ovde da bismo se zabavljali; prevod s norveškog Radoš Kosović; Geopoetika, Beograd 2024.
David Albahari, Sudija Dimitrijević/ Gospođica B., Čarobna knjiga, Beograd 2025.
“Svoja predavanja često počinjem ovako: ‘Odrasla sam u malom gradu, otac mi je bio mesar, majka knjigovođa. Od njih sam naučila da je naporan rad deo života… i kako se prave kobasice’”
Što više građani znaju, to imaju više mogućnosti za akciju i svesniji su kako politika utiče na njihov svakodnevni život. Što bolje poznaju mehanizme rada institucija, to brže uočavaju kada ih vlast zloupotrebljava
“Veseli četvrtak” će na skorašnjem Sajmu knjiga u Beograda prvi put izložiti knjige, a ne stripove, kojih imaju 1500 naslova i koje objavljuju više od 17 godina – žele da time istaknu svoju novu delatnost
Kada danas uđeš u bilo koji novi kompleks, bilo da je u pitanju Beograd na vodi, stakleni blok na Novom Beogradu ili zidana enklava na Dedinju, prvo što osetiš nije miris novog maltera nego poruka: “Ovde nisi dobrodošao”. Arhitektura više nije kuća nego sistem isključivanja
U Srbiji puže epidemija psihičkih tegoba dece i mladih. Podaci su alarmantni, a glavni problem je što roditelji, škola i društvo to ne prepoznaju na vreme, kaže za „Vreme“ neuropsihološkinja Aleksandra Savić Parojčić
